Emisije sumpor-dioksida iz srpskih termoelektrana su u toku prošle godine neznatno smanjene, ali je količina ovog toksičnog gasa i dalje bila šestroko veća od dozvoljene, pokazuje poslednji Izveštaj o stanju životne sredine Elekoroprivrede Srbije (EPS). Izvesno je da će emisija sumpor-dioksida i u toku tekuće godine ostati višestruko veća od propisane, kaže za Nova.rs direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović.
Poređenjem dva EPS-ova izveštaja o stanju životne sredine vidi se da su termogenergetska postorojenja ovog poreduzeća u toku 2018. godine emitovala ukupno oko 355.000 tona sumpor-dioksida, dok su u toku 2019. emitovala približno 327.000 tona ovog gasa.
Iako je u pitanju smanjenje za oko 28.000 tona, emisija ovog štetnog gasa je i dalje šestostruko veća nego što je to propisano Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), po kom je za proteklu godinu ukupna dozvoljena emisija sumpor-dioksida iz energetskih postrojenja iznosila najviše 54.600 tona.
Povezane vesti:
„Smanjenje je najverovatnije rezultat ograničenog probnog rada filtera za odsumporaovanje na TE Kostolac B. Kad pogledate energetske bilanse za 2018. i 2019. godinu vidite da nema nekog značajnog smanjenja proizvodnje električne energije spaljivanjem uglja“, kaže Popović za Nova.rs.
Prema analizama koje je uradio RERI, trećina ukupne emisije sumpor-dioksida u toku 2018. godine emitovana je iz TE Kostolac B, jedinog energetskog postrojenja koje ima izgrađene filtere za odsumporavanje.
EPS-ovi izveštaji pokazuju da je iz TE Kostolac B u toku 2018. godine emitovano nešto manje od 114 hiljada tona sumopor-dioksida, a 2019. oko 80 hiljada tona. Prema zahtevima NERP-a ova količina u toku protekle dve godine nije trebalo da premaši 8 hiljada tona.
Popović smatra da je aktivacija filtera za odsumporavanje na TE Kostolac B jedina nada da u toku tekuće godine emisija ovog gasa bude smanjena.
„Možemo da očekujemo, možda, da postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu počne da radi i da se pokažu pomaci u pogledu smanjenja sumpor-dioksida, ali to će povećati emisije ugljen-dioksida. Trenutno je u toku i postupak ozakonjenja blokova A1 i A3 TE Nikola Tesla, u toku kog bi trebalo da se radi na usklađivanju sa našim propisima“, kaže Popović.
Sumpor-dioksid izaziva kisele i kiše i raspada se na PM čestice
Sumpor-dioksid je jedan od najopasnijih gasova koji se emituju iz energetskih postrojenja, koji ujedno nanosi štetu i čovekovom zdravlju i životnoj sredini, objasnio je ranije za Nova.rs prof. dr Ljubiša Ignjatović sa Fakulteta za fizičku hemiju.
„Ovaj gas oštećuje pluća, ulazi u krvotok i remeti PH ravnotežu organizma. U vazduhu može da ostane kao takav, ali se uglavnom rastvara na sumporastu i sumpornu kiselinu koje padaju nazad kao kisele kiše ili se hvataju u kapljicama magle i aerosoli, koje mi opet udišemo. Kisele kiše utiču na automobile, na mostove, na sve što ima čelik”, reko je Ignjatović.
Profesor Instituta za meteorologiju dr Vladimir Đurđević, rekao je i da dostupne analize ukazuju na to da je sumpor-dioksid sekundarni izvor PM čestica. U pitanju su sitne čestice koje utiču na razvoj i pogoršanje bolesti srca i pluća, a neretko imaju i kancerogena svojstva.
Prekomerno trovanje sumpor-dioksidom izvesno bar još tri godine
Maksimalne godišnje emisije gasova iz energetskih postrojenja propisuje Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP), koji je tek u januaru 2020. usvojen na sednici Vlade, iako je njegova primena trebalo da počne još od prvog januara 2018. godine i da bude na snazi do kraja 2027.
Svrha NERP-a je da pomogne starim postrojenjima da počnu da rade u skladu sa propisima Evropske unije, sa kojima je Srbija preuzela obavezu da se uskladi.
“Stara energetska postrojenja ne mogu da emituju zagađujuće materije u vazduh u okviru graničnih koncentracija. Zato NERP za njih nudi olakšavajuću okolnost – da se kod njih prate ukupne godišnje emisije i smanjuju svake godine kako bi za 10 godina emitovale vrednosti utvrđene Direktivom EU o industrijskim emisijama”, objasnio je Popović za Nova.rs.
Tri glavne zagađujuće materije na koje se ovaj Nacionalni plan odnosi su sumpor-dioksid (SO2), oksid azota (NOx) i praškaste materije (suspendovane PM čestice). Od navedenog je sumpor-dioksid najveći „trn u oku“ EPS-u.
Na pitanja da li možemo u toku 2020. godine da se nadamo nekom značajnijem smanjenju emisija sumpor-dioksida, šta se radi na tom planu, kad možemo da očekujemo da EPS uskladi emisiju ovog štetnog gasa sa propsima, kao i da li je sistem za odsuporavanja na TE Kostolac B pušten u rad, iz EPS-a nismo dobili odgovore.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je početkom godine sam priznao da EPS ima ozbiljne probleme sa pomenutim gaosom i dao izvesna obećanja.
#related-news_0
“Do sada smo sistem za odsumporavanje dimnih gasova uradili na blokovima Kostolac B. Završili smo to 2017, pustili u rad, dokazali parametre, u određenom periodu je sistem radio u 2018. U ovom trenutku radimo finalna usaglašavanja vezano za Studiju uticaja na životnu sredinu i građevinsku dozvolu. Očekujem da ćemo tokom 2020. pribaviti upotrebnu dozvolu i da će to postrojenje ući u kontinuirani rad”, rekao je Antić.
Ministar je tom prilikom rekao i da su u toku radovi na odsumporavanju u TE „Nikola Tesla“ A, dok je za blok B raspisan tender.
Obećao je da će problem odsumporavanja biti rešen do 2023. godine. To znači da će, čak i ako se ostvare Antićeva obećanja, Srbija bar još tri godine kršiti sopstvene propise ali i obaveze prema Evropskoj uniji. Posledica toga je trovanje sopstvenih građana sumpor-dioksidom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare