Novom Beogradu izgleda fali trenutne inspiracije

I to sve na veoma bolan način. Radnički Kragujevac je u finalu Superlige Srbije "potopio" Novobeograđane sa 3-0 u seriji i to redom 15:10, 11:13 i 11:8 za kraj.

Radnički nije dozvolio Novom Beogradu ni da se ponada u ovoj seriji, a navijači u Kragujevcu su sa tribina zviždali Šapiću i njegovim izabranicima, te su ih pozdravili i "pumpanjem", ali i posebnim transparentnom. Na kraju nije bilo ni sportskog pozdrava glavnih aktera, pa je (nezdravo) rivalstvo ova dva tima dodatno produbljeno.

O tome više nešto kasnije, kad u priču uključimo i Slobodana Sora, novog predsednika Vaterpolo saveza Srbije i čoveka koji je svojim spornim (da ne upotrebimo neku težu reč) izjavama i ponašanjem oterao selektora Uroša Stevanovića i 11 zlatnih "delfina" iz reprezentacije.

Što se tiče Novog Beograda, sezonu okončava sa pet vezanih poraza, od kojih su dva bila u Ligi šampiona protiv Breše (17:18) i Barselonete (14:16). Upravo je tim neuspesima okončan njihov put u Evropi, pošto sa skorom 1-5 u četvrtfinalnoj grupi nikako nisu mogli do Fajnal-fora.

Na završni turnir Lige šampiona plasirali su se Barselona i Olimpijakos (srušio Novi Beograd sa 16:15 u veoma važnom meču), a iz druge grupe Pro Reko i Ferencvaroš.

Čisto da budemo jasni, Novi Beograd je već godinama unazad jedna od najvrednijih ekipa u celoj Evropi, ali nikako ne uspeva da se popne na tron, iako je to glavni cilj.

Prošle sezone Novi Beograd je pao u finalu Lige šampiona protiv Ferencvaroša (13:11), za koji nastupa Dušan Mandić, najbolji srpski, možda i svetski vaterpolista, koji se nedavno povukao iz reprezentacije baš zbog Sora, pa i svađe sa pojedinim ljudima iz Novog Beograda.

U sezoni 2023/24. Novi Beograd je stao u polufinalu elitnog takmičenja, kada je takođe Ferencvaroš opet bio bolji, samo posle peteraca (13:13, pa 5:4).

U sezonama 2021/22. i 2022/23. Novi Beograd je gubio u finalima Lige šampiona - oba puta od Pro Reka. Najpre na peterce (13:13, pa 4:3), a onda 14:11.

Jasno je da Novobeograđanima nedostaje (i) sreće kako bi došli do evropske titule, ali ona se zaslužuje i u bazenu, ali i van njega. Očigledno je da nešto fali i da "neka viša sila" (nazovimo to tako) ne dozvoljava Novom Beogradu da se domogne najvrednijeg trofeja. Sve ima svoje zašto.

Ove sezone klub čiji je prvi čovek Aleksandar Šapić, koji je pored uloge gradonačelnika Beograda, ušao i u trenerske vode, doživeo je neuspeh i u Regionalnoj ligi, koji je pratio skandal oko domaćinstva završnog turnira.

Pričalo se o tome da će Novi Beograd istupiti iz pomenutog takmičenja, što se na kraju na neki način i desilo, pošto su poslednji mečevi protiv Šapca i Primorca registrovani službenim rezultatom - 5:0.

Tako je Novi Beograd završio kao peti od osam timova, ali je svakako imao pet bodova manje od četvrtoplasiranog Šapca, pa nije ni bilo važno da li će se pojaviti na duelu sa Primorcem u poslednjem kolu.

Šta će dalje biti sa Regionalnom ligom, ne zna se, ali ono što je poznato jeste da je Radnički došao do titule i u tom takmičenju, a kasnije domaćim trofejom zaokružio veoma uspešnu sezonu, za razliku od najvećeg rivala.

Novi Beograd jeste osvojio tri Kupa Srbije zaredom, ali je to slaba uteha za, slobodno možemo reći, neuspehe u Ligi šampiona i bolne poraze od Radničkog u završnici domaćem prvenstva.

Sada je vreme da u priču uključimo Sora, koji je nekoliko poslednjih uspeha i medalja reprezentacije Srbije označio kao "trenutnu inspiraciju", a trenera Stevanovića doveo pred svršen čin, pošto je rekao da selektor reprezentacije neće moći da vodi u isto vreme bilo koji srpski klub.

Tako je Stevanović odlučio da se pod neosnovanim pritiskom sam povuče iz reprezentacije i ostane trener Radničkog, a glas protiv Sora podigli su i reprezentativci koji su ponos nacije. U stvari većina njih, pošto su suzdržani ostali oni iz Novog Beograda - jasno je i zbog čega.

Soro je i sam bio direktor i predsednik Novog Beograda, označen je kao Šapićev čovek i jasno je da je tom klubu mnogo bliži nego na primer Radničkom, ali i ostalima. Već tu možemo doći do priče o sukobu interesa.

Otkako je Stevanović postao selektor Srbije, nijednom se nije povela priča o sukobu interesa, niti je bilo ko od igrača govorio o nekom nefer tretmanu u reprezentaciji. Onda je došao Soro, koji izgleda za sebe misli da je revolucionar srpskog vaterpola, pa želi da menja po svaku cenu, čak i nešto što dobro funkcioniše.

Uspeo je novi predsednik VSS-a da uvredi zlatne "delfine", naljuti selektora i na neki način produbi rat Novog Beograda sa ostalima. Klasična greška u koracima.

Izgleda da ipak Novom Beogradu nedostaje te sada već čuvene "trenutne inspiracije" kako bi se domogao trofeja i novih uspeha, kako u Evropi, tako i u Srbiji i regionu.

Soro više nije deo tog kluba, bar ne na papiru, ali možda bolje da jeste, pošto mu kao predsedniku VSS-a za sada ne ide najbolje, čak daleko od toga.

Da ne bude neke zabune. Novi Beograd je srpski klub i želimo da se radujemo njegovim fer i sportskim uspesima, baš kao što hoćemo i da ostali naši timovi ostvaruju zavidne rezultate na evropskoj sceni, dok u domaćim i regionalnim okvirima priželjkujemo poštenu i "paklenu" borbu za trofeje, ali pre svega u bazenu.

Nije Srbiji potrebno favorizovanje jednog kluba i grupe ljudi. Nije nam potrebno da predsednik Saveza omalovažava uspehe reprezentacije i momaka koji su uvek davali sve od sebe u bazenu. Nije nam potreban unutrašnji sukob, jer valjda smo naučili (ili ipak nismo!?) da smo uvek sami sebi bili najveći protivnici.

Novi Beograd među prvima treba da se zapita zašto je sezonu završio bez tri očekivana trofeja i zašto već godinama unazad ne uspeha da se domogne titule u Ligi šampiona. Neki razlog ili više njih sigurno postoji, jer ništa nije slučajno.