"Živim u Švedskoj i jedna stvar u ovoj zemlji je toliko bizarna da želim da pobegnem kući. Niko na svetu ne radi ovu ludost"

"U čemu je stvar sa sajtovima na kojima su dostupne sve vaše informacije? Pre nego što mi kažete da se spakujem i da idem odavde ako mi se ne sviđa - da objasnim. Za one koji ne znaju o čemu pričam, postoji sedam-osam različitih sajtova koje možete da posetite i da pronađete razne informacije o ljudima koji žive u Švedskoj. Ovo su besplatni sajtovi, pre korišćenja nema potrebe da se prijavite, a svi podaci su javno dostupni. Među njima su dan, mesec i godina rođenja, koliko zarađujete, sa kime živite, koji automobil posedujete i vaša adresa. Ako živite u stanu, postoje bizarno detaljna objašnjenja. Na kom spratu je vaš stan, sa koje strane je stan… Znam da ne možete da uklonite svoje podatke sa ovih sajtova. Koja je svrha ovih sajtova? Da li neko može da mi objasni zašto postoje? Jer ovo je potpuno kršenje prava na privatnost. Niko ovo ne radi u svetu. Poželiš da pobegneš kući", ispričao je Stiven u video-klipu.

Razlog zašto su privatne informacije dostupne u Švedskoj?

Razlog za sve ovo leži u švedskom principu javnog pristupa informacijama (na švedskom: Offentlighetsprincipen). Ovaj princip potiče iz Zakona o slobodi štampe iz 1766. godine, koji je ujedno bio i prvi takav zakon na svetu. Suština principa je pravo javnosti da ima uvid u zvanična dokumenta i informacije državnih organa, čime se podstiču transparentnost i odgovornost vlasti. Smatra se da ovakav pristup jača demokratiju jer građanima omogućava da prate donošenje odluka, sprečava korupciju kroz otvorenost i gradi poverenje između građana i institucija. Kroz uvid i dostupnost podacima, ovaj princip predstavlja temelj otvorenog i pravednog društva.

Švedska je poznata po jednom od najšire definisanih zakonskih okvira kada je u pitanju sloboda pristupa informacijama. Princip javnog pristupa zvaničnim dokumentima smatra se temeljem transparentnog društva, a ovaj stav je naglašeno očuvan i prilikom ulaska Švedske u Evropsku uniju. Prilikom prenosa regulatornih ovlašćenja na EU institucije, Švedska je izričito zadržala nadležnost u pitanjima koja se tiču „osnovnih principa državnog uređenja“. Više puta je potvrđeno da se to odnosi i na pravo javnosti da ima pristup zvaničnim dokumentima – pravo koje je sada ponovo predmet javne rasprave.

Za one koji nisu upoznati sa švedskim ustavnim okvirom, ovaj princip u praksi znači da svako ima pravo da zatraži pristup dokumentima koje poseduju državne institucije. Zahvaljujući tzv. sertifikatu za objavljivanje, koji pruža zaštitu sličnu onoj koju uživaju tradicionalni mediji, onlajn pretraživači mogu objediniti takve informacije, čime se građanima, novinarima i poslodavcima olakšava pristup podacima, bez potrebe da kontaktiraju više različitih organa.

Međutim, nakon što je Švedska uskladila svoje zakone sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR), donete su i dodatne ustavne odredbe koje ograničavaju objavljivanje osetljivih ličnih podataka putem pretraživača.

Trenutna inicijativa švedske vlade fokusira se na šire pitanje dostupnosti javnih dokumenata. Vlast izražava zabrinutost da masovno objavljivanje podataka putem interneta može olakšati kriminalcima da prate potencijalne žrtve ili targetiraju zaposlene u javnom sektoru. Vlada takođe želi da odgovori na sve veći broj žalbi građana koji su nezadovoljni što se njihovi lični podaci pojavljuju na sajtovima pretraživačkih servisa.

Dana 20. novembra 2024. godine, Vlada je predložila ustavnu izmenu kojom bi se ograničila sloboda informisanja u slučajevima kada objavljeni sadržaj predstavlja "neprimereno narušavanje privatnosti" (SOU 2024:75). Prema predlogu, procena da li se radi o neprimerenom narušavanju trebalo bi da se vrši na osnovu tri kriterijuma: (i) prirode ličnih podataka, (ii) obima objavljivanja i (iii) svrhe zbog koje su podaci objavljeni. Međutim, ovo nije konačna lista – svaki slučaj bi se razmatrao posebno, u širem kontekstu.