Penzioneri se sele u ovu egzotičnu zemlju i s malo para "žive bolje nego ikad"

Posebno su popularni Hua Hin, Čijang Mai i Pataja, gde brojni Evropljani i Amerikanci provode penziju znatno jeftinije nego u svojim matičnim zemljama, piše Jutarnji list.

Među njima su Kevin i Kamil Eliot, bračni par iz SAD, koji su posle skoro osam godina života u Dohi odlučili da penziju provedu u Tajlandu, tražeći mirniji i finansijski pristupačniji život.

Tokom godina obišli su više zemalja, među kojima su bili Malezija, Kostarika i Panama, ali ih je na kraju najviše privukao način života na Tajlandu. Krajem prošle godine posetili su Hua Hin, primorski grad udaljen oko 150 kilometara od Bangkoka, kako bi proverili da li bi tamo mogli da započnu novo životno poglavlje. Ispostavilo se kao pun pogodak, a otkrili su kako je izgledala selidba.

Kvalitetniji život uz manje troškove

Preselili su se početkom ove godine, zajedno sa svoja dva psa. Sam transport ljubimaca i potrebna papirologija koštali su ih oko 750 dolara. Danas žive u kući sa tri spavaće sobe i dvorištem, u zatvorenom naselju, za koju mesečno plaćaju oko 870 dolara. Poređenja radi, jednosoban stan u Dohi plaćali su oko 2.100 dolara mesečno.

Kamil kaže da ju je zelenilo i opuštena atmosfera podsetila na Jamajku, gde je odrasla, dok je Kevin bio iznenađen koliko su brzo uspeli da obezbede kvalitetniji život uz manje troškove. Njihov cilj je da ukupni mesečni troškovi ostanu ispod 2.500 dolara, dok očekuju da će zajedno imati oko 4.000 dolara penzije mesečno.

Posebno su oduševljeni kvalitetom hrane, svežim morskim plodovima, voćem i povrćem, kao i osećajem sigurnosti. Kevin priznaje da ih je nasilje povezano sa oružjem u SAD dugo brinulo i da danas imaju utisak da žive mnogo mirnije.

Ipak, prilagođavanje nije prošlo bez problema. Klima na Tajlandu pokazala se zahtevnijom nego u Kataru, a dodatni izazov predstavlja im jezik, pa se često oslanjaju na Google Translate.

Uprkos svemu, kažu da su pronašli ono što su tražili - sporiji tempo života, otvorenije ljude i osećaj da svaki dan donosi nešto novo.

Kako do penzionerske vize

Ipak, iako je život tamo često povoljniji nego u Evropi, najveća prepreka nije svakodnevni život već dobijanje dugoročne vize.

Za takozvanu penzionersku vizu Tajland uglavnom traži da stranac ima najmanje 50 godina i da dokaže finansijsku stabilnost. Najčešće je potrebno pokazati mesečna primanja od oko 65.000 tajlandskih bata (oko 1.700 evra) ili imati oko 800.000 bata na tajlandskom bankovnom računu (oko 20.000 evra). Pri tome nije neophodno da novac dolazi isključivo od penzije - priznaju se i drugi oblici redovnih prihoda, poput izdavanja nekretnina, ulaganja ili pasivnih prihoda. Moguća je i kombinacija manjih mesečnih primanja i ušteđevine.

Za dugoročnu OA vizu potrebno je i zdravstveno osiguranje koje pokriva bolničko i ambulantno lečenje, a tajlandske vlasti mogu tražiti i potvrdu da osoba nije krivično osuđivana, kao i lekarsko uverenje.

Koliko je novca zaista potrebno za život zavisi od grada i načina života. U manjim ili manje turističkim mestima jedna osoba može da živi skromnije sa oko 800 do 1.000 evra mesečno, dok se za pristojan život bračnog para najčešće pominje između 1.400 i 2.500 evra mesečno.

Najveći trošak obično je smeštaj, ali van luksuznih četvrti moguće je pronaći stanove već za 200 do 400 evra mesečno. Lokalna hrana je često veoma jeftina, dok privatno zdravstvo i korišćenje klima-uređaja spadaju među veće stalne troškove.

Zanimljivo je i da je prosečna plata na Tajlandu znatno niža od evropskih standarda i kreće se oko 400 do 450 evra mesečno, zbog čega stranci sa evropskim penzijama tamo često mogu da žive komfornije nego lokalno stanovništvo.