Snovi se potpuno menjaju pred smrt: Naučno istraživanje otkrilo šta su ljudi sanjali na izmaku života - jedna stvar se ponavlja

Ljudi ponekad prijavljuju da vide jarko svetlo tokom iskustava bliskih smrti, ali se ova simbolika prelaska često pojavljuje i u snovima kako se približavamo kraju života.

Pacijenti na palijativnoj nezi, koji su na izmaku života, često imaju veoma živopisne snove u kojima se pojavljuju preminuli članovi porodice, kao i simboli prelaza. Lekari i medicinski radnici koji brinu o njima navode da ti snovi često donose utehu i smanjuju strah od smrti.

Ovi snovi „pružaju psihološko olakšanje i daju smisao ljudima koji se suočavaju sa krajem života“, piše Elisa Rabiti iz Mreže za palijativnu negu u Ređo Emiliji u Italiji.

Rabiti je predvodila tim koji je anketirao 239 lekara, medicinskih sestara, psihologa i drugih zdravstvenih radnika o snovima koje su im prepričavali terminalno bolesni pacijenti. Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu "Tandofnline".

Najčešći snovi i vizije, koji su se javljali čak i dok su pacijenti bili budni, uključivali su susrete sa preminulim članovima porodice ili kućnim ljubimcima. Na primer, jedna žena sanjala je svog pokojnog muža, koji joj je rekao: „Čekam te.“ Takvi snovi su donosili osećaj unutrašnjeg mira i pomagali ljudima da prihvate smrt, navode autori istraživanja.

Drugi su sanjali vrata, stepenice ili svetlost. Jedna osoba opisala je san u kojem se bosonoga penje ka otvorenim vratima ispunjenim belom svetlošću. Autori smatraju da ovi snovi mogu biti način da se osoba suoči sa sopstvenim odlaskom i pronađe smisao u prelazu iz života u smrt.

Najčešće su se ljudi u vezi sa ovim snovima osećali „smireno“ i „utešeno“. Samo manji broj snova, oko 10 odsto, bio je uznemirujući, poput jednog u kojem je osoba videla čudovište sa licem svoje majke kako je vuče nadole.

Istraživanja Kristofera Kera iz Hospisa Bafalo u Njujorku takođe pokazuju da su snovi o preminulim voljenim osobama veoma česti kod terminalno bolesnih i da postaju učestaliji kako se smrt približava. „Zanimljivo je da se ne pojavljuju nasumično ljudi uvek su to oni koji su vas voleli i pružali vam sigurnost“, kaže on. Njegova istraživanja pokazuju i da su česti snovi o „pripremi za odlazak“. „Pacijenti često sanjaju da pakuju stvari ili ulaze u autobus“, objašnjava Ker.

Snovi i vizije pred kraj života mogu „ponovo sastaviti čoveka“, kaže Ker. Na primer, opisao je slučaj žene od 70 godina, majke četvoro dece, koja je tokom vizije pomerala ruke kao da drži bebu, zamišljajući svoje prvo dete koje je rođeno mrtvo. Gubitak joj je bio pretežak da o njemu govori, ali mu je simbolični povratak pred kraj života doneo utehu. „Imali smo i mnogo veterana, a njihove rane i tereti često se razrešavaju upravo kroz ove snove“, dodaje Ker.

Učestalost ovih snova raste kako se smrt približava jer je „umiranje progresivno stanje sna“, smatra Ker. „Ljudi su stalno između sna i jave, zbog čega su njihovi snovi življi i intenzivniji često kažu da to nije san, već da deluje potpuno stvarno.“

Često pretpostavljamo da je kraj života tužan i zastrašujući, jer je u našoj prirodi da reagujemo na pretnju. Međutim, poslednje nedelje teške bolesti mogu biti ispunjene ljubavlju i smislom, a pacijenti „gotovo uvek dolaze do određenog prihvatanja“, kaže Ker. „Jedna od najzanimljivijih stvari je odsustvo straha.“