Za razliku od srećnika koji imaju kuću i dvorište, što je neprocenjivo blago posebno u poslednje vreme, oni drugi koji žive u stanovima imaju manje mogućnosti da se razmahnu. Ipak, znajte da je i tada moguće okušati se u baštovanstvu. A odakle poći, kako na prozoru i terasi gajiti povrće i začine, kako ih negovati, savetuje Ognjen Nikolić iz Beograda, koordinator baštenske zajednice "Baštalište".
Iako po struci građevinski inženjer, Ognjen je inspiraciju za urbano baštovanstvo dobio u Nemačkoj gde se prvi put susreo sa baštovanima koji koriste javne površine za gajenje biljaka.
„Ubrzo posle toga sam saznao za baštensku zajednicu nadomak Beograda i postao njihov član“, priča Ognjen koji već nekoliko sezona sa suprugom održava 50 kvadrata zemlje, ali i biljke na terasi, pa tokom leta uživaju u svojim plodovima.
Za početak sunce i voda
A kako bismo saznali odakle treba da pođu svi oni koji požele da jednog dana na sopstvenoj terasi uberu paradajz, papriku ili nanu, pitali smo Ognjena odakle krenuti.
„Za početak bi trebalo razmotriti uslove i mogućnosti gajenja biljaka na terasi ili uz neki od prozora u stanu. Osunčanost terase ili prozora je najvažniji faktor, mada ne presudan. Idealna je orijentacija ka jugu, ali će i nekoliko sati direktnog sunca biti dovoljno“, priča Ognjen.
Sledeće što vam treba jesu saksije ili neke druge improvizovane posude sa dobrom drenažom. Saksije moraju imati rupe na dnu kako višak vode ne bi stvarao nepovoljnu sredinu za korenje biljaka. Voda za biljke je neophodna, savetuje on, ali ne toliko da zemlja u kojoj se nalaze bude sve vreme natopljena njom.
„Tokom rasta biljaka možda će vam trebati drveni štapići ili neka druga vrsta potpore. Biljke na terasi često pretrpe štetu usled vetra, pa im je oslonac nekada neophodan“.
A ako se pitate trebaju li vam neke posebne posude za zalivanje, znajte da one mogu biti i improvizovane od plastičnih flaša ili kupljene za tu namenu.
Zemlja
Pored vode i sunca, za rast biljaka potrebna je i zemlja. Nju možete naći u poljoprivrednim apotekama, rasadnicima, cvećarama i većim marketima.
„Ako ste početnik, najbolje je odabrati univerzalnu zemlju ili supstrat za gajenje povrća. Sa izvesnim iskustvom, zemlju za biljke možete sami praviti od mešavine komposta, glistenjaka, treseta, perlita, vermikulita… Priprema sopstvenog supstrata za biljke nije nužno i jeftinija opcija, ovaj način preporučujem iskusnijim baštovanima koji žele u potpunosti organski uzgoj. Postoje i gotovi organski supstrati koje možete kupiti“, kaže Ognjen.
Za sadnju seme ili rasad
Konačno je došao red i na odabir biljaka koje ćete gajiti. Pitali smo Ognjena kako i gde sve nabaviti.
„Biljke možete kupiti u vidu semena ili rasada. Seme kupujete u poljoprivrednim apotekama i bolje snabdevenim marketima, a rasad na pijacama i u rasadnicima. Kad je reč o semenu, kupujte kesice koje imaju deklaraciju da seme nije tretirano. Što se tiče rasada, proverite kod prodavca da li je on ‘kaljen’, tj. da li je naviknut na spoljne uslove ako je uzgajan u plasteniku.“
Za početnike u gajenju biljaka Ognjen preporučuje biljke sa kratkim vremenom vegetacije i ne previše zahtevne. To su salate, rotkvice, rukola, spanać, blitva, mladi luk, začinsko bilje…
Pročitajte još:
„Ove biljke se mogu uzgajati direktnom setvom semena u zemlju. Preporučujem da seme rasporedite po vrhu zemlje kojom ste napunili saksije, a zatim da ga prekrijete još jednim slojem zemlje u debljini od 1 cm. Dobra je praksa da pre posipanja semenki prethodno navlažite zemlju, a i nakon sejanja. Posađene biljke možete odmah postaviti na sunčano, tj. planirano mesto na terasi.“
I kada će se pojaviti prvi znakovi našeg truda?
„Klijanje biljaka možete očekivati posle pet do 15 dana. U tom periodu zemlju zalivajte na svaka dva, tri dana ili kad primetite da je površina svetlija nego posle zalivanja. Možete koristiti prskalicu za raspršivanje vode i svakog dana kvasiti zemlju. Na ovaj način izbegavate prekomerno zalivanje.“
Naš urbani baštovan ima i savet za te dane: kada biljke proklijaju, možete ih prorediti kako bi imale prostora za rast.
Prvi plodovi posle mesec i po
Najlepši deo svega ovoga bez sumnje je vreme ubiranja plodova. Vreme za to je posle šest do sedam nedelja.
„Tada vaš trud može biti prezentovan ukućanima ili prijateljima kao prilog jelu. Zelenu salatu, spanać, rikolu, začinsko bilje možete sukcesivno brati tokom sezone. Najbolje je kidati obodne listove ili orezivati vrhove začinskog bilja, pa će ono nastaviti da raste i narednih meseci.
Ako se pitate da li će vašim biljčicama trebati i neka dodatna nega, evo šta Ognjen kaže na to.
„Tokom rasta biljke zalivajte svakog dana ili prstom proverite vlažnost zemlje. Dodatna prihrana može se obezbediti dodavanjem komposta ili glistenjaka. Postoje i tečna organska đubriva.“
A kako ih ne bi uništile štetočine i bolesti, Ognjen savetuje biljne preparate.
„Recepte za njih možete naći na internetu. Preventivno prskanje organskim preparatima je dobra praksa.“
Biljke koje smo pomenuli sigurno će vas ohrabriti da krenete dalje, pa se možete upustiti i u gajenje drugog povrća.
Paradajz traži više sunca
„Možete uzgajati paradajz, papriku, krastavac, jestivo cveće, jagode, grašak… Ove biljke zahtevaju barem pet, šest sati direktnog sunca, kao i veću zapreminu saksija.
Dakle, biće potrebno malo truda, ali to će se nesumnjivo isplatiti. Zamislite da svaki dan salatu možete ubrati neposredno pred ručak ili jelo začiniti svežim začinima.
„Prednost gajenja povrća na terasi je mogućnost da imate pristup prirodi gotovo sa praga i ako nemate dvorište. Briga o biljkama ipak zahteva posvećenost i dnevnu rutinu, ali zauzvrat dobijete pristup svežem povrću.“
Ako se na ovom putu slučajno obeshrabrite, Ognjen ima savet i za to.
Pročitaj i:
„Tokom sezone možete više puta pokušati i ispravljati greške koje ste činili. Uzgoj biljaka zahteva strpljenje i posmatranje. Vođenje dnevnika o svakoj sadnici je dobra praksa.“
Pored toga, dobra ideja je i da istražujete po internetu. Pridružite se grupama baštovana na društvenim mrežama.
„Uzgajajte povrće koje možda ne volite da konzumirate, a briga o tim biljkama će vas približiti drugačijem užitku. Poklanjajte svojim prijateljima rasad, inspirišite ih da vam se pridruže. Spremite gostima salatu koju ste sami uzgajali i ukažite joj posebnu pažnju na trpezi. Hvalite se slikama svojih biljaka. Animirajte decu da vam pomognu, ali dopustite njima da biraju, ali i da budu odgovorni. Razmenjujte iskustva sa svojim roditeljima, bakama i dekama, pokažite im da je imalo smisla što su vam u mladosti gurali motiku u ruke. Uz biljke ćete sa većom pažnjom pratiti prognozu, pa i radovati se najavljenom kišnom danu ili nervirati zbog dve nedelje sunčanih dana“, kaže za kraj urbani baštovan Ognjen Nikolić.
I eto odlične zanimacije i za dane karantina, ali i kad karantin prođe.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar