Dok svi kukaju zbog cena, u ovoj evropskoj zemlji životni standard skače

Države i međunarodne institucije prate brojne pokazatelje privrednog rasta, a među najvažnijima je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP-a). Međutim, rast BDP-a ne pokazuje nužno koliko novca građanima zaista ostaje na raspolaganju, čak ni kada se uračuna inflacija. Pokazatelj realnog dohotka domaćinstava po stanovniku meri koliko su se povećali prihodi koje domaćinstva stvarno mogu da potroše ili uštede, pa zato daje precizniju sliku životnog standarda, piše Euronews.

Među 16 evropskih država, čak 14 je prošle godine zabeležilo rast realnog dohotka domaćinstava po stanovniku u odnosu na 2024, dok su samo dve zemlje imale pad.

Poljska je bila vodeća sa najvećim realnim rastom od 4,1 odsto. Ta zemlja je imala najveći rast i 2024. i 2025. godine, što pokazuje snažan i kontinuiran rast životnog standarda tokom poslednje dve godine.

OECD ističe da su u Poljskoj „rast plata zaposlenih nadoknadio smanjenje socijalnih davanja, što je ubrzalo rast realnog dohotka domaćinstava po stanovniku“.

Holandija sa rastom od 2,3 odsto i Portugal sa dva odsto takođe su ostvarili značajan rast.

Danska (1,9 odsto), Grčka (1,8 odsto) i Španija (1,5 odsto) beleže rast između 1,5 i dva odsto.

OECD navodi da su u Grčkoj rastu doprineli veći prihodi od imovine i rast plata, dok je stopa nezaposlenosti pala na najniži nivo od 2009. godine.

Belgija (1,4 odsto), Mađarska (1,2 odsto) i Švedska (1,2 odsto) takođe su imale rast veći od jedan odsto.

Španija najbolja među velikim ekonomijama, Francuska pri dnu

Italija je sa rastom od 0,8 odsto bila na nivou proseka OECD-a. Međutim, krajem 2025. zabeležila je snažan pad realnog dohotka domaćinstava po stanovniku — minus 0,9 odsto u poslednjem tromesečju, nakon rasta od 0,4 odsto u prethodnom kvartalu.

OECD taj pad povezuje sa rastom inflacije i smanjenjem prihoda od imovine.

Češka (0,7 odsto), Ujedinjeno Kraljevstvo (0,7 odsto) i Nemačka (0,6 odsto) bile su tik ispod proseka.

U Velikoj Britaniji rast je u poslednjem tromesečju bio snažan i dostigao 1,1 odsto, nakon pada od 1,2 odsto u trećem kvartalu.

„Oporavak je uglavnom rezultat rasta plata i socijalnih davanja, kao i nižih poreza na dohodak i imovinu“, objavio je OECD.

S druge strane, Francuska je zabeležila tek minimalan rast od 0,2 odsto.

Pad samo u Finskoj i Austriji

Finska i Austrija jedine su dve zemlje u kojima je realni dohodak domaćinstava po stanovniku pao tokom 2025. godine, prenosi N1info.hr.

U Finskoj je pad iznosio 0,7 odsto, a u Austriji čak 1,8 odsto.

„Na slab rast prihoda domaćinstava u Finskoj utiče više faktora, ali glavni razlog je verovatno spor privredni rast tokom poslednjih nekoliko godina“, izjavio je za Euronews Tuomas Matika iz finskog Instituta za ekonomska istraživanja VATT.

Dodao je da problem predstavlja i rast nezaposlenosti, kao i rezovi socijalnih davanja i javne potrošnje, kojima država pokušava da smanji rastući budžetski deficit.

OECD takođe navodi da su veći porezi na dohodak i imovinu dodatno doprineli padu u Finskoj.

Na nivou celog OECD-a rast realnog dohotka domaćinstava po stanovniku usporio je na 0,8 odsto u 2025, nakon 2,1 odsto godinu dana ranije.

Sličan trend zabeležen je i u većini evropskih država.

Dok su 2024. sve zemlje na spisku beležile rast, samo su četiri države u 2025. ostvarile veći rast nego godinu ranije.

Belgija i Danska imale su najveće ubrzanje rasta — Belgija sa 0,5 na 1,4 odsto, a Danska sa jedan na 1,9 odsto.

Švedska je povećala stopu rasta za 0,4 procentna poena, a Holandija za 0,2 poena.

Austrija je krenula suprotnim smerom. Nakon rasta od 3,6 odsto u 2024, u 2025. zabeležila je pad od 1,8 odsto.