Podeli
Foto: FSS

Ne radite nam više to pred ponoć, molim vas.

Ako vam se sledeći put bude igrao fudbal učinite to u toku dana da bismo imali vremena da se do polaska na spavanje k’o ljudi oporavimo od šoka koji nam redovno priredite. Ili nas bar pustite da utonemo u san, pa igrajte do mile volje, a mi ćemo ujutro samo da pročitamo rezultat vašeg eksperimenta.

Razumete da pišemo o fudbalskoj utakmici Dominikanska Repubika – Srbija, koja je završena u ponedeljak oko ponoći, bez pobednika i golova.

Ako mene pitate bolje da je Fudbalski savez iznajmio 11 ligeštula i šezlonga, da je svakom igraču tutnuo u ruke po kokos da ga cevči, da su se reprezentativci baškarili po karipskoj plaži, sve to da je prenosio javni servis, a mi gledali njih i kako palme njišu grane, jer bi manje nervirali ono malo gledalaca koji su sinoć bili spremni da protraće 90 minuta života i pogledaju najnepotrebniju najprijateljskiju utakmicu.

Foto: FSS

Kako je Srbija igrala bolje da ne pišemo. Nema smisla da sada iritiramo one koji nisu želeli da gledaju igru koja je samo podsećala na fudbal, jer su jedina veza s ovim sportom bila 22 igrača na terenu, koji treče tamo-‘amo, i jedna lopta. Doduše, bilo je i onih golova na krajevima igrališta, ali oni u ovom slučaju nisu bili neophodni.

PROČITAJTE JOŠ

Ceo izveštaj s utakmice mogao bi da stane u samo jednu rečenicu. Dakle, 30. tim na svetu je igrao protiv 159. reprezentacije s FIFA rang-liste, od 210 koliko ih ukupno ima, reklo bi se s jednom od najslabijih na svetu i nije pobedio. I ‘ajde što nije pobedio, nego nije dao ni gol, bar ne regularan. I ‘ajde i što nije dao gol, nego nije imao ni kršten šut u okvir gola.

O nemoći tima koji se sinoć zvao Srbija, a predstavljali su ga igrači Superlige govori i podatak da je reprezentaciju te simpatične turističke destinacije u vreme pre pandemije koronavirusa isprašila Sveta Lucija (1:0), a hrabri Montserat se isprsio kao Srbija i odigrao nerešeno – 0:0.

Sreća da sledeći meč igramo s Panamom a ne sa Svetom Lucijom, jer ko zna kako bismo prošli.

Foto: EPA-EFE/Orlando Barria

Dobro, razumemo igrače Superlige, imali su malo vremena da se aklimatizuju, nisu imali podršku igrača Crvene zvezde i Partizana, nikada nisu igrali zajedno na jednoj utakmici, Ilija Stolica nikada kao selektor nije vodio ovaj tim, tereni u ovoj karipskoj državi nisu tako kvalitetni kao oni u Srbiji…

PROČITAJTE JOŠ

Ali, čekajte.

Reprezentacija Superlige je, na primer, 2010. godine, negde u aprilu, otputovala u Japan pad istim uslovima kao i ova reprezentacija, i zamislite pobedila učesnika predstojećeg Svetskog prvenstva u Južnoj Africi s 3:0. I taj Japan na tom Mundijalu je prošao grupu, i ispao u osmini finala tek posle izvođenja jedanaesteraca. A za Japan je tada protiv našeg tima igrao Nagamoto, Nakamura, Inamoto…

Sinoć je protiv Srbije igrala reprezentacija čiji najveći broj igrača nastupa u trećim i četvrtim ligama Italije, Nemačke i Španije, drugoj meksičkoj ili američkoj ligi.

I Srbija “to” nije pobedila, niti mu dala gol, niti šutnula ka golu.

Foto: EPA-EFE/Orlando Barria

To je, dakle, ta superfantastična Superliga za koju je nedavno Nenad Bjeković, potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije, rekao da “nikoga više nije sramota da gleda njene utakmice”.

“Naša liga se mnogo razlikuje od one koja je igrana pre pet-šest godina. Rezultati Partizana i Crvene zvezde u Evropi su najbolji pokazatelj. Zvezda je dva puta igrala grupnu fazu Lige šampiona, dva puta Lige Evrope i sada je na korak od evropskog proleća. Partizan je dva puta bio učesnik grupne faze Lige Evrope. Pa ne možete iz lošeg takmičenja da napredujete i postižete takve rezultate. Posle svakog vikenda je jako teško izabrati i izglasati gol kola. Ovo rukovodstvo je uradilo mnogo na planu infrastrukture, kao niko ko je pre njih bio na čelu fudbalske organizacije. Zamenjene su travnate podloge, urađeni tereni sa veštačkom travom, podignuti reflektori… Nije nas više sramota kada se uključe kamere i krene prenos sa neke superligaške ili prvoligaške utakmice”, rekao je Bjeković posle otvorenog pisma i kritika koje je na rad FSS uputio Nemanja Vidić.

I da se razumemo, nisu igrači ove reprezentacije krivi što se usred zimskih priprema mlate po Karibima na turneji od koje bog te pitaj ko ima koristi. Jer koja je sportska korist od sinoć odigrane utakmice? Evo, ne znam mnogo o fudbalu u odnosu na ljude koji vode Savez, nisam pogledao u životu ni mnogo utakmica kao oni, pa ne mogu da dočekam da narednih dana pročitam elaborate o značaju ovog putovanja.

Foto: EPA-EFE/Orlando Barria

Po mom skromnom mišljenju, da ste raščistili sneg podno Golije i zaplesali u Ivanjici protiv Javora, utakmica bi vam bila podjednako korisna koliko i ova s Dominikanskom Republikom. Hteli smo, zapravo, da kažemo da nije bilo neophodno da putujete preko pola sveta da biste nam pokazali da ne možete da šutnete u gol za 90 minuta.

Osim ako na Karibima kao pirati niste razbili neki sef. Onda ok, razumemo smisao blam-turneje, skidamo kapu.

Nadam se da neću nikog da uvredim ako kažemo da bi me malo bilo sramota da sam na njihovom mestu. Čak i ako budem morao da poližem sve što sam sad napisao ako za koji dan ispraše uvek neugodnu Panamu.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar