Advokat o litijumu: Država ne može da sprovodi adekvatan nadzor nad luna parkovima, a kamoli nad takvim rudarskim projektima, s tri inspektora

Da li znate da se negde u svetu sprovodi iskopavanje litijuma na plodnoj zemlji?

Prema dostupnim podacima, informacijama, dokumentaciji i onome što se može čuti u javni sferi, nigde se litijum ne eksplotiše, niti prerađuje bilo gde u blizini naseljenih mesta, poljoprivredne delatnosti, plodne zemlje naročito.

Imamo primere najvećih polja za eksploataciju litijuma, na primer u Australiji, gde se u dubini kontinenta eksploatiše litijum koji se potom prevozi u Kinu, takođe daleko od naselja i poljoprivrede gde se prerađuje, to je dokaz da se ni materijalno, ni vrednosno ne isplati, uslovno rečeno, litijum eksplotisati na plodnoj zemlji, plodna zemlja služi drugim stvarima, a ekološko, zeleno i neštetno rudarenje ne postoji.

Dakle, smatrate da rudarenje u dolini Jadra nije moguće sprovesti na ekološki prihvatljiv način?

Znate šta, dokumentacija u koju sam ja imao u uvid u poslednjih nekoliko godina, koja je zvanična dokumentacija i nezvanična dokumentacija kompanije ili dokumentacija i informacija u posedu državnih organa, ne idu tako daleko, zato što ne postoje ni elementarni uslovi, projektna dokumentacija i slično, da bi se bilo kakvo rudarenje u Jadru trenutno odvijalo.

Da li je, prema Vašem mišljenju, racionalno i dugoročno odgovorno ostaviti prirodne resurse budućim generacijama sa akcentom upravo na resurse poput zdrave prirode i zdrave vode?

Ja, možda na prelazu između sadašnji generacija i budućih generacija, mogu da vam ovako odgovorim.

Zdrava voda, zemljište, vazduh, hrana i tako dalje nisu pitanje opcija, već imperativ.

Gospodine Đorđeviću, da li ste protivnik rudarenja kao privredne grane?

Ne, nisam protivnik rudarenja kao privredne grane, ali ja sam izraziti, izričiti, protivnik nezakonitog rudarenja, što je praksa u našoj zemlji, nažalost.

Smatrate li da bilo koja kompanija može da garantuje da, prilikom rudarenja u dolini Jadra, neće doći do curenja otrovnih materija i zagađenja životne sredine?

Potrebno razumeti kako kompanije funkcionišu. Evo da ste vi kompanija. Vi biste gledali svoj interes. I koristili biste mogućnosti koje su vam date da ostvarite svoj interes. Mislim da ovo pitanje nije pitanje za kompanije. To je pitanje za državu. Naša država, ako posmatramo inspekcije na primeru, nije u stanju da kontroliše i sprovodi adekvatan nadzor nad luna parkovima. A kamoli nad takvim rudarskim projektima koji ne postoje nigde u svetu. Naša rudarska inspekcija nije inspekcija. To su tri osobe, koje, ako uzmete da u Srbiji ima oko 450 istražnih i eksploatacionih polja, od kojih svako polje ima, kao na primeru Jadra, po 500 lokacija, kad se to sve sabere i podeli sa troje ljudi, uzmimo da svi rade rudarstvo, a ne rade, to je 200-tinak godina potrebno da to troje ljudi obiđu svaku lokaciju ako bi svaki dan to radi. Nadam se da je to odgovor.

Hvala vam najlepše na ovom uvodnom delu. Krećemo sada na deo emisije koji je usko vezan za vašu oblast prava. Za početek nam recite šta je zapravo dozvoljeno i odobreno od 2004. godine do kraja 2021. godine.

Počekom 2000-tih, ajde tako da kažemo, kompanija Rio Tinto je u Srbiji počela da otvara svoje ćerke firme, od kojih je jedna Rio Sava, koja je trenutno najaktuelnija i nosilac ovih prava o kojima ćemo sada pričati, i predlagač izvođenja jednog takvog projekta. Od 2004. do, pre nekoliko godina, kada je poslednji put produžena dozvola za primenjena geološka istraživanja, Rio Tinto u Srbiji je imao upravo to – pravo da izvodi primenjena geološka istraživanja borata, odnosno ruda bora i litijuma, na različitim lokacijama, ne samo u Jadru, već u Valjevu, pre nego što su neke druge kompanije preuzela i tako dalje.

Mislim da u javnosti postoji izvesna konfuzija po ovom pitanju i zato je bitno to raspraviti i posmatrati iz ugla pravnog sistema koji je važio u proteklih 20 godina. A taj sistem se menjao. Do 2011. važio je jedan zakon, do 2015, 2018, 2021, 2023.

Sistem se menjao uvek u korist rudarskih kompanija. Prilagođavao se, možemo reći, njihovim potrebama i omogućavao navikavanje ovih kompanija na jednu vrstu neobaveznosti primene zakona. Dakle, može da se kaže i ovako, nije pitanje obaveza koje zakoni propisuju, a propisuju ih, kakvi god da su, pitanje je mogućnosti koje su date kompanijama.

Nije se pod istim uslovima dobijalo odobrenje 2004, 2011, 2015, 2020. Nisu se pod istim uslovima produžavale ove dozvole. Nije postojao isti način kontrole rudarskih kompanija. 2000-tih godina lokalna samuprava imala je inspekcijska ovlašćenja. Sada lokalna samuprava ne mora ni da zna da se na njenoj teritoriji odvijaju primenjena geološka istraživanja. Dostavljanje izveštaja o različitim aktivnostima tokom primene geoloških istraživanja redukovano je tokom vremena i tako dalje. Takođe, ono što je uznemirujuće, je to što tokom ovih prethodnih 20 godina je kompanija, i po takvim zakonima koje rudarski lobisti i neki bivši ministri u nekim ranijim vladama Srbije proglašavaju za najbolje ili jedne od najboljih rudarskih zakona u svetu, kompanija ipak imala nekakve obaveze i država je imala nekakve obaveze i ovlašćenja, koja nisu poštovana i primenjivana. Nadam se ćemo možda o tome imati prilike da dalje razgovaramo. A ono što bih podvukao, to je da ocena rudarskog zakona kao najboljeg za rudare je istovremeno i ocena zakona kao najgoreg za prirodu i životnu svetu.

Sve to o čemu govorite zapravo je negde i direktan povod za ovaj razgovor. I kakav je Vaš stav o tome? Da li su građani uopšte informisani o svim dozvolama i projektima koji su odobreni tokom perioda o kojem govorimo?

Građani nisu informisani, odgovor na Vaše pitanje je vrlo jednostavan. Nije informisana ni država, što je veoma sporno, jer država je na osnovu informacija koje bi dobijala od kompanije, dalje izdavala dozvole, produžavala dozvole, ocenjivala rad, i slične stvari. Ako pogledate, naša kancelarija je u poslednjih nekoliko godina, zastupajući ovu inicijativu „Marš sa Drine“, došla u posed velikog broja dokumenata i odgovora Ministarstva rudarstva. Ajde da se izolujemo. Mi smo analizirali primenu zakona od početka poslovanja Rio Tinta u Srbiji do danas. Obaveze kompanije, obaveze države, da li je kompanija izveštavala, da li je država kontrolisala i tako dalje. Zabrinjavajući je broj odgovora Ministarstva rudarstva, u kojima oni kažu da ne poseduju dokumentaciju koju bi morali da poseduju.

Ako nije problem, ja sam pripremio, mogu pročitati, takstativno, nekoliko stvari.

Naravno.

Na primer, pričamo za 1995. zakon, koji važio do 2011, za 2011. do 2015. i tako dalje. Neću sada odvajati posebno zakon. Ministarstvo ne poseduje ugovore propisane određenim članovima, koji su osnova za izdavanje dozvola koje kompanija mora da zaključuje sa nekim licem.

Ne poseduje podatke o konkursima kojima su ustupljena izvođenja primenjenih geoloških istraživanja. Ne poseduje elaborate u razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina. Ne poseduje podatke o stanju rezervi mineralnih sirovina.

Ne poseduje tromesečne, dakle periodične, i godišnje izveštaje o sprovedenim geološkim istraživanjima. To je obaveza da biste produžili dozvolu. Evo da pojasnim. Svaka kompanija, kada joj izdata dozvola, da bi produžila dozvolu, mora da izvrši 75% projektovanih radova.

Kako Ministarstvo zna da je kompanija izvršila 75% radova, tako što kompanija ima obavezu izveštavanja. Ako Ministarstvo ne poseduje izveštaje, na osnovu čega je produžilo dozvole? Ne poseduje projekte primenjenih geoloških istraživanja.

Ne poseduje završne izveštaje. Ne poseduje zahteve za izdavanje odobrenja za izvođenje primenjenih geoloških istraživanja. Ovo je, ovo su zvanični, ja ću to Vama dati, ovo su zvanični dokumenti, odgovori Ministarstva rudarstva i energetike, koji godinama kompaniji izdaje odobrenja, a ne poseduje zahteve za izdavanje odobrenja.

U tom smislu je moje pitanje da li su građani upoznati zapravo izlišno – država nije upoznata?

Apsolutno. Građani se na ovaj način upoznaju.

U kakvoj smo mi, zapravo, situaciji, od kraja 2021. i početka 2022? To je ono što je najaktuelnije, to je ono o čemu građani najviše slušaju u poslednjih godinu ili dve, odnosno manje od godinu dana. Šta se, zapravo, dogodilo? Vlast je tvrdila da su sve dozvole ukinute, ali očigledno da nije tako. Kako mi to da razumemo sad iz pravnog ugla?

Rezultat protesta 2021. godine, u jesen, u zimu, bio je to da je država na početku 2022. stavila van snage uredbu kojom je utvrđen prostorni plan za područje posebne namene za realizaciju projekta Jadar.

Komplikovano zvuči. Ako dozvolite da u jednoj rečenici objasnim. Prostorni plan područja posebne namene donosi, u ovom slučaju uredbom, Vlada, utvrđuje ga, i to je osnov za sprovođenje daljih postupaka, koji bi trebalo da vode realizaciji projekta.

Hajde da kažemo da je, u tom smislu, ta uredba svojevrsni zakon. Na osnovu toga se dalje sve sprovodi. Vlada je, u januru 2022, stavila van snage svoju uredbu o prostornom planu, na kojoj su bili zasnovani dalji postupci – procene uticaja, objedinjene procedure za izdavanje dozvola, postupci pred Ministarstvom rudarstva za izdavanje odobrenja za eksploataciono polje i tako dalje.

Kada je nestao osnov, uredba, svi ovi postupci morali su biti obustavljeni, a do tada doneta rešenja poništena. Potpuno je logično. Većina postupaka jeste obustavljena, većina rešenja jeste poništena, čak i neka rešenja o proceni uticaja i tako dalje.

Jedini postupak koji se direktno zasnivao na ovoj uredbi o prostornom planu bio je postupak koji je Ministarstvo rudarstva i energetike vodilo za izdavanje odobrenja za eksploataciono polje. Postupci kod rudarstva, kod građevinarstva i kod životne sredine su međusobno vrlo tesno povezani i međuzavisni.

Ne može da se vodi postupak u rudarstvu za eksploataciono polje ako se prethodno ne vodi postupak procene uticaja na životnu sredinu tog dela u Ministrarstvu životne sredine. Dakle, taj postupak u rudarstvu je vođen nezakonito, prvo, morao je biti obustavljen zato što je ukinuta uredba, drugo, morao biti obustavljen zato što je poništeno rešenje o obimu i sadržaju, koje je osnov za ovaj postupak.

Ni tada, ni danas, Ministarstvo rudarstva nije obustavilo ovaj postupak. Danas za njegovu obustavu postoje dodatni razlozi, pošto se pred Ministarstvom životne sredine vodi novi postupak procene uticaja, koji nije onaj prehodni, pa bi po logici stvari Ministarstvo rudarstva na osnovu novog postupka o proceni uticaja, moralo da vodi novi postupak za eksplataciono polje i tako dalje. A to nije jedina stvar. To je možda u fokusu. To nije jedina stvar.

Nikada nisu obustavljeni infrastrukturni projekti i postupci koji ih prate. Brze saobraćajnice kojima se povezuju Valjevo i Loznica, gasovod koji povezuje Valjevo i Loznicu, visoko naponska mreža, železnička pruga.

U dokumentaciji Vlade Srbije i ministarstava o kojima sam sada pričao, eksplicitno stoji da su to projekti koji služe realizaciji projekta Jadar. Vrlo je važno. Ne služe povezivanju Valjeva i Loznice da bi Valjevac brže mogao da stigne u Loznicu na ručak kod svog prijatelja. Služe tome da bi kamion sa sumpornom kiselinom iz Valjeva mogao da stigne do Jadra.

Da li onda, zapravo iz svega što ste sada upravo rekli, Ministarstvo nikada nije nije odustalo od projekta Jadar?

Ne samo Ministarstvo, ja sam dao primer Ministarstva rudarstva, ali i druga ministarstva. Može se reći da država nikada nije odustala od projekta Jadar, iako je to neodustajanje nezakonito.

Dakle, nije u skladu sa zakonom?

Nije u skladu sa zakonom.

Kakva je onda situacija u pravnom smislu, nakon jula ove godine, i odluke Ustavnog suda da ukine uredbu o projektu Jadar?

Dakle, od januara 2022. situacija je ta da je Vlada donela novu uredbu kojom je uredbu o prostornom planu za projekat Jadar stavila van snage. Do jula ove godine ta uredba, druga, je važila. Stavljena je van snage prva uredba, druga je važila. Tu drugu uredbu je Rio Tinto osporio pred Ustavnim sudom, i Ustavni sud je doneo odluku kojom je tu drugu uredbu proglasio neustavnom i nezakonitom. Krupne reči, ali nije baš tako. Ustavni sud je drugu uredbu oglasio neustavnom i nezakonitom ne zbog njene sadržine, niti je osporio pravo Vlade da odlučuje o tim svarima, već zbog postupka u kom je ona doneta.

I u svom obrazloženju, na više mesta, Ustavni sud podvlači da se oglašavanjem neustavnosti te druge uredbe ne oživljava projekat i ne vraća u pravni život prva uredba, koja je zauvek prestala da postoji. Bez obzira na to, ja bih rekao zloupotrebom atmosfere koja je u javnosti kreirana, možda u medijima koji podržavaju projekat, a koji imaju ogroman upliv u naše domove, Vlada je, pod izgovorom sprovođenja odluke Ustavnog suda, što nije tačno, donela novu uredbu, treću da kažemo, ona ima dve rečenice « ponovo počinje da se primenjuje uredba o prostornom planu, ona prva, koja je stavlja na van snage.

To je nezakonito i neustavno do mere da se u takvoj uredbi ne mogu prepoznati ni obrisi zakonitosti i ustavnosti.

Ceo tekst pročitajte na N1.