Majka je dala 250.000 dolara istražitelju da sazna šta se desilo.
Tradicije po kojima su postali poznati, danas su deo istorije, ali se za pleme Asmat i danas vezuju priče o kanibalizmu i lovu na glave.
Drevno pleme Asmat je najveću pažnju javnosti dobilo kada ih je Karl Hofman u svom romanu Divlja žetva optužio da su 1961. godine ubili i pojeli Majkla Rokfelera.
Postoji mnogo teorija o nestanku sina poznatog bankara i guvernera Njujorka, Nelsona Rokfelera, ali nekako je ova, o kanibalskom plemenu sa Nove Gvineje – iako nikad dokazana – ostala najdominantnija.
Pročitajte još:
Pritom u knjizi objavljenoj 1979. kaže se da je Rokfelerova majka unajmila privatnog istražitelja da ode u Novu Gvineju i pokuša da razreši misteriju njegovog nestanka nakon što je on tamo izučavao kulturu plemena. Pouzdanost priče je dovedena u pitanje, ali autor tvrdi da je privatni istražitelj uspeo da dobije lobanje trojice muškaraca za koje je pleme tvrdilo da su jedini belci koje su ikada ubili. Istražitelj se vratio u Njujork i predao ove lobanje porodici, ubeđen da je jedna od njih lobanja Rokfelera. Ako se ovaj događaj zaista dogodio, porodica ga nikada nije komentarisala. Međutim, program History Channel izvestio je da je Rokfelerova majka isplatila nagradu od 250.000 dolara istražitelju koja je ponuđena za konačni dokaz koji će otkriti da li je Majkl Rokfeler živ ili mrtav.
U jednom dokumentarnom filmu Tobijas Šnebaum navodi da je razgovarao sa nekim članovima sela Asmat koji su opisali kako su pronašli Rokfelera na obali reke i pojeli ga.
A koji običaji se zapravo vezuju za pleme Asmat?
Asmat je pleme koje živi na malim ostrvima u vegetaciji mangrova u blizini mora, na južnoj strani zapadnog dela ostrva Nova Gvineja. Asmati su najpoznatije kanibalisko pleme na Papui.
Populacija Asmata se procenjuje na oko 65.000 ljudi, koji žive u selima sa populacijom do oko 2.000. Njihovi jezici pripadaju porodici Papuanskih jezika poznatoj kao Asmat-Kamoro, koja ima preko 50.000 govornika.
Pripadnici plemena Asmat veruju da su nastali iz drveta, pa je ono za njih sveto. Od najranijih vremena bili su vešti u rezbarenju drveta od kog su pravili idole, ali i različite predmete koji se nalaze po muzejima širom sveta, piše Nacionalna geografija.
Ali, iako su nadalekopoznati po svojim rezbarijama, postoje tradicije po kojima su ipak poznatiji – lov na glave i kanibalizam.
Asmati imaju kult obožavanja lobanja. Pokojnicima bi izvadili mozak, a oči i nosne šupljine bi zatvarali kako bi sprečili da u lobanju uđu zli duhovi, ili iz nje izađu. Ovako modifikovane i ukrašene lobanje Asmati su izlagali na počasno mesto u svojim domovima.
Lobanje su stavljali pod glavu umesto jastuka ili iz njih pili napitak u koji se stavljao i mozak.
Osim što su lovili glave, „lovili su i imena“. Verovali su da kada ubiju i pojedu čoveka, na njih prelaze njegove moći. Pojedinci često nose imena ubijenih neprijatelja. Nekada se dešavalo da novorođenče ne dobije ime sve dok članovi plemena ne ubiju nekoga iz neprijateljskog sela i „uzmu mu ime“.
Danas su ove tradicije deo njihove istorije, a pojedine regije imaju i pisani oblik svog jezika.
BONUS VIDEO: Verovanja kod našeg naroda
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare