Keopsova piramida nije se srušila ni posle 4.600 godina i najjačih zemljotresa: Zbog ovog neobičnog detalja se ne pomera

Istraživači već dugo pokušavaju da otkriju zbog čega je upravo Keopsova piramida jedino preostalo čudo antičkog sveta koje je opstalo do danas. Nova studija sugeriše da tajna možda leži u specifičnim konstruktivnim rešenjima koja pomažu građevini da apsorbuje i rasporedi vibracije tla tokom podrhtavanja zemlje.

Izgradnja piramide predstavljala je ogroman poduhvat čak i po savremenim standardima. Građena je od oko 2,3 miliona kamenih blokova ukupne težine približno šest miliona tona. Neki od tih blokova dopremani su sa udaljenosti od više stotina kilometara. Sve je zatim pažljivo uklapano kako bi nastala gotovo potpuno puna kamena struktura visoka oko 147 metara, sa svega nekoliko unutrašnjih prostorija i prolaza.

Takva masivna konstrukcija sama po sebi pruža veliku stabilnost, jer je ogromna težina ravnomerno raspoređena prema osnovi građevine. Međutim, stručnjaci naglašavaju da sama masa nije dovoljna da objasni zašto je Keopsova piramida opstala dok su mnoge druge egipatske piramide delimično ili potpuno propale. Piramide poput Meidumske doživele su dramatična urušavanja još u antičko doba, dok danas neke druge više podsećaju na gomile kamenja nego na monumentalne građevine.

Iako Egipat ne spada među najtrusnija područja sveta, istorijski podaci pokazuju da su se u blizini Gize dogodili snažni zemljotresi. Jedan od najjačih zabeležen je 1847. godine i procenjuje se da je imao magnitudu 6,8. Još jedan ozbiljan potres dogodio se 1992. godine, kada je zemljotres magnitude 5,8 čak izbacio pojedine spoljne kamene blokove sa vrha piramide.

Upravo zbog toga naučnici su pokušali da otkriju šta Keopsovu piramidu čini toliko otpornom. Tim istraživača predvođen seizmologom Asemom Salamom iz Nacionalnog instituta za astronomiju i geofiziku u Egiptu postavio je senzore za vibracije unutar i oko same piramide. Cilj je bio da se izmeri kako građevina reaguje na prirodne vibracije iz okoline.

Ukupno je postavljeno 37 senzora na različitim lokacijama, uključujući Kraljevu i Kraljičinu odaju, prolaze, tunele, spoljne kamene blokove i prostor iznad Kraljeve odaje poznat kao rasteretne komore. Ti uređaji beležili su gotovo neprimetne vibracije izazvane vetrom, saobraćajem, talasima okeana i stalnim podrhtavanjem Zemljine kore.

Merenja su pokazala zanimljiv rezultat. Tlo oko piramide vibrira na frekvenciji od oko 0,6 herca, dok se vibracije unutar same piramide kreću između 2 i 2,6 herca. Naučnici smatraju da upravo ta razlika može biti ključ otpornosti građevine. Pošto zemlja i piramida ne vibriraju istom frekvencijom, seizmička energija se slabije prenosi sa tla na samu strukturu, čime se smanjuje mogućnost ozbiljnih oštećenja tokom zemljotresa.

Posebnu pažnju privukle su rasteretne komore iznad Kraljeve odaje. One su tradicionalno tumačene kao prostor koji raspoređuje ogromnu težinu kamenja iznad grobne komore faraona Kufua. Međutim, nova merenja pokazala su da se upravo u tim prostorijama vibracije značajno smanjuju. To ukazuje da komore možda imaju još jednu važnu funkciju – prekidanje i raspršivanje vibracija koje nastaju tokom podrhtavanja tla.

Iako nema dokaza da su drevni Egipćani namerno projektovali piramidu kao zaštitu od zemljotresa, istraživači smatraju da rezultati pokazuju izuzetno napredno razumevanje gradnje i ponašanja tla. U naučnom radu navodi se da nalazi predstavljaju snažan dokaz da su tadašnji arhitekti posedovali veliko geotehničko znanje i da su umeli da projektuju građevine sposobne da opstanu hiljadama godina.

Naučnici planiraju dodatna istraživanja na mestima gde su primećene manje anomalije, uvereni da bi nova merenja mogla još jasnije da potvrde kako Keopsova piramida nije samo arhitektonsko čudo, već i izuzetno dostignuće drevnog inženjerstva koje i danas fascinira stručnjake širom sveta.

Istraživanje je objavljeno u načnom časopisu Scienfitic Reports.