Vućić tvrdi da je Vladan Petrov "Ajnštan" za rektora Đokića: Naučne baze kažu nešto sasvim drugo

„Siguran sam da bi (Petrov prim. aut.) i tu funkciju obavljao na izvanredan način. I prosto porediti Vladana Petrova sa Vladanom Đokićem to su dva sveta. Jedan rodoljub, iskreni erudita, pet puta obrazovaniji od Đokića u svakom smislu. Vladana Petrova ne bi nikada pobedio, ali Vladan Petrov je predsednik Ustavnog suda, kao što znate. A inače za njega je Albert Ajnštajn u svakom smislu i svakom pogledu, a u moralnom smislu i da ne govorim“, ocenio je Vučić.

Dušan Teodorović, akademik i profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji ukazuje za Danas da svet odavno ima jasne i proverljive mehanizme za evaluaciju istraživača.

Naučne baze kao što su SCOPUS, Web of Science, Publish or Perish i Google Scholar omogućavaju da se za nekoliko sekundi dobije relativno objektivna slika nečijeg naučnog rada.

Ako se Vladan Petrov i Vladan Đokić uporede na osnovu tih podataka, slika je, kaže Teodorović, jasna i nimalo laskava po Petrova.

"U bazi Google Scholar, među više od 250 istraživača koji se bave ustavnim pravom u svetu, nema Vladana Petrova. Nasuprot tome, Vladan Đokić ima 630 citata i h-indeks 14. U SCOPUS bazi Vladan Petrov uopšte ne postoji – što znači da ga ta baza ne registruje kao istraživača. U istoj bazi Đokić ima 202 citata i h-indeks 8. U Web of Science bazi, Petrov se pojavljuje sa dve publikacije, citirane ukupno 7 puta, sa h-indeksom 1 – praktično minimalnim. Đokić u toj istoj bazi ima 35 publikacija, 151 citat i h-indeks 7. Drugim rečima, kada se uklone politikantstvo i propaganda i pogledaju merljivi podaci, poređenje prestaje da bude stvar mišljenja. Ono postaje činjenica", ističe Teodorović.

Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, potvrđuje da međunarodne, i u celom svetu priznate naučne baze, nesumnjivo daju veliku prednost rektoru Vladanu Đokiću.

Ističe da ove baze podataka gotovo da i ne prepoznaju Vladana Petrova kao naučnog radnika.

Na pitanje mogu li se uopšte porediti naučni doprinosi Đokića i Petrova, budući da istraživači u društveno-humanističkim naukama uglavnom publikuju u domaćim časopisima, Jovančićević kaže da u oblasti prirodnih, tehničkih i medicinskih nauka postojanje pomenutih baza znatno olakšava vrednovanje naučnog opusa istraživača.

"Naravno da tu ima dosta manjkavosti. I o njima se u naučnim krugovima diskutuje. Međutim, to je i dalje najbolji pristup. Naši naučnici u društvenim i humanističkim naukama manje publikuju u stranim časopisima sa Science Citation Index (SCI) liste, uz opravdanje da se oni bave mnogo više 'domaćim' temama koje mnogo ne interesuju međunarodnu naučnu javnost. Ovo pravdanje može samo delimično da se prihvati, jer će dobar ili odličan naučni rad uvek naći svoje mesto i u SCI časopisima, koliko god bio 'domaći'" navodi Jovančićević.

Ceo tekst čitajte na portalu Danasa.