Ovako zapravo izgleda iskustvo bliske smrti: Ljudi koji su prošli kroz smrt i vratili se kažu da im je ovo zauvek promenilo pogled na život

U neobičnom svetu paranormalnog postoji jedan fenomen koji se iznova pojavljuje, iskustvo bliske smrti. Belo svetlo na kraju tunela, slike iz sopstvenog života koje prolaze pred očima, pa čak i vizije raja.

Postoji razlog zašto su ovi motivi toliko prisutni u filmovima i serijama. Istraživanja pokazuju da ljudi zaista doživljavaju ovakve intenzivne vizije.

Logično bi bilo očekivati da blizina smrti i ovakva iskustva ostave osobu uznemirenom. Međutim, često je upravo suprotno.

Iskustva bliska smrti mogu biti snažan podsticaj za bolji život, ostavljajući ljude srećnijima, ispunjenijima i sa manjim strahom od smrti.

Kako zapravo izgleda iskustvo bliske smrti?

Ne doživljavaju svi ovakva iskustva na isti način, ali su ona veoma česta i obično se svrstavaju u pozitivna ili negativna.

„Kada su ljudi počeli da proučavaju ova iskustva, fokus je bio gotovo isključivo na pozitivnim primerima. Vremenom se, međutim, postalo svesnije i negativnih“, objašnjava profesor Kris Frenč, psiholog koji proučava paranormalna verovanja za "Science Focus".

„U pitanju je veoma bogato halucinatorno iskustvo koje deluje potpuno stvarno, jednako stvarno kao bilo šta što ste ikada doživeli.“

Kod pozitivnih iskustava to ne predstavlja problem, ali kod negativnih može dovesti do povećanog straha od smrti, pa čak i dugotrajnih trauma. Procene govore da se otprilike svako peto iskustvo bliske smrti ubraja u negativna.

Negativna iskustva mogu se podeliti u tri grupe. Prva uključuje situacije koje bi većina smatrala pozitivnim, poput prisećanja sopstvenog života, ali ih osoba ne doživljava na taj način. Druga podseća na prizore iz pakla, sa scenama mučenja i bolnog zagrobnog života. Treća, možda i najuznemirujuća, opisuje potpuni ništavilo, prazninu u kojoj osoba lebdi bez cilja.

Iako ovo zvuči zastrašujuće, većina ljudi ipak prijavljuje pozitivna iskustva koja im pomažu da jasnije sagledaju vrednost života.

Česti su opisi napuštanja sopstvenog tela, pregleda čitavog života i svetlosti na kraju tunela kojoj se približavaju.

Uz to, javljaju se i osećaji lakoće, slobode i potpune smirenosti. Za neke je taj osećaj toliko snažan da i potencijalno zastrašujuće vizije postaju utešne.

Ova iskustva često dovode do većeg uvažavanja života i, uprkos blizini smrti, ostavljaju pozitivan utisak.

Šta kaže nauka?

Šta zapravo uzrokuje ova iskustva? Da li su to vizije božanskog ili pogled u zagrobni život? Nauka još nema konačan odgovor, ali postoje teorije.

„Većina neuropsihologa smatra da su to vizije mozga koji umire. U tim trenucima dešavaju se neobične stvari u mozgu i to je način na koji ih doživljavamo“, kaže Frenč.

Ova pojava se opisuje kao poremećena multisenzorna integracija tela, odnosno pojačano iskustvo nastalo usled istovremenog aktiviranja više čulnih sistema tokom ekstremnog stanja organizma.

Ključnu ulogu ima desni temporoparijetalni korteks, deo mozga koji objedinjuje vizuelne, slušne i telesne informacije.

Zanimljivo je da osoba ne mora zaista biti na ivici smrti da bi doživela ovakvo iskustvo dovoljno je da veruje da jeste.

Život posle susreta sa smrću

Nakon ovakvog iskustva, mnogi ljudi osećaju potrebu da promene život.

To ponekad donosi i negativne posledice, poput povećanog broja razvoda ili pojave posttraumatskog stresa. Ipak, kod većine ljudi efekti su iznenađujuće pozitivni.

Iskustva bliske smrti povezana su sa većom moralnošću, osećajem sreće i ispunjenosti, kao i jačim interesovanjem za smisao života.

Mnogi postaju duhovniji, sa većim interesovanjem za zagrobni život, reinkarnaciju i prirodu svesti.

Zajedničko im je i povećanje altruizma i manja usmerenost na materijalne stvari, uključujući i novac.

Studije pokazuju da su osobe koje su preživele srčani zastoj i imale ovakva iskustva imale manji strah od smrti, veće prihvatanje drugih ljudi i izraženiju empatiju.

Kod nekih se ove promene javljaju odmah, dok kod drugih nastupaju postepeno.

Može li se izazvati iskustvo bliske smrti?

Iako sve ovo deluje privlačno, dolazak na ivicu smrti nije baš praktičan način za ličnu transformaciju. Ipak, postoje izveštaji da se slično iskustvo može izazvati i bez realne opasnosti.

U nekim slučajevima, ljudi su kroz meditaciju uspeli da dožive slične vizije. U jednoj studiji, iskusni budistički monasi uspeli su da izazovu takva stanja bez straha od smrti.

Međutim, reč je o ljudima sa decenijama meditativne prakse. Za većinu drugih, bez dugogodišnjeg iskustva, ovakvo stanje je teško postići.

U praksi, iskustvo bliske smrti najčešće je povezano sa snažnim osećajem ugroženosti stvarnim ili percipiranim.