Kome mogu da se žale zlostavljani i iznureni radnici u Srbiji

Podeli:
Foto: Shutterstock

U Srbiji je poslednjih godina zabeleženo više primera ozbiljnih i zastrašujućih kršenja prava radnika u pojedinim fabrikama, ali ima i primera zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja. U slučajevima kršenja radnih prava radnici mogu pokrenuti radni spor, a ukoliko se radi o krivičnom delu mogu podneti krivičnu prijavu.

Do sada su građani imali prilike da čuju za razne slučajeve povrede prava radnika kao što je na primer nošenje pelena ili udaranje radnika u kompaniji „Jura“ pre nekoliko godina, ali i za skorije primere „dobrovoljnog“ rada od 12 sati u fabrici „Aptiv“ u Leskovcu, pa i do slučajeva polnog uznemiravanja i mobinga, koje je trpela radnica „Jazakija“ u Šapcu.

Iako se o ovim slučajevima priča u javnosti, često mnogi radnici izbegavaju da prijave kršenje njihovih prava ili slučajeve zlostavljanja, a često u strahu od gubitka posla. Da bi sačuvali radno mesto i prehranili porodicu i sebe, mnogi radnici često prećute na kršenja prava, pa i zlostavljanje, a kada govore za medije zbog straha od gubitka posla često žele da budu anonimni.

Radnici se boje čak i kada govore kao bivši zaposleni, jer upravo u tom periodu traženja posla strahuju da bi novi poslodavac mogao da ih odbije ukoliko bi videli da o bivšem poslodavcu govore negativno u medijima, posebno ako se radi o manjoj sredini, „gde se svi znaju“.

Ukoliko se radnice i radnici ohrabre i odluče da ukažu na zlostavljanje ili povrede radnih prava oni mogu da pokrenu radni spor, a u slučajevima kada se radi o krivičnom delu, mogu podneti i krivičnu prijavu.

Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Milena Vasić kaže za Nova.rs da u zavisnosti od vrste problema zavisi i to kom sudu radnici mogu da se obrate. Tako je za slučajeve zlostavljenja na radu nadležan Viši sud, dok je osnovni sud zadužen za sporove zbog neosnovanog otkaza ili neisplaćenih zarada.

Vasić nam ističe da radni spor ne predstavlja brzo rešenje problema. Ona kaže da se kod drastičnih kršenja prava zaposlenih uz tzžbu može tražiti i donošenje privremene mere kojom bi sud naložio prestanak zlostavljanja na radu ili vraćanje zaposlenog koji je otpušten.

Milena Vasic
Milena Vasić Foto:FoNet/Aleksandar Barda

Da li radnicima onda ostaje mogućnost da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu? Vasić kaže da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne štiti pravo na rad, ali se radnici mogu obratiti ovom sudu u slučaju povrede drugih prava u radnim sporovima i ukoliko su iscrpljena sva pravna sredstva u našoj zemlji.

„Nažalost, Evropska konvencija ne štiti pravo na rad, ali to ne znači da se građani ne mogu obratiti Evropskom sudu za ljudska prava u slučaju povrede drugih prava u radnim sporovima. Moguće je da u ovim sporovima dođe do povrede prava na pravično suđenje, povrede zabrane mučenja i zlostavljanja ili prava na imovinu ukoliko se radi o nesiplaćenim zaradama“, kaže naša sagovornica.

Ono što predstavlja problem, prema oceni Vasić, jeste činjenica da je Evropski sud za ljudska prava jedno izuzetno sredstvo zaštite prava i da ne treba da predstavlja pravilo, jer dok neko iscrpi pravna sredstva u svojoj zemlji i dođe do Evrospkog suda može da prođe više godina, za koje vreme se osoba nalazi u konstanoj povredi prava.

Upravo zbog toga je, savetuje advokatica JUKOM-a, potrebno stvoriti efikasne pravne mehanizme u Srbiji.

Inače, radni spor je u prethodnom Zakonu o radu bio hitan i morao je da se okonča u roku od šest meseci, dok je izmenama i dopunama uklonjena je hitnost postupka, čime je zakonodavac, kako ističe Vasić, dao prednost podslodavcu u odnosu na zaposlenog.

„Za početak vraćanje odredbe o hitnosti radnih sporova u zakon pokazalo bi volju države da poboljša težak položaj zaposlenih“, poručila je advokatica Vasić.

Kada se radi o naknadi štete, Vasić kaže da to zavisi od slučaja i mnogo faktora, ali i posledica.

U parnici može da se traži prestanak povrede prava, kao što je vraćanje na rad ili prestanak zlostavljanja, ali i naknada štete čija visina zavisi od vrste povrede prava i posledica.

Ako zlostavljanje na radu predstavlja neko krivično delo, poput polnog uznemiravanja ili povrede ravnopravnosti, može se podneti i krivična prijava.

Iako je primer „Jure“ od pre nekoliko godina jedan od najdrastičnijih kada se radi o nehumanom tretmanu radnika, ni radnici u nekim drugim proizvodnim halama se ne nalaze u boljoj poziciji. Tako smo nedavno imali prilike da čujemo i za „Aptiv sindrom“, koji je primetio lokalni lekar kod iznurenih radnica leskovačke kompanije „Aptiv“, a koji ukazuje na ozbiljne zdravstvene posledice koje su zaposleni imali radeći u toj kompaniji.

fabrika Aptiv Leskovac Foto:predsednik.rs/tanjug zoran zestic; privatna arhiva

Bonus video – Anketa sa Šapčanima povodom otkaza u fabrici „Jazaki“

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar