MAPA 15 crnih tačaka: Ekološke bombe od Vranja do Vrbasa

Društvo 15. apr. 202108:29 > 10:26
Podeli:
Mapa crne tacke Srbije
Grafika:Slađana Đermanović

Najveću štetu životnoj sredini u Srbiji nanose termoenergetska postrojenja - termoelektrane, za koje su neraskidivo vezani rudnici uglja i deponije pepela, kao i teška industrija - proizvodnja gvožđa, bakra, kreča, nafte, ali i postrojenja koja su u početku predstavljena kao rešenje za ekološke probleme, poput malih hidroelektrana.

Iako u Srbiji, nažalost, postoji mnogo više mesta koja trpe veliki pritisak zagađivača, izdvajamo 15 najuočljivijih.

Termoelektrane

Najveće zagađenje je tamo gde postoji najveći pritisak čoveka na životnu sredinu, a to je tamo gde su termoelektrane i teška industrija.

Razlog zbog kod termoelektrane spadaju u najveće zagađivače u Srbiji jeste što za proizvodnju električne enerigije koriste lignit, koji je sam po sebi veliki izvor zagađenja, a u Srbiji je još i lošeg kvaliteta, što znači da nakon spaljivanja ostaje velika količina čađi.

„Za proizvodnju uglja, počev od njegovog iskopavanja, transporta, spaljivanja i na kraju skladištenja nastaju zagađujuće materije koje je nemoguće ukloniti. Nema tog filtera koji uklanja teške metale koji se emituju u vazduh, vodu i tlo“, objasnio je za Nova.rs programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović.

Foto: Vesna Lalić

U sastavu Elektroprivrede Srbije su Termolektrane Nikola Tesla A i B (TENT), koje godišnje proizvedu više od 50 odsto električne energije u Srbji, a samim tim emituju i najveću količinu štetnih gasova. Po proizvodnom kapacitetu slede Kostolac B i A, zatim TE Kolubara i TE Morava.

Termoelektrane „Nikola Tesla“ prošle godine našle su se na devetom mestu liste najvećih zagađivača sumpor-dioksidom u svetu, a TE “Kostolac” na 44, zahvaljujući samo manjem proizvodnom kapacitetu.

Termoelektrane u Srbiji godišnje emituju šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog, a udisanje ovog gasa kod stanovnika povećava rizike od bolesti srca, astme, kancera pluća i prevremene smrti.

Sumpor-dioksid je i sekundarni izvor sitnih, PM čestica, štetnih po zdravlje. Ove čestice nastaju i u toku sagorevanja uglja, a njihovom širenju doprinosi i neadekvatno skladištenje pepela. Zato se njihova prekomerna koncentracija beleži na mestima u blizini termoelektrana – Obrenovcu, Kostolcu, Svilajncu.

Rešenje za sumpor-dioksid bi, za pojedina postrojenja, moglo da bude ugradnja filtera za odsumporavanje, koji za sada postoje samo u TE Kostolac B, ali proteklih godina nije bio aktivan.

Takvo rešenje, zbog starosti sistema nije moguće primeniti na TE Kolubara u Velikim Crljenima, koja postoji već šest decenija i TE Morava, koja radi više od pedeset godina. S obzirom na to da je ova postrojenja nemoguće usaglasiti sa pravilima EU Direktive o velikim ložištima, na šta se Srbija obavezala, u planu je njihovo gašenje do 2023. godine. Da li će se to dogoditi ostaje da vidimo.

Železara Smederevo

Pokret „Tvrđava“ iz Smedereva uputio je krajem prošlog meseca Međunarodnoj komisiji za Dunav pritužbu protiv Smederevske železare (HBIS Srbija) zbog sumnje da svojim delovanjem direktno ugrožava reku. Tom prilikom je pozvao međunarodne autoritete da ispitaju slučaj skadištenja otpadne šljake iz Železare na sto metara od Dunava.

Železara, Smederevo
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Iz pokreta su izjavili da je cela lokacija na kojoj se odlaže šljaka okružena vodnim kanalima, koji se ulivaju direktno u reku i upozorili da je u pitanju čitavo brdo otpadne šljake od kog se širi nesnosan miris štetan za oči i disanje.

Šljaka je samo jedan od načina na koji Železara zagađuje vazduh, zemlju i vodu u Smederevu.

Smederevo je u toku prošlog leta više puta osvanulo prekriveno crnom prašinom. Građani su se žalili da im je u nekoliko navrata ogromna količina crnog praha iz železare prekrila kuće, dvorišta i useve.

Pokret “Tvrđava” tada je optužio železaru za “ekološki terorizam”, dok se kineska kompanija HBIS Srbija, koja njom upravlja, branila da je do toga došlo zbog pretovara rude, kao i da su pojačali mere prevencije za suzbijanje prašine.

Smederevo je prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine u 2019. godini svrstano među devet gradova sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji. U tu kategoriju spadaju još Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Užice, Kosjerić, Smederevo i Pančevo.

Ziđin Bor

Privredni sud u Zaječaru presudio je u oktobru prošle godine da je kompanija Ziđin Bor Koper, koja trenutno eksploatiše rudu bakra kod Bora, kriva za zagađenje Bora u novembru 2019. i januaru 2020. godine.

Presuda je doneta nakon što je Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo postupak. Nadležna inspekcija je do početka prošle godine ovu kompaniju kontrolisala više puta, a otkako je rudarski basen privatizovan krajem 2018. godine, najmanje pet puta utvrdila propuste.

Foto: NOVA S

“Koncentracije sumpor-dioksida išle su i do 8,3 puta iznad dozvoljenih”, navedeno je u izveštaju inspektorke zaštite životne sredine Emile Tošić koja je obišla “Ziđin” u novembru 2019. godine.

Prema izveštaju o kvalitetu vazduha za 2019. godinu Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) Bor je prošle godine bio među najzagađenijim gradovima u Srbiji i to jedini zbog sumpor-dioksida. Utvrđeno je da je tokom 2019. godine koncentracija sumpor-dioksida u Boru bila čak 41 put iznad dozvoljenih vrednosti.

Neretko se dešava da sumpor-dioksid u Boru premaši 500 mikrograma po metru kubnom, što je koncentracija izuzetno opasna po zdravlje – čak i kratkotrajno izlaganje može izazvati kašalj, nedostatak daha, otežano disanje, stezanje u grudima i dugotrajne posledice poput astme.

Kako je CINS ranije pisao, oko dve trećine predškolske dece i polovina mlađih od 18 godina, koji su u periodu 2014. do 2018. godine tražili pomoć lekara, imali su probleme sa organima za disanje. Oni su najčešće oboljevali od zapaljenja ždrela i krajnika, pokazuju podaci o zdravstvenom stanju stanovnika grada Bora koje je objavio Zavod za javno zdravlje Timok u Zaječaru.

Rudarski basen Kolubara

Meštani koji žive u mestu Veliki Crljeni, u neposrednoj blizini Rudarskog basena Kolubara, više puta su govorili o tome da im kuće zbog sleganja tla pucaju, da su im dvorišta često prekrivena ugljenom prašinom, kao i da veliki broj prevremeno umre od posledica zagađenja.

Foto:N1

“Slike o stepenu zagađenosti tog predela danas su još gore nego ranije. Zagađenje je nenormalno. Ljudi umiru od karcinoma. Bilo je smrtnih slučajeva i dece. Zato i pitamo nadležne, koliko kilovata vredi jedan život?”, ispričala je početkom prošle godine Vesna Terzić iz Udruženja građana Tihi lug iz Velikih Crljena, čija kuća se nalazi na samo 40 metara od kopa.

Ona je tad upozorila da se priprema izgradnja termoelektrane Kolubara B, pa je u planu da napuštene jame RB Kolubara postanu deponije za odlaganje pepela i otpada, što će situaciju sa zagađenjem učiniti još gorom.

Povezane vesti:

Osim što ovaj rudarski basen šteti neposrednoj okolini, ugalj koji se tu vadi, nanosi štetu i u drugim delovima Srbije, jer se koristi za ogrev.

Direktor istraživačke stanice Petnica Vigor Majić izjavio je u novembru prošle godine da je za veće zagađenje vazduha poslednjih godina odgovoran i nekvalitetan ugalj koji se vadi iz RT Kolubara.

„Do devedesetih godina bila je zabranjena prodaja sirovog lignita. On je bio industrijski ugalj, niste mogli da ga kupite za domaćinstvo. Kada je prestala mogućnost uvoza uglja iz Bosne dozvoljena je prodaja sirovog lignita i došlo je do velikog skoka zagađenosti. Ključan skok zagađenosti desio se pre četiri, pet godina, a u Beogradu pre godinu dana“, rekao je Majić.

On je tom prilikom otpužio Rudarsko – energetski industrijski kombinat Kolubara (REIK) da dopušta da se jalovina sa 30 do 40 procenata gline prodaje kao ugalj. Dodao je da takav ogrev kupuje stotine hiljada domaćinstava, te da su to prvo krenule da nabavljaju opštine koje su blizu Lazarevca, zbog niskih transportnih troškova.

Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ odbacilo je optužbe da prodaje lignit lošeg kvaliteta i navelo da Ogranak Rudarski basen „Kolubara“ nikada građanima i firmama nije prodavao jalovinu sa visokim procentom gline.

Deponija Vinča

Na samo 14 kilometara od centra glavnog grada Srbije nalazi se „Vinča“, najveća „planina smeća“ u Evropi, koja se prostire na oko 70 hektara i na kojoj se dnevno odlaže i po 1.500 tona smeća.

Osim što, zbog čestih požara već decenijama doprinosi zagađenju vazduha, postoji i opasnost od kontaminacije samog tla, gde se podzemne vode zagađuju i samim tim dolaze u kontakt, putem pijaće vode, do građana.

Foto:Vesna Lalić

Grad je odlučio da problem sa deponijom otpada reši tako što je u septembru 2019. godine sklopio ugovor sa Suezom, francuskim gigantom u oblasti upravljanja otpadom i vodom, za izgradnju spalionice.

Međutim, Inicijativa Ne davimo Beograd više puta je upozorila da ugovor sa Suezom krije činjenicu da je zapravo dogovorena privatizacija deponije u Vinči i izgradnja spalionice koja će doneti ogromne finansijske obaveze sa katastrofalnim posledicama na budžet grada, komunalne troškove građana i značajno povećati zagađenje vazduha.

„Posledica spaljivanja otpada je nastajanje ogromne količine pepela koja se širi u vazduhu. Delovi letećeg pepela, sitne čestice PM10 i PM2.5, dovoljno su male da udisanjem mogu da se prenesu do pluća i kao takve veoma su opasne po zdravlje ljudi. Dodatno, spalionica će u vazduh oslobađati kancerogene supstance za koje u Srbiji ne postoji laboratorija koja može da izmeri njihovo prisustvo”, upozorili su.

Rafinerija nafte Pančevo

Rafinerija nafte u Pančevu, koja posluje u sastavu kompanije Naftne industrije Srbije (NIS), bila je prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo PPC dozvolu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine. Ova dozvola, koju je rafinerija u Pančevu dobila 2017. godine, govori u prilog tome da su proizvodi u njoj usklađeni sa standardima u oblasti zaštite životne sredine.

Međtuim, samim tim što ovo postrojenje spada u ona za čiji rad je neophodna integrisana dozvola, govori o tome da je reč o potencijalno velikom zagađivaču.

Udruženja građana “Zeleni most” i “Pančevo upozoravaju na to da su građani koji žive u krugu od 5 kilometra oko Rafinerije najviše izloženi negativnom uticaju – buci, kao i isparenjima koja nadražuju nos, grlo i oči, kao i da im od vibracije pucaju zidovi na kućama.

Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

 

Takođe su naveli da ljudi koji žive u blizini Rafinerije, ne mogu svoja imanja da prodaju po tržišnim cenama, a da na njima zbog kontaminirane zemlje i vazduha ne mogu da gaje voće i povrće.

Na to da Rafinerija ima negativan uticaj i na šire područje govori činjenica da Pančevo spada u gradove sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji.

Dodatnu opasnost za stanovike ovog mesta predstavlja izgradnja objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada u okviru rafinerije.

Bački kanal Vrbas

Kanal Vrbas-Bezdan, poznatiji kao Veliki bački kanal, deo je kanalske mreže hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, dugačak je 118 kilometara, a deonica kod Vrbasa i Srbobrana, zbog višedecenijskog industrijskog i komunalnog zagađenja, spada među najveće ekološke probleme u ovom delu Evrope.

Ovaj vodeni tok je zbog zagađenja proglašen „crnom ekološkom tačkom Evrope“ u kom se krajem prošle godine, zbog otrova ispuštenog iz šećerane u Crvenki, dogodio pomor od preko tri tone ribe.

Foto: Facebook/Dragan Kurjački/Ekološki pokret Srbobran

U decembru prošle godine ekološki aktivista Dragan Kurjački iz Srbobrana objavio je alarmantni snimak ispuštanja otpada direktno u Veliki bački kanal u ovom mestu, od kojih je voda postala potpuno crvena. Naveo je da je verovatno u pitanju insekticid kojim lokalna fabrika „Best Seed Producer“, koja radi doradu i pakovanje semena ratarskih kultura, štiti seme.

Kanal je u najvećoj meri zagađen teškim metalima, ugljovodonicima i patogenim organizmima.

Zbog sedimentacije dubina vode na određenim delovima kanala iznosi samo 30–40 centimetara. Plovidba je nemoguća, a vodotok je u značajnoj meri smanjen.

Prošle godine Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine potpisao je Memorandum o razumevanju za realizaciju projekta remedijacije/revitalizacije Velikog bačkog kanala sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem, na osnovu kog će Srbija od Evropske unije dobiti 27 miliona evra za uklanjanje oko 400.000 kubnih metara zagađenog sedimenta, izgradnju tri područja za njegovo privremeno odlaganje, remedijaciju muljnog taloga i za rešenje konačnog odlaganja prerađenog muljnog taloga.

Projekat je u finalnoj fazi, a do tada oko 40 industrijskih zagađivača u njega ispušta zagađujuće materije i truje vodu i ekosistem u sklopu najvećeg vojvođanskog kanala.

Krušik Valjevo

Valjevo važi za grad sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji, zbog često prevelike koncentracije PM10 i PM2.5 čestica u vazduhu, a dešavalo se da se nađe i među najzagađenijim gradovima na svetu.

Pored privatnih ložišta, među najvećim zagađivačima vazduha u Valjevu je Holding koorporacija „Krušik“. Kotlarnica ove fabrike na dnevnom nivou sagori 50 do 70 tona lignita.

Foto:N1

„Krušik je najveći zagađivač u Valjevu. Večito se postavlja pitanje zašto Krušik ne promeni energetsko postrojenje, s obzirom na prihode koji su ostvareni u trgovini naoružanjem, ali onda opet dođemo do istog zaključka, a to je da je neko blizak vrhu države zloupotrebio taj novac. Umesto da spečavaju trovanje svog naroda, oni negiraju postojanje zagađenja“, rekao je nezavisni odbornik u Skupštini grada Valjeva i aktivista Lokalnog fronta Valjevo Ljubomira Radović.

Direktor Istraživačke stanice Petnica Vigor Majić naveo je da je Valjevo jedan od gradova u kojima se koristi nekvalitetan lignit, sa velikim procentom gline iz RT Kolubara, čime je objasnio povećanje nivoa zagađenja vazduha u poslednjih 15 godina.

Eliksir Zorka

Iako je i 2019. godine Šabac bio među najzagađenijim gradovima u Srbiji, podaci Zavoda za javno zdravlje Šabac pokazuju da je kvalitet vazduha u ovom gradu u 2020. godini dodatno opao, piše BBC na srpskom.

Ovaj grad ima dve industrijske zone, od kojih je severozapadna najveća u Srbiji. Osim što se u njoj nalazi veliki broj fabrika, problem predstavlja što se ova industrijska zona, nastala nakon Prvog svetskog rata, sada, kada se grad proširio, našla među stambenim naseljima.

Povezene vesti:

Šapčanke, koje su sredinom februara održale protest zbog aerozagađenja, glavnog krivca za ovakvu situaciju vide u fabrici veštačkih đubriva Eliksir Zorka, jedne od najvećih u gradu. One od kompanije traže da ugradi dodatne filtere za prečišćavanje otpadnih gasova koji nastaju u proizvodnom procesu.

Oči im posebno bode fabrički dimnjak iz kojeg, kako tvrde,”svakodnevno kulja veliki dim“.

Iz fabrike Eliksir Zorka, međutim, ističu da nije bilo prekoračenja emisija štetnih materija na godišnjem nivou, sa izuzetkom „retkih i kratkotrajnih“ dnevnih prekoračenja.

Cementara Lafarž – Beočin

Prema zvaničnim izveštajima cementara Lafarž se 2019. našla među glavnim zagađivačima vazduha u Srbiji, a na samo pedesetak metara od kapije ove fabrike nalazi se beočinsko naselje Kolonije, na koje se nastavlja naselje Šljivik, piše CINS.

Lafarž je tako 2019. po emisijama azotnih oksida zauzeo 6. mesto u Srbiji, po emisijama sumpornih oksida 13, dok se po emitovanju PM čestica našao na 14. mestu među fabrikama i termoenergetskim postrojenjima.

Foto:TANJUG/ JAROSLAV PAP

Međutim, cementara već nekoliko decenija ima negativan uticaj na vazduh. Još 2006. u Planu detaljne regulacije fabričkog kompleksa navodi se da je kvalitet životne sredine u Beočinu u velikoj meri umanjen zbog rada cementare, njenog nepovoljnog položaja u odnosu na naselje i na pravac dominantnog vetra.

Planirano je iseljavanje Kolonije i Šljivika, ali se od toga u narednim godinama odustalo i sad je čak u planu njegovo proširenje. Pored toga, planirani zaštitni pojas između fabrike i grada nije podignut. Prema najavi na sajtu Opštine Beočin, u krug fabrike će premestiti i vrtić.

Cementare su među najvećim emiterima ugljen-dioksida (CO2). Ipak, nijedna od dve merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine, obe na oko kilometar od fabrike, ne mere CO2. Reč je o gasu koji zagađuje atmosferu i izaziva klimatske promene.

Ekološki aktivisti iz Beočina upozoravaju da je, osim visokih nivoa zagađenja, problematično i nepropisno spaljivanje otpada koje se u cementari koristi kao glavni energent.

„2010. godine počinje to probno spaljivanje od nekih 27 tona sa deponije u Novom Sadu, sa komunalne deponije, i polako se ide ka tome da se jednostavno uvodi kao osnovni energent otpad u cementari“, kaže Zlatko Todorčeski iz Ekološkog pokreta Beočina.

Inspekcija Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine utvrdila je da je kroz kapije cementare, tokom 2019. godine, prošlo skoro 1.000 tona opasnog otpada, te da su nivoi zagađenja vazduha bili i do 200 puta viši od dozvoljenih. Pokrajinski sekretarijat je protiv Lafarža, zbog toga, podneo prijavu za privredni prestup.

Cementara Titan – Kosjerić

Među devet najzagađenijih gradova u Srbiji, po poslednjem izveštaju koji je objavila SEPA, našao se i Kosjerić.

Zbog ogromnog problema sa čestičnim zagađenjem, u cilju rešavanja ovog problema Opština Kosjerić i Vlada Srbije potpisali su početkom meseca Ugovor o konverziji Gradske toplane sa mazuta na gas, kao i Ugovor o pošumljavanju.

Foto: Slavica Panić/Nova.rs

Međutim, među merama koje imaju za cilj poboljšanje kvaliteta vazduha u ovom gradu ne pominje se cementara Titan koja se nalazi na manje od kilometra od naseljenog mesta i kojoj se kao gorivo koristi ugalj, mazut i petrol koks.

Cementara je zatražila dozvolu da u svojim postrojenjima spaljuje komunalni otpad, protiv čega su građani i ekološka udruženja više puta dizali glas, ističući da će otrovni produkti spaljivanja komunalnog otpada u toj fabrici dodatno ugroziti životnu sredinu i zdravlje stanovnika Kosjerića i okoline.

Male hidrolektrane

Ekspanzija gradnje malih hidroelektrana u Srbiji desila se nakon što je tokom 2013. godine 120 kompanija dobilo lokacije za njihovu izgradnju nakon dva javna poziva koje je uputilo Ministarstvo energetike.

Ovim projektom resorno ministarstvo trebalo je da pospeši ulaganje u obnovljive izvore energije, kako bi se ispunile obaveze koje je Srbija preuzela prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji dosegne 27 odsto.

Foto: Facebook/Сачувајмо рeke Србије

Do 2019. godine 116 malih hidroelektrana našlo se među povlašćenim proizvođačima, od čega se ispostavilo da je najmanje 24 izgrađeno bez uslova zaštite prirode.

Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić ocenio je da je država napravila kiks kada je strategiju za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora fokusirala isključivo na male hidroelektrane derivacionog tipa koje „proizvode malo energije, a prave veliku ekološku štetu“.

„Ali male hidroelektrane proizvode beznačajnu količinu energije. Mi imamo oko 100 MHE koje su prošle godine proizvele tek 0,8 odsto utrošene energije“, istakao je Ristić.

Zadnjih nekoliko godina, objavljen je veći broj studija o ekološkoj, pravnoj, društvenoj i ekonomskoj šteti izgradnje malih hidroelektrana u Srbiji.

„Već dugo ukazujemo na štetnost projekata malih hidroelektrana sa ekološkog, pravnog i socio-ekonomskog aspekta, a sve sa ciljem zaštite životne sredine, sprečavanja negativnih efekata na ekonomiju, kao i ostvarivanja osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom, na šta upravo upućene analize ukazuju. S tim u vezi, krajnje je vreme da i Vlada naše zemlje počne da sluša volju svojih građana i uloži napore da zaštiti naša prirodna i vodna dobra koja su garancija za izgradnju održivijeg društva“, rekla je Nataša Milivojević iz WWF Adrije.

Zbog izgradnje malih hidroelektrana u Srbiji je poslednjih godina održan niz protesta. Najglasniji su bili aktivisti pokreta Odbranimo reke Stare planine koji su uspeli da se izbore za to da u selu Rakita, u blizini Babušnice, ne bude izgrađena MHE Zvonce.

U periodu od 2010. do 2014. godine izgrađeno je više MHE na reci Vlasini, a građani Vlasotinca uspeli su nedavno da se izbore za to da Skupština Vlasotince usvoji Odluku o zabrani izgradnje mini-hidroelektrana na teritoriji te opštine.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

U Beogradu je prošlog vikenda održan masovni protest pod sloganom „Ekološki ustanak“ na kom su učestvovali brojni ekološki i građanski pokreti, koji su od Vlade zatražili zaštitu prava na zdrav vazduh, vodu i zemlju.

Put do realizacije njihovih zahteva vodi preko suzbijanja štetnog uticaja pomenutih zagađivača, ali i poštovanja zakona i sprečavanja budućih projekata, štetinih po životnu sredinu, poput najavljene izgradnje fabrike automobilskih guma kompanije „Linglong“ u Zrenjaninu, izgradnje stambeno-poslovnog prostora na vodoizvorištu Makiš, kao i otvaranje rudnika litijuma, koji kompanija Rio Tinto planira u dolini Jadra, u blizini Loznice.

Komentari

Vaš komentar