Priča o Rodenu: Ko je bio tvorac "Mislioca" i "Poljupca"

Nije Meštrović jedini koji je s oduševljenjem upijao dela francuskog skulptora Ogista Rodena. Velikan vajarstva smatra se rodonačelnikom moderne skulpture, koji je za života okarakterisan "savremenim Mikelanđelom", a uticao je na generacije umetnika, od Pabla Pikasa do Henrija Mura."Za umetnika ne postoji ništa ružno u prirodi. Pravi umetnici su oni koji stvaraju iz zadovoljstva. U svom radu ja ne izmišljam ništa, već samo ponovo otkrivam", govorio je francuski vajar.Ogist Roden je rođen u Parizu 1840. u radničkoj porodici. Još kao dečaka privlačila ga je belina papira, pa počinje da crta. Iako je pohađao umetničku školu, već sa 17 pokušava po prvi put da upiše čuvenu Akademiju lepih umetnosti u Parizu. Bio je to prvi od tri neuspešna pokušaja, a odbijan je jer je skulpture pravio od gline.Međutim, to Rodena nije pokolebalo, i mladić počinje da radi kao zanatlija, izrađujući dekorativne ornamente za kamine. Iako je u jednom trenutku bio u iskušenju da se zamonaši, odustao je i čitavih deset godina usavršavao svoj zanat u radionici, podseća sajt "My Modern Met".Pošto je zarađivao je od zanatskog posla mogao je sebi da priušti profesora koji će ga uputiti u tajne umetničke skulpture. Bio je to Antoan Lui-Barje, poznat po svojim prirodnim skulpturama životinja. I baš od njega pokupio je kako izvajati prirodnu figure i držanje, po čemu će kasnije postati prepoznatljiv.Izučavao je i skulpturu 18. veka, ali i renesansne majstore. Čim je ugrabio priliku, otišao je u Italiju 1875. godine i opčinila su ga dela Mikelanđela i Donatela."Mikelanđelo me je oslobodio akademskog načina vajanja", priznavao je.I samo godinu dana nakon povratka iz Italije izvajao je jedno od svojih remek-dela "Bronzano doba". Kada je ovo monumentalno delo prvi put izloženo 1877, izazvalo je opštu pometnju u Parizu. Posetioci izložbe nisu mogli da shvate kako jedna skulptura može da bude tako "prirodna".

Sa tim svojim prirodnim, ali i senzualnim prikazima tela, zbrisao je preko noći tradicionalnu figurativnu skulpturu i označio početak modernizma. Rodenove skulpture kao da su "žive", odlikuju ih moćni "emotivni izrazi", zapisivali su o njegovim delima. Čovek koji je napravio revoluciju u vajarstvu smatrao je da nema ničeg sramnog u nagosti čoveka:"Nagost je večna i trebalo bi ljudi svih generacija da je gledaju s radošću".I dok je većina njegovih skulptura od bronze ili mermera, zanimljivo je da je čitav proces vajanja započinjao sa glinom. Radeći sa modelima, on bi izvajao male statue svojim rukama, da bi onda pravio velike replike. Time je otvorio put za mnogobrojne replike originalnog dela, zbog čega je i danas jedan od umetnika čiji se radovi najviše krivotvore.Osim skulpturom, bavio se i crtanjem. Za života je načinio oko 10.000 crteža, od kojih su mnogi bili aktovi. Govorio je:"Veoma je jednostavno. Moji crteži su ključ moga rada".I dok po crtežima, nažalost, nije toliko znan, i danas važi za jednog od najvećih vajara svih vremena. Najpoznatija dela "Mislilac" i "Poljubac" isprva su bili delovi mnogo veće skulpture za koju je 1880. godine dobio narudžbinu od Muzeja dekorativnoh umetnosti u Parizu.Bilo je to monumentalno delo od bronze "Kapije pakla", kome je posvetio decenije života. Delo, visoko šest metara, kojim je i bukvalno, ali i kroz alegoriju želeo da dočara Danteov "Pakao", stvarao je čitavih 37 godina, nikada ga ne dovršivši.

A figura koja je s visine gledala te strašne kapije postala je zasebna skulptura i jedan od njegovih zaštitnih znakova - "Mislilac"."Ono zаšto on misli, nije sаmo u njegovom mozgu, zgrčenom čelu, rаširenim nozdrvаmа i stisnutim usnаmа, već i u svаkom mišiću njegovih ruku, leđа i nogu, u stisnutoj pesnici i zgrčenim nožnim prstimа", govorio je o "Misliocu".Među figurama koje su prvobitno bile deo "Kapija pakla" jeste par "zauzet" poljupcem. Shvativši da je par toliko obujmljen strašću i ljubavlju isuviše srećna metafora za pakao, uklonio ju je i ostavio kao zasebno umetničko delo. Čuvena skulptura "Poljubac" koja odiše ne samo senzualnošću, već erotskim nabojem skandalizovala je mnoge zbog tako slobodnog prikaza ljubavi.

Kao već slavljen vajar i deo umetničkog miljea Pariza Roden nakon smrti velikana književnosti Viktora Igoa i Onorea de Balzaka biva angažovan da napravi njihove skulpture. Međutim, kada ih je završio na njega se sručio odijum javnosti, jer niko nije očekivao da na tako neobičan, gotovo pionirski način budu dočarani francuski književni heroji. Javno mnjenje se toliko urotilo protiv umetnika da su u njegovu odbranu morali da stanu Klod Mone i Debisi, naročito zbog skulpture Balzaka, kojeg je obavio teškim ogrtačem i začudnog pogleda u daljinu.Iako su ga "trpali" u impresionistički "koš" Roden se sa svojim delima često opirao karakterizacijama bilo kakve vrste."Roden i Renoar bili su potpuno drugačiji od njihovih impresionističkih i postimpresionističkih savremenika. Voleli su telo i Roden ga je senzualizovao, a Renoar ulepšao, obojica bez srama. Roden nije želeo, poput umetnika avangarde, da se odupre akademskim konvencijama", beležili su istoričari umetnosti.Roden je voleo žene, a i one njega. U poznim danima se konačno i oženio, ali često bi upadao u zamku i zaljubljivao se u svoje učenice. Za njegov umetnički, ali i privatni život bila je najznačajnija veza sа umetnicom Kаmij Klodel, koja mu je bila muzа, model i ljubаvnicа i to više od 15 godina. Ali, kada su započeli romansu, njemu su bile 42 godine, a Kamil je imala samo 18, što je u ono doba bio prvorazredni skandal."Kamij Klodel sa kratkom kosom i maskom", "Ja sam prelepa" i "Večno proleće", samo su neke od skulptura inspirisane Klodelovom, za koju je jednom rekao:"Pokazao sam joj gde da nađe zlato - zlato koje je pronašla pripada samo njoj".Roden je preminuo 1917. u 77. godini, a njegova dela danas su razasuta po celom svetu. Ali, najznačajnijom kolekcijom diči se Muzej Roden u Parizu. Smešten u prelepom okruženju pariskih vrtova čuva više od deset hiljada njegovih dela - crteža i skulptura. Iako su najveće atrakcije svakako "Mislilac" i "Poljubac", ova muzejska institucija baštini i brojne predmete iz lične kolekcije Ogista Rodena, od pisama, knjiga, do u ono vreme savremenih fotografija…