Marka Žvaka za Nova.rs bira svoje najluđe goste

Lifestyle 01. maj. 202012:13 > 12:45
Podeli:
Foto:Privatna arhiva

Dušan Šaponja i Dušan Čavić upoznali su se davne 1993. u AP Branko Krsmanović u predstavi Vudija Alena “Smrt”. Danas, hvataju jedinstvene detalje i priče života, a akteri njihove emisije “Marka žvaka” postaju kultni likovi srpske realnosti, iako na momente deluju kao neki Alenovi junaci.

Dušan i Dušan učinili su „pipače hleba“ srpskim fenomenom. Popravili su reputaciju beogradskih taksista. Radeći svoju emisiju upoznali su mnoštvo zanimljivih ljudi koji su im ojačali veru u čovečanstvo, a u razgovoru za Nova.rs izdvojili su petoro koji su za njih bili najzanimljiviji.

Hej, Džoni, Džoni

„Prvi je definitivno Džoni Racković“, kaže Dušan Čavić. „Mi kad smo krenuli da radimo na Devedeset dvojci 1994, on nam je bio urednik u emisiji ‘Ritam Srca All Stars’, a i više puta smo ga snimali. Džoni je super, drugačiji, najosobeniji, i ja sam mu emotivno naklonjen bez obzira na sve kontradiktornosti. On mi je vanvremenska persona. I kad me pitate ko je najčudniji – na bum ću reći on“.

Pitanje: „Kako izgleda kad ti je Džoni Racković urednik?“, nametnulo se u trenutku.

„Sve što možete da zamislite da Džoni Racković kao urednik radi – on to radi“, kaže Čavić. „Emisija ‘Ritam Srca All Stars’ je trajala sat vremena, bilo nas je dosta, mi smo bili poslednji s radio dramom ‘Srbokap’ i stalno nam je zamerao što smo predugi. Ali bilo je fantastično, ta redakcija B92 je bila rasadnik, ljudi su bili nesputani, svako je radio kako misli da treba i to nam je bila dobra škola. Mislim da je dobro za sve ljude koji se bave nečim kreativnim da imaju tu maksimalnu slobodu pa da se onda koriguju po svom okruženju kako bi pronašli neku svoju nišu.“

Ipak, osim kao slobodan umetnik, slobodan duh, Racković je nedavno bio na meti javnosti i zbog optužbe za seksualno napastvovanje jedne od aktivistkinja Inicijative Ne davimo Beograd.

„Nije od juče, tako se ponašao i devedesetih. Nije u redu da se na taj način ophodi prema bilo kome, čini mi se da mu je polaz iz njegove ekscentričnosti. To nisu jedine ekstremne situacije u koje je ulazio. On je zbog svog ekstremnog izgleda, stavova i ponašanja doživljavao da više puta i sam bude meta fizičkih napada“, podseća Čavić.

Penzioner koji deli sve što ima

Dušan Šaponja bira sledećeg junaka „Marka žvaka“ priče, i to je definitivno…

„Zoran Ilić iz Kruševca, penzioner koji deli sve što ima s drugima“, uvodi nas u lik.

„Svoju porodičnu kuću je dao putnicima namernicima koji mogu tu da prespavaju, ako je potrebno nekome čak i povremeno da živi tu. On ne kupuje karte za prevoz, već stopira. Na primer, kad ide da obiđe drugare u Makedoniji, on ide stopom. Celu platu je svojevremeno donirao za preporod Srbije, kaže nema veze i ako je otišlo gde nije trebalo, on je hteo da pomogne, jer je dobro zarađivao i imao zalihe. Sve što ima deli s drugima i na taj način funkcioniše. Sad već ima oko 80 godina, nadam se da i dalje isto radi“, priča Šaponja.

„Veoma interesantna osoba, puna života, a filozofija je toliko retka i mislim da bi svet bio mnogo bolje mesto za život kada bismo svi malo razmišljali na način na koji on razmišlja.“

Boža, direktor

„Osoba broj tri je Boža, direktor“, upućuje nas Čavić. „On ne živi, ali vrši intervencije ispod Pančevačkog mosta. Postavlja određene objekte na jednoj betonskoj površini i okolo nje, nosi fluo prsluk i poseban je pošto mu je filozofija vrhunska.“

Šaponja se nadovezuje: „Pa, možemo da kažemo da je on čovek s margine, ne znam uopšte kako opstaje, ali te njegove instalacije koje pravi od predmeta koji mu dopadnu ruke, a koje neki ljudi ili odbace, ili ih nađe… Primećene su. On tu pravi raznorazne skalamerije i svoje viđenje određene situacije predstavlja kroz primenjenu umetnost koja traje dan-dva i onda nestaje.“

 

Dušan i Dušan su do Bože došli upravo prateći tragove njegove umetnosti, a u razgovoru s njim shvatili su da „kad, na primer, okači dasku iz klonje na drvo, on tačno zna šta ta daska predstavlja“.

„Kontroverzna je ličnost, sve zavisi od doba dana u kojem ga zateknete. Uglavnom je rano ujutru još ok, a kasnije je malo teže komunicirati s njim. Inače je izuzetno prijatan i zanimljiv lik. Videli smo ga skoro, u doba korone on reguliše što saobraćaj što taj plato gde postavlja te svoje stvari. Nažalost, za sugrađane je nekad to možda i preterivanje, ali veoma je interesantan lik i treba obratiti pažnju na to što radi. Inače, mislim da je izbeglica iz Bosne i neka ratna sudbina ga je dovela u Beograd, a postao je zaštitni znak tog dela grada“, podvlači Šaponja.

Kasandra iz Batajnice

Na ime Kasandre iz Batajnice svi smo se nasmešili.

„Isto je u pitanju teška margina. Ona je još socijalniji slučaj od socijalnog slučaja, ne znam da li ima ikakva primanja, mislim da nema ni dokumenta. Živi na pijaci. Ali toliko duha ima i sa svima ostvaruje neverovatnu komunikaciju. Kasandra je bukvalno majka te pijace i toliko energije pozitivne ima u sebi da je to neverovatno. Ima neke mačke koje hrani, priča s ljudima – dolaze kod nje i kukaju, a onda ih ona oraspoloži. Voli i da zapeva. Nadam se da smo u emisiji preneli makar mrvicu te njene harizme“, kaže Šaponja.

Čavić se priseća i kako ih je Kasandra „otkačila“ na startu.

„Za nju nam je javio jedan programer koji živi u blizini. Prvo je s njom proverio da li hoće da se snima, ona je rekla da hoće, mi smo došli jednog dana, ali tad nam je rekla da nije spremna i zamolila nas da dođemo dva dana kasnije. I mi smo došli, ona je tad bila potpuno spremna za snimanje“.

Ostalo je, što bi se reklo, istorija…

Najdivniji beogradski taksista

„Ne mogu da verujem, a nismo se dogovarali!“, uzvikuje Dušan Šaponja prilažući kao dokaz svoj spisak najinteresantnijih ljudi koje su upoznali kroz svoje „Marka žvaka“ akcije, nakon što je Čavić zaključio top 5 listu s „najdivnijim beogradskim taksistom“.

„U kolima sluša džez, za sebe tvrdi da je idiot, prodao je stan u Zemunu i sagradio kuću u Belegišu, tamo živi. San mu je da proizvodi organsku hranu i da je isporučuje ljudima direktno na adresu. Priča o zdravom duhu, žutoj traci, mužjacima, lepom i ružnom, kladionici, tuđim porodičnim prilikama i neprilikama, svim taksistima ovog grada… Na pozadini njegovog automobila, tada je vozio crvenu ‘daciu’, zalepljena su sledeća slova: Majls Dejvis. A taj taksista se zove Zoran Rašić Raša“, naglašava Čavić.

Priseća se kako je prvobitno bilo planirano da taj prilog traje tri minuta.

„…Ali on je bio tako super i mi smo imali mnogo više materijala, tako da smo napravili i dužu verziju od pola sata. Danas je ta verzija neuporedivo gledanija. To je bilo neko vreme kad se mislilo da na internetu video ne može duže od tri minuta da drži pažnju, a danas smo svedoci ne samo da može, već se gledaju i podkasti gde ljudi sede i razgovaraju satima. Eto, takstiste stalno bije glas da su dripci, da varaju narod, a u stvari i među njima ima divnih ljudi.“

Ko još?

Lista neobičnih ljudi koji su prošli kroz emisiju „Marka žvaka“ mogla bi da se otegne u nedogled. Lista onih koji bi tek mogli da se nađu u njoj još je duža. Dušan i Dušan su nam otkrili i koje su im priče trenutno na umu.

Foto:Privatna arhiva

„Hteli smo da pravimo priču o penzionerima saobraćajcima, onima koji vas propuštaju kad vozite kola pa stanete na pešačkim prelazima, a oni ne žele da pređu nego vam pokazuju da prođete… Ti momenti su nam zanimljivi, samo što su oni malo teže snimaju. To su spontane neke stvari, teško ih je snimiti“, objašnjava Šaponja.

Međutim, dešava se i da neko jednostavno neće da se snima i postane „Marka Žvaka“ junak.

Pročitajte još:

„Mi to skroz razumemo. Recimo, Kidi, auto otpad, čovek je genije, ima fenomenalan sajt, Youtube kanal… Hteli smo da ga intervjuišemo jer je jako zanimljiv karakter i na sajtu ima bukvalno q&a, gde napominje: ‘Nemojte da me zovete s pričom treba mi to i to, a ne znate ni model vašeg automobila’. Ima vrlo slikovita objašnjenja kako da se uopšte pristupa njegovom auto otpadu, kako da se traži deo, sve je do detalja razradio. Mi smo ga kontaktirali, on se zahvalio, rekao je otprilike: ‘Znam ko ste šta ste, ali ne morate baš od mene da pravite budalu, ok mi je i ovako’. Nije mu potreban takav vid publiciteta, mislim da on nalazi put do svoje publike“, konstatuje Šaponja.

„Ukratko, ‘nećete vi mene da zajebete'“, pojašnjava Čavić.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar