Za manje od godinu dana srpska muška odbojkaška reprezentacija je prošla put od izgubljene generacije, preko nosioca titule šampiona Evrope, do žrtve velikog razočaranja. Zbog "više sile".
Čuvaj se svete plave čete…
Decenijama su odbojkaši Srbije predstavljali izvor radosti publici željnoj slavlja zbog sportskih uspeha, u godinama kriza su uspevali da se izdignu iznad sveobuhvatne situacije i da svojim odnosom prema dresu nacionalnog tima pošalju poruku svima, svetu, nama, rivalima, funkcionerima na različitim nivoima.
Tendencija u mnogim sportovima proteklih godina je da se takmičenja multiplikuju pa često dolazi do situacija da čak i najveći ljubitelji ne mogu sa pažnjom i razumevanjem da proprate sva dešavanja, što je samo jedna od posledica.
Takođe, usložnjavanje takmičarskog sistema nužno dovodi i do razvodnjavanja u rezultatima, momenata u kojima na određene turnire odlaze timovi sastavljeni od u tom trenutku dostupnih igrača, uz nedovoljno vreme za prave treninge i ostvarivanje hemije u ekipi.
Jedan od najvećih pobednika, ali istovremeno i najvećih žrtava u aktuelnom sportskom poretku za manje od godinu dana je postala muška odbojkaška reprezentacija Srbije, iako su negativni ishodi mogli, sa sadašnje tačke gledišta, da se preduprede.
Sve je počelo Ligom nacija, takmičenjem u kome je za mesec dana odigrano čak 15 utakmica na različitim destinacijama, a nastavilo se u negativnom ritmu na potonjem kvalifikacionom turniru za odlazak na Olimpijske igre održanom u Bariju.
Sledile su kadrovske promene, eksplozija na Evropskom prvenstvu začinjena osvajanjem zlatne medalje i suočavanje sa realnošću da šampion Starog kontinenta time nije obezbedio mesto na turniru u Tokiju, te da su mu za tu mogućnost neophodne nove borbe.
Januarski kvalifikacioni turnir u Nemačkoj je selekciju Srbije zatekao u veoma lošem momentu, sa imperativom pobede i pritiskom rezultata, što se ispostavilo kao fatalna kombinacija, a rezultat svega je da članovi aktuelne muške reprezentacije neće imati šansu da ponove ono što su njihovi prethodnici uradili 2000. godine u Sidneju.
Sistem takmičenja u svetskoj odbojci, u vezi sa kvalifikovanjem za turnir na Olimpijskim igrama, teži poštovanju duha olimpizma u svojoj striktnoj formi, koja znači i jednako predstavljanje svih kontinenata, što nužno dovodi do toga da mesto na finalnom takmičenju izostane za selekcije sa visokim kvalitetom.
U ovom slučaju, žrtva takvog načina biranja učesnika postala je reprezentacija Srbije, aktuelni šampion Evrope.
To nema zdravu logiku u sebi, stav je i Vladimira Grbića, nosioca olimpijske medalje iz 2000. godine.
“Najnormalnije bi bilo da prvaci kontinentalnih takmičenja idu direktno, a da ostale ekipe budu određene kroz kvalifikacije. Sada ćemo u Tokiju imati četiri evropske reprezentacije, uz Venecuelu, Kanadu, Argentinu, Iran, Tunis i Japan, čije ekipe su, realno, u drugom planu u odnosu na timove poput Nemačke, Srbije, Bugarske… Ipak, sistem je takav, mora se proći kroz kvalifikacije, koje su posle Evropskog prvenstva još jedno Evropsko prvenstvo u malom“, ističe Grbić za Nova.rs.
Uz sve rečeno, aktuelni generalni sekretar Sportske komisije Svetske odbojkaške federacije apostrofira i da je sistem takmičenja odavno poznat, kao i da u tome ne treba tražiti razloge za izostajanje srpskog tima sa završnog turnira u Tokiju.
„Sistem je takav kakav jeste, zna se odavno i nije nikakva nepoznanica. Bilo je povika da je nepravedno da evropski šampion ne ide direktno na Olimpijske igre. To stoji i kod te situacije nema logike, ali se oduvek znalo da je tako. Zbog ideje olimpizma i apsolutno identičnog pristupa ka svim kontinentima sistem kvalifikacija je isti za sve. Takav sistem postoji odvajkada i nije pitanje da li je tu neko protiv nas. Mi smo imali kvalifikacije na isti način za Olimpijske igre 2000. godine. U januaru smo tada igrali u Poljskoj, savladali smo domaćina na kraju turnira i kvalifikovali se. Ništa što se dešava u domenu sistema takmičenja nije menjano, apsolutno ništa. Ono što nedostaje je informacija u vezi sa tim kakav je sistem takmičenja“, navodi Grbić.
Još jedna u nizu informacija koja nije bila poznata javnosti je objavljena tek posle turnira u Berlinu, kada je selektor Slobodan Kovač rekao da je na raspolaganju za rad imao svega sedam dana, od 27. decembra do 3. januara, kako zbog obaveza igrača u klubovima, tako i zbog organizacije putovanja u Nemačku.
Da li je moralo da se putuje? Prema rečima novinara Sportkluba Igora Jagličića postojao je i lakši način, ali ga se izgleda niko nije setio.
“Nije sramota izgubiti od Italije u Italiji i nije tragedija ne proći turnir kakav je bio u Berlinu. Neke druge stvari su mogle bolje da se urade. Na Olimpijske igre se nije išlo samo kroz Bari i Berlin, trebalo je pre toga uraditi druge stvari, pripremiti ekipu, savez, organizaciju… Tu ciljam na organizaciju nekog od turnira. Za mene je poražavajuće da Srbija nije bila ni kandidat za organizaciju nekog od turnira. To je jako loša stvar i to je za veliki nauk, pogotovo u godinama kada se država busa u grudi da svima deli šakom i kapom. Turnir u Bariju je koštao 500.000 evra, turnir u Berlinu milion… Niko nije podneo kandidaturu, ne kažem da bismo dobili, ali smo morali da budemo kandidati“, rekao je Jagličić za Nova.rs.
Prvu priliku da obezbedi sebi mesto u Tokiju srpski tim je imao u Italiji posle neuspešnog nastupa u Ligi nacija okončanog sa šest pobeda i devet poraza. Kvalifikacioni turnir na interkontinentalnom nivou igran je početkom avgusta, sa ishodom koji je donekle mogao da ukaže na problematične okolnosti u srpskom timu.
„Bilo je očigledno još posle Svetskog prvenstva, na kom je osvojeno odlično četvrto mesto, da neke stvari ne funkcionišu dobro u reprezentaciji i da je trebalo da stvari bolje funkcionišu na relaciji između selektora i glavnih igrača. Nije bilo svađa, ali je bilo međusobnog nerazumevanja i to je bilo očigledno ljudima bližim reprezentaciji. To su i stvari koje je savez znao, ali je zarad mira u kući trpeo sve to i prelazio preko toga. Ni tokom Lige nacija se ništa nije promenilo, a potom su krenule pripreme za Bari. Nespretno. Jeste Nikola Grbić igrao sa najboljim igračima, ali je bilo stvari koje nisu funkcionisale. On je imao filozofiju da su mu svi igrači podjednako bitni, ali je imao problem u komunikaciji sa glavnim igračima, od početka. Što se tiče njegovog znanja, treninga, on je dao sve od sebe, ali neke stvari nisu funkcionisale i to ljudi iz saveza nisu prepoznali. Krivica je podjednaka, nije stvorena atmosfera da se pobedi Italija u Bariju i nismo bili pravi“, rekao je Jagličić.
Odbojkaški savez je odlučio da pet dana posle povratka iz Italije uruči otkaz Grbiću i da tri dana kasnije na njegovo mesto imenuje Slobodana Kovača, koji je već 20. avgusta okupio ekipu pred početak priprema za Evropsko prvenstvo.
Novo veliko takmičenje nije dočekano kao šansa da “Plava četa” donese novu medalju u bogatu riznicu, što je timu ostavilo prostor da radi u miru i da čeka svoju šansu da zablista.
Korak po korak, srpski tim je podizao formu kako je takmičenje prolazilo, euforije u javnosti nije bilo, što se negde pokazalo kao veoma pozitivna okolnost.
Imali smo priliku da vidimo kako velika očekivanja mogu da se obiju o glavu na primeru košarkaške reprezentacije, a odbojkaši su imali taj luksuz da na takmičenje odu sa idejom da nemaju šta da izgube.
Dobili su mnogo, zlatnu medalju i ideju o tome da bi ipak mogli da se domognu Olimpijskih igara, kroz kontinentalne kvalifikacije zakazane za januar ove godine u Berlinu. U takvim okolnostima pojavio se i rezultatski imperativ.
„Na Evropsko prvenstvo su otišli kao prežaljeni, a vratili su se sa zlatom. Nisu igrali protiv Poljaka, Rusa, Slovenci su tu malo očistili put, ali su morali da dobiju Francusku u polufinalu. Bilo je stresno, ali su momci sve to uradili kroz pozitivnu energiju i rezultat je došao, kao nada za Berlin, ali i kao breme opterećenja. Momci su uvek igrali bolje bez pritiska, sve generacije. Odbojkaši nisu izloženi kritikama kao košarkaši i fudbaleri, nije odbojka sport kod koga smo toliko ostrašćeni, ali su odbojkaši nekada spremni da sami sebi da nametnu pritisak i tako je bivalo kroz istoriju“, rekao je Jagličić.
Praksa “nametanja pritiska” se mogla naslutiti kroz izjave srpskih igrača, koji su apostrofirali situaciju iz prethodnog kvalifikacionog ciklusa za Olimpijske igre.
“Ovo je teže od Evropskog prvenstva jer prolazi samo prvoplasirana ekipa. Mi smo pre četiri godine napravili veliku grešku kada posle osvajanja Svetske lige nismo uspeli da se plasiramo u Rio. Na istom smo mestu, istom hotelu, igramo protiv skoro istih ekipa. Iz grešaka se uči i mislim da smo naučili veliku lekciju i da smo spremniji došli na turnir”, rekao je Marko Podraščanin uoči puta u Berlin.
Prava na poraz gotovo da nije bilo, u prvoj utakmici se Srbija sastajala sa Francuskom, na koju je selektor upozorio.
“Imaju problema oko sastava ekipe, prvi korektor nije došao, neki igrači su povređeni, ali to ne sme da nas zavara. Mi moramo da odigramo našu najbolju igru ako hoćemo da pobedimo”, poručio je Kovač.
Poruka nije shvaćena kako treba, Francuska je iskoristila opciju da iz komforne zone autsajdera nadmaši i sebe i očekivanja protivnika, pa je duel sa Srbijom okončala maksimalnim rezultatom, praktično eliminisavši evropskog šampiona iz trke za olimpijsku vizu.
Tada je ponovo pokrenuta lavina povika u javnosti na sistem kvalifikacija, što je možda i učinjeno kako bi se skrenula pažnja sa možda i važnije teme…
“Recimo, reprezentacija Francuske nije uzela medalju, došla je na kvalifikacije u desetkovanom sastavu, bez petorice igrača, ali je sve zgazila i plasirala se. Sa druge strane, naša ekipa je bila u punom sastavu, a nije stigla ni do polufinala. Neka mi neko objasni kako… Ne treba tražiti greške u drugima, uvek treba prvo pogledati u sebe”, navodi Grbić.
Prema Jagličićevim rečima, jedan od problema u reprezentaciji Srbije je bio odnos između selektora i igrača, koji je Odbojkaški savez nameravao da reši tako što će uručiti otkaz Nikoli Grbiću i ukazati prilika Kovaču.
“Kovač se dugo pominjao i on je lik koga vole igrači, sa nekima od njih je radio u klubovima. Poenta priče je da je odnos igrač-trener. Kod Kovača je potpuno drugačiji odnos nego kod Nikole i to se videlo“, istakao je Jagličić.
Ipak, reči nekadašnjeg odbojkaškog reprezentativca upućene po povratku iz Berlina ukazuju na to da ponovo postoji neka vrsta nerazumevanja.
“Nije čudno što se igrači nisu navikli na moj sistem rada i treniranja. To je normana situacija. Imali smo zdravstvene probleme, kratke pripreme, a uz to, nismo dobro startovali utakmice na psihološkom nivou”, obrazložio je Kovač.
Da li je psihološki nivo kod sadašnjih igrača nizak, da li je problem u pristupu, preopterećenosti, velikim očekivanjima, neispunjenim željama, tek Grbić za naš portal ističe da će se Svetska odbojkaška federacija u narednom periodu posvetiti poboljšanju njihovog položaja.
“Vrlo sam ponosan što mogu da objavim da je Svetska odbojkaška federacija, na predlog Sportske komisije, čiji sam generalni sekretar, formirala Fond brige za igrače, koji će biti tu da pomogne igračima u slučajevima pravne pomoći, rehabilitacije, edukacije. Igrači su oni koji su u epicentru i vuku celu priču, važno je da se briga o njima vodi na najbolji način. Prvenstva su teška, takmičenja su teška, ali je to život na vrhunskom nivou. Dok smo mi igrali nismo imali takvu podršku Svetske odbojkaške federacije. Igrači koji su u Sportskoj komisiji su prošli sve to, svesni su problematike i zato su izneli taj predlog o formiranju Fonda, koji je bezrezervno privaćen“, rekao je Grbić.
Promene se dešavaju i na drugim nivoima, a Jagličić za Nova.rs ističe da će rang lista Svetske odbojkaške federacije biti sve važnija u narednom periodu, ali zasad nije precizirano u kojoj formi će ona uticati na dalje kvalifikacione cikluse uoči velikih takmičenja.
“Nije mi realno da ne odemo ni u Rio ni u Tokio, ali je toliko surov sistem kvalifikacija. Konkurencija je sve jača i u Evropi, to moramo da priznamo, a sve manje mesta, pošto svaki kontinent mora da ima predstavnike na Olimpijskim igrama. Mi nećemo imati bodove sa Olimpijskih igara, faliće nam, videćemo gde ćemo biti na toj listi. Bodovaće se pobede, kao na FIFA rang listi. Ta lista će verovatno biti korišćena pri budućim žrebanjima, ali mi je nelogično da je trenutno naša ženska reprezentacija na šestoj poziciji. Videćemo kako će to izgledati u budućnosti“, rekao je Jagličić.
Prema njegovim rečima, predstojeća Liga nacija bi trebalo da bude takmičenje od najvećeg značaja za odbojkaše Srbije.
“To će morati mnogo bolje da se iskoristi i da na taj način Srbija pokuša da se vrati u vrh svetske odbojke”, zaključio je Jagličić.