4 faktora koji određuju da li će vakcinisani dobiti koronu

Zdravlje 12. sep. 202108:14 > 10:57
Podeli:
vakcinisani korona
Vakcinacija smanjuje rizik od produženog kovida Foto: EPA-EFE/ABIR SULTAN

Dve nedelje nakon druge doze vakcine protiv kovida zaštitna barijera vakcine je u punoj snazi. Ipak, zbog određenih faktora rizika, moguće je da se osoba ipak zarazi koronom, s tim što, zahvaljujući vakcini, najverovatnije neće završiti u bolnici i umreti.

Prema studiji COVID Symptom, najčešći simptomi infekcije koronom su glavobolja, curenje iz nosa, kijavica, bol u grlu i gubitak čula mirisa i ukusa. Neki od tih simptoma – glavobolja, bol u grlu i curenje iz nosa – jesu i simptomi koje imaju nevakcinsani, s tim što oni obično imaju i temperaturu i kašlju.

Osim blažih simptoma, vakcinisani su u mnogo manjem riziku da završe u bolnici ako se ipak i posle dve doze vacine zaraze koronom.

U svemu tome na sajtu SciTechDaily.com izdvajaju četiri faktora koji utiču na to koliko ste dobro zaštićeni vakcinom od korone.

Vrsta vakcine

Svaka vakcina je dobra, ponavljaju stručnjaci, s tim što neke jednostavno imaju malo bolji procenat efikasnosti, odnonso uspešnije blokiraju razvoj bolesti kod onih koji su primili tu vakcinu.

Istraživanja su pokazala da vakcina Fajzer smanjuje rizik kod osobe do 95 odsto da razvije simptomatski oblik kovida. Astra Zeneka vakcina je nešto ispod, oko 81 odsto, pod uslovom da je razmak između dve doze duži.

Vreme od vakcinacije

Davanje treće buster doze sve je aktuelnije jer se pokazalo da vreme koje prođe od vakcinacije utiče na našu zaštitu od kovida. Istraživanje koje tek treba da bude potvrđeno kaže da dejstvo Fajzer vakcine bledi posle šest meseci od vakcinacije. Još je rano da se kaže kolika je zapravo zaštita koju nam vakcine pružaju šest meseci nakon što smo je primili.

Pročitajte još:

Sojevi

Koliko će nas vakcina štititi zavisi i od toga kom soju korone smo izloženi. Vakcine su uglavnom nastale na osnovu podataka o prvobitnom alfa soju, te recimo, efikasnost Fajzera kod delta soja pada sa 95 na 88 odsto. Ali i to je svakako boilje nego nula, što je situacija kod nevakcinisanih. Dakle, ako ste recimo, potpuno vakcinisani Fajzerom, šanse su oko 88 odsto da nećete dobiti deltu.

Imunosistem

Na sve ovo navedeno na kraju se nadovezuje naš imunitet. Svi smo mi različiti i svako telo drugačije reaguje na bilo šta, pa i na viruse.

Imunitet pada s godinama, a i hronična oboljenja mogu da umanje efekat vakcine koju ste primili. Starije odobe i one sa narušenim imunitetom mogu razviti slabiju zaštitu od virusa posle vakcinacije nego potpuno zdrave osobe ili im pak ta zaštita može brže proći.

Sve u svemu, vakcine odlično smanjuju rizik da se zarazimo koronom, a u ogromnom procentu smanjuju rizik od hospitalizacije i smrti. I to je ono što je najvažnije. A da li ćemo ih primati iz tri ili osam doza, manje je bitno.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

BONUS VIDEO: Delta soj

Komentari

Vaš komentar