Roditelji sa kojima odrasla deca prekidaju kontakt obično imaju ovih 11 osobina

Otuđenje između roditelja i dece u proseku traje oko devet godina. Iako ono nije uvek trajno, jasno pokazuje da odnos kakav je postojao u porodici više ne funkcioniše.

Kada odrasla deca prekinu kontakt, razlog se često krije u ovih 11 osobina roditelja.

Nedostatak empatije

Kada se odrasla deca odluče na prekid kontakta, to je često povezano sa tim što roditelji ne umeju da prepoznaju i razumeju njihove emocije. Ljudi bez empatije brzo osuđuju i teško prihvataju tuđa osećanja. Ne mogu da se stave u tuđu poziciju, pa samim tim ne razumeju kako njihovo ponašanje utiče na druge.

Takvi roditelji često ne shvataju zašto se dete odlučilo na prekid odnosa. Istovremeno, ljudima bez empatije teško je da izgrade duboke i stabilne odnose, jer nisu sposobni za iskrenu ranjivost koja je za bliskost neophodna.

Potreba za kontrolom

Neki roditelji su tokom detinjstva donosili sve odluke umesto svoje dece. Problem nastaje kada to ne prestanu ni kada dete odraste. Nastavljaju da kontrolišu život odraslog deteta, što stvara pritisak i osećaj gušenja.

Ako direktna kontrola ne uspe, pribegavaju suptilnijim metodama, poput izazivanja osećaja krivice, pretnji odbacivanjem ili čak finansijskog pritiska. Ponekad dete stavljaju u ulogu saveznika protiv drugog roditelja, što ga dovodi u veoma težak položaj. Ako se takvo ponašanje ne promeni, odrasla deca često biraju prekid kontakta.

Nepoštovanje granica

Kada roditelji ne poštuju granice koje postavi odraslo dete, odnos brzo počinje da se narušava. Odrasloj deci je potreban prostor za samostalnost i izgradnju sopstvenog identiteta.

Roditelji koji te granice ignorišu ili stalno prelaze izazivaju ogorčenost. Poštovanje granica je osnova zdravog odnosa, a kada ga nema, prekid kontakta postaje način zaštite.

Umanjivanje emocija

Roditelji koji umanjuju značaj osećanja svoje dece često ih emocionalno udaljavaju. Kada detetu govore da preteruje ili da je preosetljivo, šalju poruku da njegova osećanja nisu važna.

I odrasli imaju potrebu da budu saslušani i shvaćeni. Ako roditelji negiraju njihova iskustva ili im se podsmevaju, to može dovesti do emocionalne distance ili potpunog prekida odnosa.

Preterana zavisnost od dece

Kada roditelji postanu previše zavisni od svoje odrasle dece, bilo emotivno ili praktično, odnos postaje nezdrav. Takva povezanost briše granice i sprečava decu da vode sopstveni život.

U takvim porodicama emocije su često intenzivne, a od dece se očekuje stalna dostupnost. Dugoročno, to postaje neizdrživo, pa se odrasla deca povlače.

Nedostatak podrške

Deci je potreban osećaj da ih roditelji podržavaju i veruju u njih. Kada toga nema, to može ozbiljno uticati na samopouzdanje.

Neki roditelji su preterano kritični, drugi emocionalno distancirani. U oba slučaja, dete ne dobija potvrdu koja mu je potrebna. Kada odraste, može shvatiti da takav odnos nikada neće dobiti i odlučiti da se udalji.

Uloga večite žrtve

Neki roditelji stalno sebe vide kao žrtve i za svoje probleme krive druge, pa i svoju decu. Retko preuzimaju odgovornost za sopstvene postupke i teško se izvinjavaju.

Takvo ponašanje otežava iskren razgovor, jer deca često osećaju krivicu. Vremenom počinju da se osećaju odgovornim za emocije roditelja, što je iscrpljujuće, pa se odlučuju na distancu.

Nemogućnost kontrolisanja emocija

Roditelji koji ne znaju da upravljaju svojim emocijama stvaraju nepredvidivo okruženje. U jednom trenutku mogu biti brižni, a već u sledećem hladni ili grubi.

Takva nepredvidivost kod dece izaziva nesigurnost i zbunjenost, a posledice se prenose i u odrasli život. Prekid kontakta tada postaje način da se napravi prostor za oporavak.

Stalno izazivanje konflikata

Neki roditelji stalno stvaraju napetost i sukobe u porodici, bilo među decom ili širim članovima. Takvo okruženje je vrlo opterećujuće.

Da bi sačuvali unutrašnji mir, odrasla deca često biraju distancu, pa i potpuni prekid kontakta.

Narcistične osobine

Ako dete odrasta uz narcističnog roditelja, porodični odnosi se uglavnom vrte oko potreba tog roditelja. Dete postaje sredstvo za potvrdu, a ne samostalna osoba.

To dovodi do osećaja nevidljivosti i emotivne praznine. Kada odrastu, takva deca često odlučuju da prekinu kontakt.

Nedostatak topline

Roditelji koji ne pokazuju nežnost i bliskost stvaraju kod dece osećaj da je ljubav uslovna. Deca počinju da veruju da moraju da je zasluže.

To može dovesti do potrebe za stalnim odobravanjem i osećaja manje vrednosti. Umesto da ostanu u hladnom odnosu, odrasla deca često biraju da ga prekinu i potraže zdravije veze, piše YourTango.