Pleme koje je nakon 500 godina izašlo iz izolacije da bi upozorilo ostatak sveta na veliku opasnost

Sierra Nevada de Santa Marta na severu Kolumbije najviši je obalni masiv na svetu, čije se planine uzdižu do 5.730 metara. Upravo tu među planinskim vrhovima svoje je utočište pronašlo pleme Kogi, koje je više od 500 godina živelo u izolaciji.

Početkom devedesetih godina prošlog veka ovo pleme je polako počelo da izlazi u spoljašnji svet. Nije ih privukla moderna tehnologija ni prerađena hrana. Umesto toga izašli su iz izolacije kako bi upozorili ljude na zlo koje prave uništavanjem prirode, zaštitili svoje domove, ali i svet.

Za sve su kriva Mlađa braća

Za pleme Kogi njihove su planine Srce sveta - mesto na kom je započeo sav život. Smatraju se Starijom braćom koja štite Srce sveta ritualima i molitvama kako bi održala ekološku i duhovnu ravnotežu planete. Ravnotežu su ugrozila Mlađa braća, tj. stranci, kako ih Kogiji nazivaju. S obzirom na štetu koju je izazvala kolonizacija, naziv za ljude koji ne mare i više je nego blag. Uništavače prirode Kogiji doživljavaju kao decu koja ne razumeju šta zapravo rade rekama, šumama i planinama.

Kogi su, baš kao i plemena Wiwa, Kangwama i Arhuaco, potomci domorodačke civilizacije Tairona, koju su savladali španski osvajači. Oni koji su preživeli sukob pobegli su u planine. Kogi, koji su živeli najbliže vrhovima planina, odvojili su se od ostatka sveta. U međuvremenu Mlađa braća neumorno su krčila autohtone šume za proizvodnju hrane, ali i kokaina. Poražavajući podaci pokazuju kako je danas ostalo samo 17 odsto izvornih šuma Sierra Nevade.

Zaštićeno Srce sveta

Srce sveta, veliki masiv Sierra Nevada de Santa Marta, proteže se od podnožja koje dodiruje Karipsko more do vrhova na kojima sneg ne kopni tokom cele godine. Između te dve krajnosti postoje različiti ekosistemi, od lednika i maglovitih gorja do sparne tropske džungle. Taj predivan kraj može se pohvaliti jednim od najvećih biodiverziteta na planeti, a UNESCO ga je zaštitio kao rezervat biosfere, piše Pun kufer.

Područje je utočište za više od 600 vrsta ptica, uključujući 36 vrsta kojih nema nigde drugde, i 189 vrsta sisavaca. Godine 2013. Međunarodna unija za očuvanje prirode proglasila je nacionalni park prirode Sierra Nevada de Santa Marta "najnezamenljivijim" mestom na svetu za ugrožene vrste.

Film koji je trebalo da promeni sve

U kasnim osamdesetima prošlog veka plemenski sveštenici ili Mamosi doneli su tešku odluku da okončaju izolaciju. Britanski reditelj Alan Ereira došao je na njihov poziv i sarađivao s plemenom tokom naredne dve decenije kako bi dokumentarnim filmovima preneli poruku Mlađoj braći upozoravajući kuda vode potezi pljačkanja prirode. Svete reke su presušivale, lednici su se topili. Srce sveta je bolesno, možda je čak i umiralo.

Ereira u svojoj knjizi "The Heart of the World" (1990.) opisuje kako se završilo njegovo prvo iskustvo s Kogijima. Nakon završetka rada na dokumentarcu snimateljska ekipa prešla je most, a Mamosi su ga simbolično zatvorili. Rekli su im kako Mlađa braća ne bi trebalo da se vrate. Samo je Alan trebalo ponovo da dođe kako bi im pokazao film koji su snimili. Ereira je učinio što je obećao, ali uništavanje prirode nije zaustavljeno, nego naprotiv, ubrzalo se. A novostečena slava Kogija privukla je turiste, antropologe i duhovne tragače svih vrsta koji su se odvažili na putovanje u nadi da će upoznati netaknutu domorodačku kulturu i upiti njenu mudrost – ili barem snimiti dobre fotografije.

"Želimo da Mlađi brat zna da više ne može da dođe ovamo, da se ne može vratiti. Ovde postavljamo granicu. Shvatite, ne želimo da dođe ovamo i ometa nas. Toliko je toga uništio", ispričali su Kogiji u jednom od dokumentaraca.

Otkako je Ereira prvi put posetio Kogije kasnih osamdesetih, pleme je primilo mali broj autsajdera: akademike, lingviste i ekologe čijim je motivima moglo da veruje. Zvaničnu dozvolu za posetu izdaje organizacija Gonawindúa Tayrona (OGT), koja deluje kao predstavničko telo domorodačke vlade. Danas je OGT uglavnom orijentisan na upravljanje rezervatom Kogija, zaštitu prirode, kao i pomoć u proizvodnji i prodaji kafe, zahvaljujući kojoj pleme živi.