0
Malo šta ume da izmami osmeh kao cveće. Kako god da se osećamo, ono nekim čudom uvek popravi raspoloženje. A još ako imamo kutak gde sami možemo da ga negujemo, zadovoljstvo je još veće. Delorija Bunđa Sajčić, istoričar i baštovanski zaljubljenik iz Zemuna, uvodi nas u tajne stvaranja cvetnog vrta.
„Oduvek sam bila okružena cvećem budući da sam odrasla na selu i da je u našoj baštici uvek bilo cveća, kao i u okolini. Baštovanstvom sam se ozbiljnije počela baviti nakon udaje kada sam dobila svoj prostor za uzgoj. Jedan cvet je vodio drugom, trećem i tako dalje, ja sam se sve više zanimala, učila i ljubav se umnožavala. Kako sam ja istoričar, ta ljubav prema cveću isprepletala se sa ljubavlju ka istoriji, tako da sam se, potpuno opčinjena istraživanjima na temu istorije odnosa ljudi i cveća, upustila u tzv. cvetnu istoriju, kako sam je nazvala“, priča nam Delorija.
Iz te njene udružene ljubavi je nastao blog gde ona za sve ljubitelje cveća, uz baštovanske savete i predloge, piše i o temama iz cvetne istorije, ali i o knjigama, putovanjima, izložbama, filmovima… Uz to, Delorija posetiocima šalje i liste baštovanskih poslova za određeni mesec, predloge za sadnju.
Osim rada na blogu, ona je vrlo posvećena i svom malom raju – savršenom cvetnom dvorištu u Zemunu. Pitali smo je koliko truda to zahteva, ali i koliko užitka pruža.
„Bašta i cveće zahtevaju vreme i posvećenost. Bitno je i da planiram unapred kako bih u pravo vreme nešto posejala ili presadila. Najviše posla imam tokom proleća, već od početka februara počinjem sa sejanjem unutra, kao i od jeseni, sve do prvog mraza. Leto je za redovno zalivanje, okopavanje i ubiranje cvetova“, priča.
Svu ljubav, rad i vreme koje uloži vraćaju joj se višestruko kada sve počne da cveta. A kako kaže, i samo sejanje, sadnja, praćenje nicanja i rasta jednog cveta pričinjava joj zadovoljstvo.
„Zagledam sejance i mlade biljke više puta na dan i oblećem oko njih. Čista radost i ljubav“, otkriva Delorija i dodaje kako cveće u njoj budi neizmernu radost i lepotu, strpljenje i posvećenost, mudrost i darežljivost majke prirode.
Pitali smo je i koje su joj najdraže vrste, kakve priče one kriju.
„U moje omiljeno cveće spadaju lale, floks, ehinacea, ruže, čipkaste cvetnice kao što su razne kultivisane vrste divlje šargarepe i njoj nalik (Daucus carota, Ammi majus), kosmos, cinije, hajdučka trava… Cveće volim kako zbog oblika i mirisa, tako i zbog priča kroz prošlost. Istorija cveća kao što su ruže, narcisi, ljiljani, lale, različak, mak ili orhideje kriju neverovatne i zanimljive priče stare i po nekoliko hiljada godina, a magnolija, ljiljani ili paprat čak milionima godina.“
Jednu od tih priča kriju i lale, koje su baš sad u punoj lepoti po baštama.
„Upravo završavam novi tekst o istoriji lala u Otomanskom carstvu, o tome kako je ovaj cvet od svog divljeg pretka iz centralne Azije stigao na Zapad, kako su ga Turci Seldžuci zatekli u 11. veku u Maloj Aziji i počeli uzgajati. Tokom vremena sa jačanjem i širenjem Otomanske imperije od 16. veka uzdigli su lalu kao omiljen cvet, kako sultana, tako i naroda“, priča Delorija koja je o dolasku lala i njenom osvajanju Evrope u 16. veku već pisala.
Saveti za gajenje cveća
A ako se pitate možete li i vi imati nešto slično ovoj Delorijinoj lepoti – znajte da možete. Kako do toga, otkriva naša sagovornica.
Kako kaže, uvek treba početi od pozicije na kojoj želite da uzgajate cveće, bilo da je u pitanju deo u dvorištu, bašti ili na terasi. Prvo odredite položaj prostora za cveće u odnosu na sunce, koliko taj prostor dobija sunčeve svetlosti u toku dana i na koliko sati kako biste znali koje vrste cveća da odaberete.“
Pročitajte još:
„Za sunčane pozicije koje su na suncu većinu dana izaberite cvetne vrste koje dobro podnose visoke temperature i sušu, što je važno zbog vrelih letnjih meseci. U cveće koje toleriše sušu spadaju prkos, sedumi, ehinacea, hajdučka trava, lavanda, ruzmarin, gaura, dok, na primer, za pozicije koje su potpuno suprotne, tj. većinu dana su u hladu, možete odabrati hortenzije, astilbu ili meduniku, digitalis, hoste, hojheru, devojačko srce ili dicentru, kandilicu, vrste klematisa za senku“, nabraja Delorija.
Sledeći korak bi bio priprema zemlje i kupovina sveže zemlje za sadnju, kako za saksije, tako i da biste oplemenili zemlju u bašti.
„Mlade sadnice treba redovno zalivati da se što bolje ukorene. Uklanjajte redovno precvetale delove cveta“, savetuje.
Osim cveća, Delorija predlaže da odaberite i začinsko bilje koje možete upotrebiti u kuhinji, zbog mirisa, kao što su nana, bosiljak, ruzmarin, lavanda…. Takođe, dobro je za pčele, a tera komarce i druge napasnike od cveća.
„Vodite računa kada kupujete sadnice cveća kolike će biti kad dostignu pun obim da biste im odabrali pravu veličinu saksije ili ostavili dovoljno mesta u baši za rast.“
I na kraju ostaje da se upustite u ove slatke radove, pa ćete ubrzo uživati u svom cvetnom kutku na kom će vam zavideti svi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: