Nebojša hvala ti što si spavao kao insomničar, u Njujorku nas je potresla vest o Boriši

U bilo kom kutku planete da se nađete želite da znate šta rade naši košarkaši kada igraju na Svetskom prvenstvu. Vremenska razlika od 12 sati mi je pravila pravi pakao da pratim uživo mečeve, ali ni u jednom trenutku nisam propustio nijedan detalj. Nebojša hvala ti što si spavao kao insomničar, inače bi sve bilo neuporedivo teže.Nova.rs se našla u potpuno novom logističkom izazovu jer smo radili tri smene neprekidno 20 dana, ali i jer je redakcija bila na tri različita mesta na planeti. Pre nego što pričam o nekim izazovima koje donose pokušaji da se prati Mundobasket toliko daleko od svega moram da podignem na pijedastal one momke koji su radili neumorno u Beogradu. Bez njih ništa od ovog ne bi bilo moguće i koliko god da su ih nervirale moje poruke u bilo koje doba dana i noći ipak su ovo lavovski izneli. Sad u kafanu, pa na odmor.Možete da zamislite kako je izgledala organizacija posla u kom je bitan svaki sekund, posla koji zahteva neprekidnu koncentraciju kada su novinari na tri lokacije.Svako jutro mi je započinjalo čitanjem tih vesti iz Manile, toliko je bilo materijala da bih za to uvek izdvojio pola sata. Onih pola sata kada još uvek sa sigurnošću ne znam da kažem ni nešto o sebi zbog umora. I dok čekam da mi se u glavi prespoje te dve žice redom idem tekst za tekstom.I vremenska razlika je ponekad bila i dobra stvar, pa ću vam otkriti jednu tajnu. Jedan hitni puš sa dešavanjima iz Manile je stigao iz autobusa u Njujorku. Te asistencije su najnormalnija stvar u trenutku kada se uvek nalazite u stanju potpune budnosti.Manje ili više smo stalno bili u kontaktu, pa je jedan razgovor trajao duže nego sa devojkama. To je jedna od realnosti kada odete na jedan takav poslovni put.I bilo je tu i "profesionalnog ping ponga" jer bih ja postavljao pitanja Novaku Đokoviću o košarkašima, a košarkaši bi odgovarali na Nebojšina pitanja.To je promenilo dinamiku posla u odnosu na ono što se inače dešava na grend slemu. Sada smo uvek brinuli o nekoliko reprezentativnih ili individualnih akcija naših sportista svuda.Ipak, najviše me je šokiralo kada je objavio tekst o Boriši Simaniću, neverovatno je šta se desilo u toj Manili. Da jedan udarac izazove toliko komplikacija. Bio sam u medija centru kada se to desilo i ostao sam zatečen, baš kao i sve kolege iz Srbije. I da tamo nije bilo srpskih novinara nikada ne bismo saznali sve te detalje koji su ubrzo predstavljeni javnosti...I uvek je dobro kada imate nekog svog na licu mesta jer inače nikada ne bismo videli mnogo stvari iz života Filipinaca, ne bismo uhvatili taj duh jednog sveta koji je za nas potpuno stran - pijaca, ulice, hrana, ljudi, ali i sveopšti kič. I moram da kažem da sam mu zavideo što je sve kod njega bilo neuporedivo jeftinije. Kada smo se dotakli cena nisam mogao da verujem kakva je to razlika.Kako je radio toliko poslova istovremeno jer je stizao i da se snimi i kaže ponešto o meču, stanju u timu i kada je pisao o nekim situacijama koje nisam mogao ni da zamislim? Ako ga znate, znate da mu je to samo jedan dan u životu. Mislio sam ponekad da kao i Ajron men ima neko nuklearno jezgro jer kako drugačije da objasnim tu količinu tekstova.Bio je izazov snalaziti se da gledam mečeve reprezentacije, ali kao što je rekao Medvedev ilegalno ili ne morao sam da gledam. I tu je pogotovo bilo bitno pročitati ono što sam propustio, a najčešće sam imao utisak kao da sam gledao susrete zbog tih tekstova i snimaka.Morali bi ovakvu neobičnu "kolaboraciju" da radimo znatno češće jer to znači da su naši sportisti superuspešni.I da, izgubio sam opkladu, pa moram da vodim na krilca.BONUS VIDEO