Dobitnik Nobelove nagrade kaže da bi čovečanstvo moglo da nestane brže nego što mislimo: Evo koliko godina još imamo

Dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, koju je pre 22 godine podelio sa Frenkom Vilčekom i Hjuom Dejvidom Policerom za otkriće asimptotske slobode u teoriji jake interakcije, govorio je za Live Science o realnoj opasnosti od nuklearnog rata, ali i o sve većem uticaju veštačke inteligencije.

Prema njegovoj proceni, malo je verovatno da će čovečanstvo opstati posle 2060. godine.

"Čak i nakon završetka Hladnog rata, kada su postojali sporazumi o kontroli naoružanja, procene su govorile da postoji oko jedan odsto šanse godišnje za izbijanje nuklearnog rata", upozorio je Gros.

Dodaje da smatra da je ta verovatnoća danas bliža dva odsto, što znači da svake godine postoji šansa od jedan prema 50. Na osnovu takve računice, očekivani "životni vek" čovečanstva bio bi oko 35 godina.

Ovakva procena zasniva se na matematičkim modelima sličnim onima koji se koriste za izračunavanje poluživota radioaktivnih materijala.

Gros ističe da se situacija značajno pogoršala u poslednjih nekoliko decenija, ukazujući na rastuće tenzije između zemalja poput Indije, Irana i Pakistana, kao i između Rusije i Ukrajine.

Posebno zabrinjava činjenica da u poslednjih deset godina praktično nije bilo novih međunarodnih sporazuma o nuklearnom naoružanju.

„Danas imamo devet nuklearnih sila. Već i tri su neuporedivo složenije od dve“, naglasio je.

Čak i u hipotetičkom scenariju u kojem bi velike sile postigle trajni mir, Gros smatra da bi novi izazov predstavljala veštačka inteligencija.

"Međunarodni dogovori i norme se raspadaju. Oružje postaje sve sofisticiranije. Automatizacija, a možda uskoro i veštačka inteligencija, preuzeće kontrolu nad tim sistemima. Biće veoma teško odupreti se tome da AI donosi odluke, jer reaguje mnogo brže“, upozorio je.

On priznaje da je poslednjih godina posebno fokusiran na pitanje opstanka čovečanstva, više nego na napredak nauke i razumevanje prirode.

Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da veštačka inteligencija ponekad može da „halucinira“, odnosno da generiše netačne ili pogrešne informacije.

Ipak, Gros podseća da je istorija pokazala kako globalna svest i upozorenja naučnika mogu dovesti do zajedničkih akcija i rešenja, kao što je slučaj sa klimatskim promenama.

„Mi smo ih stvorili, možemo i da ih zaustavimo“, zaključio je, misleći na nuklearno oružje.