Peter Mađar želi smenu predsednika i promenu Ustava: Građani bi mogli direktno da biraju šefa države

„Kao što je Viktor Orban izneverio mađarski narod, tako je i Tamaš Šuljok, kojeg je Orban postavio na funkciju, izneverio Mađarsku Republiku“, rekao je Mađar.

Prema njegovim rečima, funkcija predsednika države jedna je od najvažnijih institucija u zemlji i mora da povrati ugled koji je, kako tvrdi, poslednjih godina narušen ćutanjem, pogrešnim odlukama i propuštenim reakcijama.

„Obavestio sam predsednika da ću, ukoliko ne podnese ostavku dobrovoljno, o tome obavestiti poslanike stranke Tisa i odmah pokrenuti potrebne procedure“, poručio je premijer.

Mađar nije želeo da iznosi detalje ustavnih promena koje njegova vlada priprema, ali je naglasio da se ne radi o rešenju koje je usmereno protiv jedne osobe, već o mehanizmu koji bi u budućnosti mogao da važi i za druge visoke državne funkcionere.

On je dodao da želi da građani imaju veću ulogu u izboru predsednika države, što bi moglo da znači i uvođenje neposrednih predsedničkih izbora. O konkretnim modelima tek treba da razgovara sa poslanicima svoje stranke.

Optužbe na račun predsednika

Mađar je optužio Šuljoka da nije ispunio svoju ustavnu ulogu zaštitnika demokratskog poretka i jedinstva nacije.

„Predsednik je ćutao kada je Viktor Orban govorio o ‘bubama’, velikom ‘čišćenju’ i ‘vojsci iz senke’. Njegova dužnost bila je da jasno kaže da u Mađarskoj nema građana koje treba čistiti“, rekao je premijer.

Kako tvrdi, tokom razgovora sa predsednikom dobio je odgovor da su Orbanove izjave bile samo političko mišljenje i da zbog toga nije bilo potrebe za reakcijom.

„Mađarska Republika ne pripada ni Tamašu Šuljoku, ni Viktoru Orbanu, ni bilo kojoj stranci. Ona pripada mađarskom narodu“, poručio je Mađar.

Tokom obraćanja medijima pojavila se i grupa demonstranata koja je više puta prekidala konferenciju, zbog čega je premijer zatražio intervenciju policije.

Šuljok odbija da podnese ostavku

Predsednik Tamaš Šuljok prethodno je u video-poruci na Fejsbuku poručio da nema nameru da podnese ostavku i da želi da nastavi saradnju sa vladom.

Naveo je da namerava da pomogne u donošenju zakona neophodnih za povlačenje sredstava iz fondova Evropske unije, kao i da će sačekati mišljenje Venecijanske komisije o svom slučaju.

Istakao je i da nova vlast mora da deluje isključivo u skladu sa Ustavom.

Mađar je na to odgovorio novom objavom na društvenim mrežama.

„Tamaš Šuljok nikada nije stao u zaštitu ugroženih građana, vladavine prava ili onih koji su bili na meti napada. Čak i na Dan deteta više brani svoju platu od 6,3 miliona forinti nego što pokazuje spremnost da se izvini građanima“, napisao je.

Rok za ostavke najviših funkcionera

Premijer je ranije postavio rok do 31. maja za ostavku predsednika države i više visokih državnih funkcionera.

Među njima su predsednik Ustavnog suda Peter Polt i ostali članovi tog suda, predsednik Vrhovnog suda Andraš Varga, direktor Nacionalne kancelarije za pravosuđe Đerđ Barna Šenjei, predsednik Državne revizorske institucije Laslo Vindiš, direktor Agencije za zaštitu konkurencije Čaba Balaž Rigo i predsednik Nacionalne agencije za medije i komunikacije Andraš Koltaj.

U nedelju je Mađar podsetio javnost da je rok istekao i najavio da će sa ministrom pravde posetiti predsednika u ponedeljak ujutru.

Uloga predsednika u Mađarskoj

Peter Mađar je i ranije nazivao Šuljoka „Orbanovom marionetom“, tvrdeći da je još od početka bilo jasno da je bivši premijer želeo predsednika čiji je glavni zadatak lojalnost Fidesu, a ne zaštita Ustava i nacionalnog jedinstva.

Šuljok je još u petak ponovio da neće podneti ostavku i zatražio mišljenje Venecijanske komisije.

U mađarskom političkom sistemu predsednika bira parlament i njegova funkcija je uglavnom ceremonijalna, iako ima određenu ulogu u kontroli ustavnosti zakona.

Svi predsednici izabrani zahvaljujući većini koju je Fides imao u parlamentu — Pal Šmit, Janoš Ader, Katalin Novak i Tamaš Šuljok — tokom mandata uglavnom su podržavali politike vlada Viktora Orbana. Katalin Novak podnela je ostavku zbog afere oko pomilovanja osuđenog pedofila, dok je Pal Šmit ranije napustio funkciju nakon skandala sa plagiranim doktoratom.