Podeli:
Foto: Šejma Fere, N1, N1, Privatna arhiva Siniša Tucić, Šejma Fere

Osim sa izolacijom, više hiljada glumaca, pesnika, pisaca, slikara, muzičara i drugih umetnika kojima je to čime se bave jedino zanimanje suočavaju se i sa prvim znacima finansijske krize i doslovno strepe za svoju egzistenciju.

Kulturni događaji su otkazani zbog pandemije, pozorišta i koncertne sale su zatvoreni, konkursi su obustavljeni ili odloženi, a rezidencijalni boravci neizvesni. Samostalni umetnici, okupljeni u oko više od 30 esnafskih udruženja koje nadležni priznaju kao reprezentativne, različiti su po granama umetnosti kojima se bave i elementarnim potrebama, ali im je svima zajedničko to što moraju da plate hranu, stan, račune, a neki od njih i kiriju za prostor za rad.

Pročitajte još

Nakon što je Udruženje dramskih umetnika Srbije, u kojem je 240 samostalnih i 187 nezaposenih glumaca, apelovalo na Ministarstvo kulture da onima koji su zbog pandemije onemogućeni da rade po već ugovorenim angažmanima novčano pomogne, rešenje za njih je na pomolu. Predviđeno je da oni budu plaćeni kao da im se predstave igraju. Međutim, to je samo deo rešenja. Takve mogućnosti za sada nema u drugim granama umetnosti.

Tešin: Samostalni umetnik će izumreti poput dinosaurusa

Samostalni umetnik u doba korone će izumreti poput dinosaurusa, kaže pisac Srđan Tešin. On je u nedavnom intervjuu na portalu Nova.rs ukazao na sasvim realnu bojazan i njega i njegovih kolega iz svih grana umetnosti.

– Zbog toga što su knjižarska i izdavačka delatnost potpuno zamrle, uskoro neću imati nikakve prihode. Čak se ni od književne postprodukcije neće moći živeti: otkazane su sve književne večeri na kojima je trebalo da gostujem, a domaći i inostrani festivali na koje sam pozvan su pod znakom pitanja – kazao je Tešin.

Srđan Tešin, Foto: N1

On dodaje na još jedan problem sa kojim se suočava, navodeći da ima status slobodnog umetnika i od Srpskog književnog društva i od srpskog PEN-a, ali “već dve godine kikindska lokalna samouprava ignoriše Zakon o kulturi i odugovlači da donese potrebne odluke o zaključenju ugovora sa njim, iako je jedini umetnik u Kikindi sa takvim statusom”.

Tucić: Dužnost umetnika je da budu solidarni

Novosadski pesnik Siniša Tucić kaže da se i u “normalnim okolnostima od pisanja ne može živeti, a situacija za književnike je sada još gora”.

– Ove nedelje trebalo je da mi izađe peta zbirka pesama, a pre nedelju i po sve je stalo, tako da rukopis verovatno čeka u štampariji. Na nekoliko konkursa iz oblasti izdavaštva sam učestvovao kao urednik u pisanju projekata sa kojima su različite organizacije aplicirale za sredstva. U ovim vremenima sve se prekida, međunarodni projekti, koprodukcije, festivali, konferencije… Srećom, pandemija nije ukinula komunikaciju putem interneta i tehnologija nam omogućava da budemo zajedno bez fizičkog susreta i to je sreća u nesreći. Internet treba iskoristiti da život ne stane. Raduje me što muzeji postavljaju na internet virtuelne izložbe, što pozorišta strimuju predstave. Dužnost umetnika je da budu solidarni i da pomognu svetu u ovim teškim vremenima – kaže Siniša Tucić.

Siniša Tucić Foto: Privatna arhiva/ Tatjana Tucić

On je u međuvremenu, kaže, organizovao sa majkom život u stanu, “ona kuva, ja izlazim u kratke nabavke”, čita dnevnike svoje sestre i radi na novom proznom rukopisu. Skromno kaže da su njemu, kao piscu, “dovoljni monitor i kompjuterska tastatura”, ali ukazuje na širi problem.

– Ipak je mnogo teže muzičarima, glumcima, režiserima, čiji rad zahteva tim – dodaje Tucić.

U njegovom gradu su, inače, obustavljeni i svi javni konkursi u kulturi planirani u okviru projekta “Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture”.

Kralj Čačka: Metoda “ko se kako snađe”

Nenad Marić, poznatiji kao Kralj Čačka, slikar je, bavi se muzikom i piše. Njega kriza pogađa sa svake od tih strana.

– Otkazano mi je nekoliko nastupa tokom marta i aprila, kao i dogovori oko nekih budućih nastupa, tako da je situacija neizvesna jer se ne zna tačno koliko će ovo potrajati i kako će izgledati kada prođe. Poslednji honorar pokušavam da razvučem do debljine niti paukove mreže. Mislim da će mi biti potreban nekakav mikroskop – priča Kralj Čačka.

Nenad Marić – Kralj Čačka Foto: N1

On kaže da i ne zna kako to izgleda funkcionisati bez većih tenzija vezanih za finansijsku stranu poslova kojima se bavi, jer se “bavi nečim što odavno nije sistematski rešeno, a ni prihvaćeno kroz infrastrukturu koja i ne postoji”.

– Iskreno, ne vidim rešenje. Biće to i dalje po staroj oprobanoj metodi, kako se ko snađe i ko kako preživi. U zdravom društvu bio bi već razrađen sistem kako održati ljude u ovakvim situacijama koji stvaraju van institucija, ali to je trebalo i pre ovoga da se dešava pa nije, ne vidim zašto bi sada to bilo drugačije. Ostaje samo da se vreme u izolaciji pametno preživi koliko god je to moguće – zaključuje Kralj Čačka.

Bar prosečna plata za život

Samostalni umetnici, svesni da je kriza i da postoje prioriteti u vreme pandemije, jednostavno traže da se njihove profesije tretiraju kao sve druge. Nerado govore o kalkulacijama vezanim za prihode, navodeći da im je potrebno onoliko novca koliko i svakom drugom da bi mogao da živi i radi. Okvirno bi to bilo, slaže se većina njih, bar negde oko prosečne plate ili možda neki dinar preko u Beogradu, tim pre što sami sebi nabavljaju materijal.

Ali pored toga što moraju nekako da “stvore novac” za osnovne potrepštine, nekada i kao samohrani roditelji, dužni su i da kontinuirano predstavljaju svoj rad kako bi zadržali svoj status, odnosno pravo da im država uplaćuje doprinose (u šta se ubraja i zdravstveno osiguranje). Za likovne umetnike to znači – izložbe. A i one su sada pod znakom pitanja.

“Toothbrushes” Šejme Fere, Foto: Šejma Fere

Gordana Belić, vajarka iz Beograda, kaže da je prvo što joj je prekinuto uvođenjem vanrednog stanja rad u klasi na FLU, gde je na doktorskim studijama, kao i radionica koju je započela sa akademcima na tom fakultetu sa ciljem da “studente umetnosti pripremi na realnu situaciju u društvu koja ih čeka nakon studija, da im pomogne da se snađu”. A kako se ona trenutno snalazi?

Gordana Belić, Foto: Privatna arhiva/ Gordana Belić

– Konkurisala sam za sredstva za samostalnu izložbu kod Sekretarijata za kulturu grada, taj konkurs je prekinut, para neće biti. Izložba će, pretpostavljam, biti pomerena, ali ništa se sa sigurnošću ne može reći. Ovo nije prvi put da se izmene, otkazivanja ili odlaganje isplata dešavaju tokom konkursa, a opet nije jednostavno pobuniti se, jer je zdravlje nacije u pitanju – kaže vajarka.

Ona primećuje da je “ova situacija sada samo intenzivirala i dovela do apsurda ionako tešku i kontradiktornu situaciju u sferi umetničkog stvaralaštva danas” i kaže da se, kada ne uspe da proda rad, snalazi tako što “radi poslove koji nemaju veze sa umetnošću”, ali da joj je “i to prihvatljivije nego da iz korena menja produkciju da bi je prilagodila ‘ukusu potrošača’”.
– Nije ova kriza osiromašila i upropastila umetnike, oni su već dosta propali – zaključuje Gordana Belić.

“Za egzistenciju strepim i van ove situacije”

Slikarka i grafičarka Šejma Fere kaže da je izolacija nije toliko pogodila, pošto i inače stvara u kućnim uslovima, pravi slike od nađenog i dostupnog materijala, radove predstavlja preko digitalnog dnevnika crteža i u virtuelnim publikacijama, ali da su joj na čekanju započeti zajednički projekti sa nekoliko kolega. “Konkursi grada i Ministarstva kulture su ili odloženi ili otkazani, pa ni vremenski ni finansijski ne možemo da planiramo naš rad”, kaže ona.

Kolaž “Kafa” Šejme Fere, Foto: Šejma Fere

– Navikla sam da živim u skromnim uslovima i moj profesionalni rad je prilagođen takvom načinu života, koristim kolažno-montažni metod i radim sa besplatnim i jeftinim materijalima kojima pronalazim nove upotrebe i vrednosti. Ali za egzistenciju strepim i van okvira trenutne situacije – slikovito priča Šejma Fere i dodaje da sa kolegama u grupi Kodeks fer umetničke prakse “radimo na predlozima za promene koje bi materijalno i pravno štitile naš rad”.

Upitana vidi li rešenje, umetnica kaže da bi ono bilo u “podizanju društvene svesti o javnom interesu u kulturi” i “aktivna kontrola raspodele javnih sredstava za kulturu”.

– Ne očekujem da će naša država imati sluha za štetu koju trpimo zbog otkazanih i zamrznutih projekata i da će nas podržati u trenutnoj situaciji – zaključuje ona.

Božović: Savremena kultura počiva na njima

Pesnik, esejista i izdavač Gojko Božović, koji se i ispred Srpskog PEN-a bori za prava slobodnih umetnika, kaže da rešenja za samostalne umetnike mora biti jer oni nisu bez angažmana ostali svojom krivicom.

– Nisu oni ostali bez angažmana zbog toga što ne umeju da rade, nego zbog više sile. Država je sve obustavila i oni moraju biti obeštećeni, to su ljudi na kojima počiva savremena kultura, oni koji stvaraju savremena dela – ističe Božović.

On podseća da zbog više sile svoj posao ne mogu da rade ni privatne ustanove kulture i da bi i tu moralo da se pronađe neko rešenje, da država i tu pomogne.

Gojko Boživić, Foto: N1

– Oni koji raspodeljuju novac veruju da kultura znači kulturna baština. Ali i kulturna baština potvrđuje svoju vrednost samo ako postoji savremena vrednost. Ako danas nismo u stanju da stvorimo vredna dela, baštine iz našeg vremena neće ni biti. Programi iz kulture počivaju na samostalnim umetnicima – jasan je Božović.

Zatraženo otvaranje fonda za najugroženije umetnike

Srpski PEN centar, čiji je on istaknuti član, apelovao je na Ministarstvo kulture, resorni sekretarijat grada Beograda i Fond “Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture” da opozovu odluke o obustavljanju javnih konkursa iz kulture i preduprede stvaranje “nenadoknadive štete” u ovoj oblasti. Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije iznela je slične zahteve i zatražila da se hitno napravi fond iz kog će se davati bespovratna pomoć najugroženijim umetnicima.

Pročitajte još

Iz beogradskog Sekretarijata za kulturu, u čijoj je evidenciji je trenutno 2.061 samostalni umetnik i očekuje se da će ih biti i više, na to odgovorio pismom u kojem, između ostalog, navodi da “ne nameravaju da uskrate pomoć i podršku stvaraocima”, te da “sa 16 reprezentativnih udruženja razrađuju način za dostavu spiskova samostalnih umetnika za koje će Grad učestvovati u plaćanju doprinosa za april-jun 2020. godine”.

Ministarstvo kulture se, nakon odluke da konkursne komisije nastave rad kada prođe vanredno stanje, nije za sada oglašavalo. Samostalni (a i drugi) umetnici u Srbiji mogu samo sa zavišću da gledaju na vest da su vlasti u Nemačkoj, prema pisanju zapadnih medija, pripremile sveobuhvatni paket pomoći zа kreаtivni i kulturni sektor u zemlji težak impozantnih 50 milijardi evra, namenjen posebno malim ustanovama, preduzećima i frilenserima, uključujući i one iz sektora kulture, kreativne industrije i medija.

“Naručite neku knjigu, sliku ili CD onlajn…”

U očekivanju reakcije onog što obično zovemo državom, pesnik Siniša Tucić predložio je na svom Fejsbuk nalogu još jednu mogućnost.

– U ovo teško vreme ljudi su bitni, ali čovek ne može bez kulture. Mnogi umetnici koji prodaju svoje radove na ulici, muzičari, slikari, zanatlije, knjižari, izdavači, glumci, ulični svirači, plesači su egzistencijalno ugroženi, jer ne mogu da rade. Ja kao pesnik želim da ih podržim i da apelujem na ljude da se razmašu po netu, da naruče neki rad onlajn, da šeruju stranice, da kupe preko neta knjigu iz knjižare, neki CD, sliku, koliko su u mogućnosti. Bilo bi lepo da budemo solidarni u ovom momentu jer će nam trebati i knjižare i umetnici i svirači kad sve ovo prođe! – naveo je Tucić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram