Sat otkucava do kraja juna: Srbija rizikuje da trajno izgubi deo novca iz evropskog Plana rasta. Ispunjeno svega šest od 34 reformska koraka

Od 34 reformska koraka, na koje se obavezala Reformskom agendom u sklopu Plana rasta za Zapadni Balkan, Vlada Srbije je ostvarila svega šest i nijedan od njih ne odražava suštinski pomak u oblastima vladavine prava, medija ili pravosuđa, objavio je Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU).

U izveštaju, koji je sačinila Međusektorska radna grupa NKEU za praćenje sprovođenja Reformske agende Srbije, navodi se da je vladavina prava oblast sa najlošijim rezultatima i sa nalazima koji ukazuju na aktivno nazadovanje.

U toj oblasti je ostvaren svega jedan od 13 koraka, uz još jedan korak koji je odobrila Evropska komisija, piše u izveštaju.

Iako je 34 reformska koraka trebalo sprovesti do 31. decembra 2025. godine, stopa ispunjenosti sada iznosi svega 18 odsto, pošto je 28 koraka neostvareno.

Reformska agenda je uslovna - da bi Srbija dobijala sredstva iz Instrumenta za reforme i rast (ukupno 1,586 milijardi evra), mora da ispunjava preduslove i opšte uslove.

Za razliku od Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije, koje su ispunile zahteve za ovu tranšu, Srbija i Bosna i Hercegovina su u maju izostavljene jer još uvek nisu u potpunosti ispunile preuzete reformske korake koji su bili preduslov za isplatu ovih sredstava.

Srbija trenutno čeka na drugu tranšu u iznosu od 163,1 milion evra i treću od 265 miliona.

Prethodno, Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra.

To što Srbija u najmanju ruku kaska u mestu na svom evropskom putu ili ide unazad, nije u februaru sprečilo predsednika Srbije, Aleksandra Vučića da u februaru ove godine, zajedno sa albanskim premijerom Edijem Ramom, predloži ubrzanu integraciju u Jedinstveno tržište i Šengenski prostor onih zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU) koje ispunjavaju uslove, umesto punopravnog članstva u tom bloku 27 zemalja. Taj predlog je odbijen.

Komentarišući neispunjavanje koraka iz reformske agende, Marko Todorović iz Centra za evropsku politiku, kaže za Novu da u sprovođenju Reformske agende Srbije za sada postoje brojna kašnjenja, a naročito je alarmantna situacija kod onih reformskih koraka kojima grejs period ističe krajem juna, te za koje postoji realna opasnost da će novac povezan sa tim koracima biti nepovratno izgubljen i preusmeren drugim državama u regionu.

Treba napomenuti da je izveštaaj o nespunjenom broju reformskih koraka koji je objavila NKEU, rzultat nezavisnog monitoringa koje je vršila Međusektorska radna grupa NKEU za praćenje sprovođenja Reformske agende na osnovu informacija sa kojim je civilno društvo raspolagalo, ali ne zvaničan dokument Evropske komisije. Komisija raspolaže sa većim brojem informacija jer ih Vlada deli sa njima, te je moguće da će Komisija oceniti još neke korake kao ispunjene.

"Vlada Srbije kasni sa sprovođenjem pojedinih koraka iz nekoliko semestara, uključujući i one najranije – iz decembra 2024. godine. Za jedao deo koraka grejs period ističe krajem juna, a za drugi deo krajem decembra ove godine. Paralelno se gomilaju novi koraci predviđeni po Reformskoj agendi. Vlada Srbije u poslednje vreme na operativnom nivou ulaže veće napore da postigne propušteni tempo, ali sat otkucava. Dodatni problem predstavljaju Mrdićevi zakoni, čija je revizija neophodna kako bi Srbija ispunila osnovni preduslov funkcionisanja vladavine prava, bez čega se teško može računati na dalje finansiranje", kaže Todorović.

Kada je reč o poziciji Srbije na evropskom putu, sagovornik Nove ocenjuje da se Srbija nalazi u sličnoj situaciji kao Severna Makedonija, a svakako stoji bolje od Kosova i Bosne i Hercegovine.

"S druge strane, ako gledamo hronološki, Srbija već nekoliko godina stagnira kada su u pitanju pristupni pregovori, a sada se po prvi put, zbog uvođenja Mrdićevih zakona, postavlja pitanje zamrzavanja dela fondova namenjenih za Srbiju. To svakako nije dobra vest ni za zvanični Beograd, a ni za građane Srbije", navodi Todorović.

Na pitanje da li je odbijanje predloga Vučiča i Edija Rame povezano sa neipsunjvanjem reformskih koraka Srbije, Todorovič kaže da je reč o potpuno odvojenim procesima.

"Ipak, iz ugla Brisela, pomalo je čudno da Srbija, koja kaska sa korišćenjem postojećih mehanizama ubrzane integracije poput sprovođenja Reformske agende, predlaže nove i još dublje modele integracije. S ddruge strane, još je čudnije da Albanija, za koju se do skoro verovalo da može ući u EU zajedno za Crnom Gorom, sama sebe ograničava ovim predlogom", kaže Todorović. 

--