Ovo je jedina stvar koju onkolozi žele da ljudi prestanu da drže u frižideru

„Istina je da danas znamo da značajan deo rizika od raka dolazi iz našeg okruženja i svakodnevnih navika, a ne samo iz genetike“, objašnjava dr Kamat. „To uključuje čak i način na koji čuvamo hranu.“

Sličnog mišljenja je i druga onkološkinja, koja dodaje da rak uglavnom nije posledica jednog jedinog izlaganja štetnim materijama.

„Na rizik od raka gledam kao na posledicu malih, ponovljenih izlaganja tokom godina, a ne jedne velike greške“, kaže dr Tingting Tan, medicinska onkološkinja i hematološkinja iz centra City of Hope. „Način skladištenja hrane možda deluje bezazleno, ali može uticati na količinu hemikalija kojima je telo izloženo, a koje utiču na hormone, upale i zdravlje ćelija. Sve to, zajedno sa genetikom i stilom života, može igrati ulogu u ukupnom riziku od razvoja raka.“

Dr Sunil Kamat dodaje da je nauka o hrani danas dovoljno napredovala da onkolozi i stručnjaci za javno zdravlje konačno mogu da daju konkretnije savete.

„Kada razumete kako određeni materijali reaguju sa hranom, naročito pod uticajem toplote, kiseline ili vremena, ne štitite se samo od nekog nejasnog budućeg rizika“, naglašava on. „Donosite informisanu odluku koja vam daje veću kontrolu nad sopstvenim zdravljem.“

A kada je reč o zdravlju, posebno o riziku od raka, kontrola i informisanost veoma su važni. Zato su onkolozi otkrili jednu stvar za koju bi voleli da ljudi prestanu da drže u frižideru i objasnili šta bi trebalo koristiti umesto toga.

Šta onkolozi žele da ljudi prestanu da drže u frižideru

Onkolozi upozoravaju da bi trebalo prestati sa čuvanjem ostataka hrane u plastičnim posudama.

„Teško je nadmašiti praktičnost plastike, posebno kada je reč o čuvanju hrane“, kaže dr Adil Kan, akademski hematoonkolog i epidemiolog. „Međutim, činjenica da hemikalije iz plastike mogu da pređu u hranu trebalo bi ozbiljno da zabrine ljude.“

Ako trenutno imate ostatke hrane u plastičnoj posudi u frižideru, stručnjaci savetuju da nema mesta panici.

„Rak retko nastaje zbog samo jednog faktora“, kaže dr Kamat. „To je kombinacija genetike, načina života, ishrane, okruženja i dugotrajnog izlaganja hemikalijama. Nažalost, još ne postoji jasno potvrđen nivo izloženosti koji je potpuno bezbedan ili potpuno opasan.“

Stručnjaci naglašavaju da cilj nije širenje straha, već pružanje informacija koje mogu pomoći ljudima da dugoročno smanje rizik od bolesti.

„Ovo je samo jedan od faktora rizika na koji možemo uticati“, kaže dr Kamat. „Važno je da ljudi razumeju da ne mogu promeniti ono čemu su bili izloženi ranije, ali mogu promeniti ono što će raditi od danas.“

Četiri razloga zbog kojih čuvanje hrane u plastici može povećati rizik od raka

Onkolozi upozoravaju da plastične posude mogu izlagati organizam hemikalijama i mikroplastici koje potencijalno povećavaju rizik od razvoja raka. Posebno problematični mogu biti toplota, habanje i kvalitet same plastike.

Plastične posude mogu ispuštati štetne hemikalije

Dr Kamat objašnjava da je plastika hemijska struktura koja se vremenom fizički razgrađuje.

„Mnoge vrste plastike sadrže štetne hemikalije poput BPA, ftalata i stirena“, kaže on. „Vremenom te supstance mogu preći u hranu, vodu ili okolinu. Nova plastična posuda je relativno stabilna, ali stara, izgrebana i izložena toploti postaje sve poroznija.“

Dr Kan dodaje da je BPA, odnosno bisfenol A, poznat kao hormonski disruptor koji može delovati poput estrogena i povećati rizik od određenih vrsta raka, uključujući rak dojke, ali i srčanih bolesti i problema sa plodnošću.

Iako je BPA uklonjen iz mnogih proizvoda, stručnjaci upozoravaju da ni zamenske hemikalije nisu dovoljno istražene.

„Čak i plastika koja se reklamira kao bezbedna može oslobađati slične supstance čiji uticaj još nije potpuno poznat“, kaže dr Kan. „Osim toga, sve plastične posude mogu oslobađati mikroplastiku, a dosadašnja istraživanja ne ukazuju da je ona dobra za zdravlje.“

Nisu sve vrste plastike jednako izdržljive

Dr Kamat kaže da je trajnost plastike ključna za njenu bezbednu upotrebu.

„Plastika se troši tokom vremena, naročito posle čestog pranja, fizičkog habanja i izlaganja toploti“, objašnjava on. „To dovodi do sitnih pukotina i slabljenja strukture, čime raste mogućnost da hemikalije i mikroplastika pređu u hranu.“

Posebno upozorava na tanke posude za dostavu hrane i jednokratnu ambalažu.

„One nisu napravljene da se peru i koriste desetine puta“, kaže dr Kamat. „Svakodnevno habanje dovodi do fizičkog propadanja plastike, uključujući stanjenje i pucanje.“

Dr Tingting Tan savetuje da ljudi obrate pažnju na izgled posuda.

„Ako je plastika mutna, deformisana ili oštećena, postoji veća verovatnoća da hemikalije završe u hrani“, kaže ona. „Sa aspekta prevencije raka, takve posude ne vredi čuvati.“

Zagrevanje hrane u plastici dodatno povećava rizik

Stručnjaci upozoravaju da mikrotalasna pećnica može dodatno ubrzati oslobađanje hemikalija iz plastike.

„Kada vrela hrana dođe u kontakt sa plastikom, njeno razlaganje se značajno ubrzava“, kaže dr Kamat.

On upozorava da oznaka „bezbedno za mikrotalasnu“ ne znači da plastika ne oslobađa hemikalije.

„To samo znači da se neće istopiti ili deformisati“, kaže on. „Najbolje je potpuno izbegavati podgrevanje hrane u plastici. Prebacite hranu u staklenu ili keramičku posudu. Potrebno je svega pola minuta, a može značajno smanjiti izloženost mikroplastici.“

Čuvanje vruće hrane u plastici je potcenjen problem

Stručnjaci upozoravaju da mnogi ljudi prave grešku kada vrelu hranu direktno prebacuju u plastične posude.

„To je problem o kojem se malo govori“, kaže dr Kamat. „Kada vruću testeninu ili supu stavite u plastiku, ona je odmah izložena toplotnom stresu.“

Zbog toga savetuje da se hrana prvo ohladi na sobnu temperaturu ili da se odmah prebaci u staklene posude.

Šta koristiti umesto plastike

Onkolozi ističu da nema razloga za paniku niti potrebe da odmah bacite svu plastiku iz kuće.

„Prevencija raka odnosi se na ono što radimo ubuduće, a ne na žaljenje zbog prošlosti“, kaže dr Tan.

Ona preporučuje čuvanje hrane u staklenim posudama.

„Staklo je stabilno, netoksično i ne oslobađa hemikalije čak ni kada se zagreva“, objašnjava ona.

Dr Kamat dodaje da su i keramičke posude dobar izbor, ali upozorava da mnoge staklene posude imaju plastične poklopce ili silikonske zaptivke koje se takođe mogu trošiti.

„Važno je proveravati stanje poklopaca i izbegavati da hrana dodiruje oštećene delove“, kaže on.

On navodi i da je kvalitetni silikon bezbedniji od plastike, posebno za kuhinjski pribor.

Na kraju, stručnjaci poručuju da nisu potrebne drastične promene preko noći.

„Ako napravite samo dve promene prestanete da podgrevate hranu u plastici i zamenite izgrebane posude staklenim već ste značajno smanjili izloženost mikroplastici“, zaključuje dr Kamat.