Najnepopularniji predsednik Francuske želi da se vrati na vlast: Imao je aferu sa glumicom i nikad niži rejting

Međutim, 71-godišnji socijalista, kojeg su kritičari prozvali „Flanbi“ po nestabilnom kremastom desertu, sada razmatra povratak u Jelisejsku palatu.

Oland se vratio u aktivnu politiku 2024. godine osvajanjem poslaničkog mesta u parlamentu, a poslednjih nedelja sve otvorenije nagoveštava da bi mogao ponovo da se kandiduje za predsednika na izborima 2027. godine. Prema većini anketa, najveće šanse za pobedu trenutno ima krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje.

„Pripremam se“, rekao je Oland za nedeljnik Marianne, koji je tu izjavu prošlog meseca stavio na naslovnu stranu.

„Ono što je u pitanju na predsedničkim izborima 2027. godine je veliko, istorijsko pitanje. Ne samo za Francusku, već i šire“, rekao je Oland u snimku objavljenom na društvenim mrežama. „Način na koji će Francuzi glasati odlučiće o budućnosti Evrope, a možda i globalne stabilnosti“.

Ipak, njegov povratak deluje veoma neizvesno. Dve ankete koje su razmatrale mogućnost njegove kandidature pokazale su da bi osvojio manje od 10 odsto glasova, što je daleko ispod vodećih kandidata i nedovoljno za ulazak u drugi krug izbora.

Afera koja ga je obeležila

Fransoa Oland imao je veliku ljubavnu aferu koja je izbila u javnost 2014. godine, kada je magazin Closer objavio fotografije koje navodno pokazuju da tajno posećuje glumicu Žili Gaje.

U to vreme Oland je bio u vezi sa novinarkom i prvom damom Francuske Valeri Trirvejler.

Skandal je izazvao ogromnu pažnju jer su fotografi uslikali Olanda kako na skuteru, sa kacigom na glavi, odlazi u stan gde je navodno viđao Gajeovu.

Nada u podeljene socijaliste

Oland ipak vidi svoju šansu u dubokim podelama unutar Socijalističke partije. Stranka je toliko opterećena unutrašnjim sukobima da ne može da se dogovori ni oko kandidata ni oko načina na koji bi on bio izabran. Istovremeno, velika konkurencija postoji i na centru desnice, gde se već pojavilo više kandidata.

Računica bivšeg predsednika je da bi, u tako rascepkanom političkom prostoru, mogao da se nametne kao „razumna opcija“ za umerene birače, piše Politiko.

„Ako desnica ostane podeljena, otvoriće se prostor za socijaldemokratskog kandidata u drugom krugu“, rekao je Andre Valini, bivši državni sekretar u Olandovoj vladi i njegov blizak saradnik.

Valini smatra da je Oland „najbolji kandidat“, ističući njegovo iskustvo u vođenju države tokom kriza, uključujući talas terorističkih napada 2015. godine i odnose sa svetskim liderima, među kojima je i ruski predsednik Vladimir Putin.

Bez mnogo nostalgije za Olandom

Ipak, među socijalistima nema mnogo entuzijazma zbog moguće kandidature bivšeg predsednika.

„Ne verujem u Olandov povratak. Povratci su teški. A nije baš da postoji velika nostalgija“, rekao je jedan visoki funkcioner partije, koji je insistirao na anonimnosti.

Drugi član stranke ocenio je da je i dalje nepopularno javno se povezivati sa Olandom zbog katastrofalnog rejtinga na kraju njegovog mandata. Jedna anketa tada je pokazala da je svega četiri odsto građana zadovoljno njegovim predsedništvom.

Loš rezultat socijalista na poslednjim predsedničkim izborima, kada je bivša gradonačelnica Pariza An Idalgo osvojila manje od dva odsto glasova, primorao je partiju da se priključi širokoj levoj koaliciji sa radikalnijim pokretima, uključujući krajnje levu Nepokorenu Francusku Žan-Lika Melanšona.

Spor oko budućnosti levice

Socijalisti su danas duboko podeljeni oko toga koliko blisko treba da sarađuju sa drugim levim partijama.

Aktuelni lider partije Olivije For zalaže se za otvorene preliminarne izbore kako bi se izbeglo rasipanje glasova i povećale šanse levice da uđe u drugi krug protiv kandidata Nacionalnog okupljanja, verovatno Žordana Bardele ili Marin Le Pen.

Sa druge strane, veliki deo stranke, uključujući i Olanda, smatra da socijalisti moraju imati svog kandidata.

Dodatne tenzije izazvala je ostavka trećine partijskog rukovodstva prošlog meseca, predvođena Borisom Valoom, šefom poslaničke grupe socijalista, koji je optužio vrh stranke za nedostatak unutrašnje demokratije.

Pojedini članovi partije pozivaju da se podrži centristički evropski poslanik Rafael Gluksman, koji trenutno ima najbolji rejting među kandidatima centra i levice, iako formalno nije član Socijalističke partije.

Istovremeno, mlađa generacija socijalista želi da partiju pomeri više ulevo.

Partija je prošlog meseca predstavila dokument pod nazivom „Projekat za 21. vek“, u kojem se traže „radikalne mere poreske pravde“, smanjenje starosne granice za penziju i povećanje minimalne zarade.

„Verujemo da je era socijaldemokratije završena jer svet koji ju je stvorio više ne postoji“, rekla je evropska poslanica Kloe Ridel, jedna od autorki dokumenta.

Oland se sa tim ne slaže.

Bivši predsednik, koji i dalje sebe smatra socijaldemokratom, usprotivio se ideji snižavanja starosne granice za penziju i upozorio da treba izbegavati „lake politike“.

„Svi žele povećanje minimalca, ali postoje ekonomski uslovi koji se moraju poštovati“, rekao je prošle nedelje za francusku javnu televiziju.

„Sve do tada je priprema“

Ključno pitanje za Olandovu kandidaturu moglo bi da bude tajming. Predsednički izbori očekuju se u aprilu 2027. godine, a ukoliko se do tada ne pojavi snažan kandidat centra i levice, poznato i iskusno lice poput Olanda moglo bi da postane prihvatljiva opcija za deo birača.

„Kandidature treba da budu objavljene u decembru, a u januaru ili februaru će se videti ko je najjači kandidat“, rekao je Oland.

„Sve pre toga je priprema“.