Sting izneo bizarnu teoriju: "Toksičnost u društvu posledica toga što muškarci ne rade ništa rukama"

Sting, koji je u sredu najavio da će njegov mjuzikl o poslednjim danima jednog brodogradilišta ove jeseni stići na Vest End, rekao je za Gardijan da je jedan od nusproizvoda deindustrijalizacije gubitak fizičke produktivnosti kod muškaraca.

„Ja svakog dana radim rukama kao muzičar i imam sreće. Retkost je da moderni muškarci zaista koriste svoje ruke i svoju snagu da nešto urade. Tu smo nešto izgubili. Nemam odgovore, ali možda je toksičnost u društvu trenutno posledica toga što smo izgubili taj pravac za našu energiju, tu mušku snagu. Retko imamo potrebu da je koristimo“, rekao je.

„The Last Ship“, koji je premijerno izveden u Čikagu 2014. pre nego što je stigao na Brodvej, fokusira se na sudbinu radnika u brodogradilištu, sličnom brodogradilištu „Swan Hunter“ u Volsendu, gde je Sting odrastao, pre nego što su brodogradilišta zatvorena tokom deindustrijalizacije sedamdesetih i osamdesetih godina.

Sting, koji je napisao muziku za predstavu i igraće je u teatru „Royal Drury Lane“ u septembru, rekao je da je zatvaranje brodogradilišta označilo početak ere u kojoj su uzastopne vlade izneverile sever Engleske.

„Bogatstvo Britanije stvoreno je u rudnicima uglja, čeličanama, tekstilnim gradovima i brodogradilištima. Sve te veštine bačene su na otpad… zarad Tačerkinog sna o ekonomiji zasnovanoj na uslugama", rekao je.

Mnogi muški likovi u mjuziklu nalaze se u trenutku krize jer im se oduzima identitet. Jedan od njih pita:

„Šta smo mi muškarci bez broda koji treba završiti?“

Ali Sting kaže da produkcija nije pokušaj romantizacije industrije koja je mogla biti brutalna, sa stotinama nesreća godišnje i čestim smrtnim slučajevima.

„Ja sam bio onaj koji nije želeo da radi tamo, i to s dobrim razlogom. Radili su sa azbestom i raznim otrovnim hemikalijama. Istovremeno, nostalgičan sam za osećajem zajedništva u kojem sam odrastao", rekao je.

To okruženje bilo je toliko bogato simbolikom, dodao je Sting.

"Grad je, iako često depresivan, bio izuzetno ponosan na brodove koji su tamo građeni. Posao je bio užasan, opasan i težak, ali ti ljudi su mogli da pogledaju iza sebe i kažu: ‘E, to sam ja napravio.’ Građanski ponos bio je ogroman.“

Kada je „The Last Ship“ stigao na Brodvej, dobio je podeljene kritike i nije uspeo da ponovi uspeh drugih britanskih mjuzikala zasnovanih na regionalnim pričama, poput „Billy Elliot“ i „Kinky Boots“.

Osvrćući se na izvođenje na Brodveju, Sting je rekao da je sebi otežao život time što je napisao potpuno originalno delo umesto da se osloni na postojeću priču ili napravi džuboks mjuzikl zasnovan na sopstvenim pesmama.

„To su lakši putevi, ali ja sam izabrao najteži i uživao sam u svakom trenutku. Bilo je neverovatno teško i izazovno, ali i najnagrađivaniji poduhvat u mom životu. Mislim da predstava mora da pronađe svoju publiku. Mora da pronađe svoj glas. Toliko je vremena prošlo, ali mislim da smo sada veoma blizu tome", rekao je.