Moj deda Pablo Pikaso

Kultura 29. mar. 202122:21 > 22:29
Podeli:
Pikaso kraj svoje čuvene slike "Gospođice iz Avinjona" Foto: RALPH GATTI / AFP / Profimedia

Istoričarka umetnosti, Dijana Vidmajer Pikaso, unuka slavnog slikara Pabla Pikasa i njegove muze Mari Terez Volter, nedavno je objavila knjigu o svom dedi.

Knjigu je nazvala „Pablo Pikaso: Nemoguća kolekcija“ (Pablo Picasso: The Impossible Collection), a u njoj piše o omiljenim delima španskog umetnika, vraća čitaoce u njegovu kubističku fazu, piše o slavnoj „Gernici“, njegovim autoportretima, ali i kasnijim delima.

– Pikaso je verovatno najpoznatiji, i možda najplodniji umetnik 20. veka, a naše znanje o njemu još uvek je ograničeno. U ovoj knjizi želela sam da ispričam ličnu istoriju moga dede, ali i da otkrijem istoriju iza dela. Bio je to veoma težak zadatak, zbog čega je naslov „Nemoguća kolekcija“ sasvim odgovarajući – izjavila je Dijana Vidmajer Pikaso, prenosi sajt „Arhitekčural dajdžest“.

Pikasova unuka Dijana Vidmajer Pikaso. Foto: EPA/WILL OLIVER

Španskog slikara opisivali su kao genija, neizmernog talenta, ali i tiranina, naročito spram žena. Bio je ne ženskaroš, već opsednut damama i gotovo svaka sa kojom je bio, a imao je mnogo ljubavnih afera, završila bi na platnu, crtežu…

Jedan od najuticajnijih umetnika 20. veka, koliko je bio posvećen radu, toliko je bio odan „traganju“ za ženama. Otac kubizma imao je dva braka i stotine ljubavnica. Iako su žene, uglavnom, ničice padale pred njim kada se „upoznate“ sa njegovim načinom zavođenja i nije vam baš jasno zašto… Naime, ženama koje su ga privlačile darovao bi zlatnu figuru malog muškarca sa velikim falusom…

A tu je i njegova izjava:

„Za mene postoje samo dve vrste žena – boginje i otirači“.

Bio je oženjen ruskom balerinom Oglom Kohlovom, sa kojom je dobio sina, a život je okončao uz drugu suprugu Žaklin Rok. Naravno, obe je varao, ali jedna od ljubavnica – ne računajući Doru Mar –  bila je naročito bitna u njegovom životu, Dijanina baka Mari Terez Volter.

Prelepa plavuša bila je maloletna kada ga je upoznala, dok je njemu bilo 46 godina, zbog čega su krili aferu.

Uz Žaklin, Mari je bila najduža veza u njegovom životu i prava muza. Sa njom je 1935. godine dobio i vanbračnu ćerku Maju Vidmajer Pikaso. Iako će se život Pikasove muze završiti tragedijom, jer se 1977. godine obesila, danas se njena statua nalazi na slikarevom grobu.

I upravo je portret ove dame „Femme Nue Couchee au Collier (Marie-Thérèse)“ prodat pre nekoliko dana na aukciji u londonskom Kristiju za 20 miliona dolara.

Pablo Pikaso: „Femme nue couchee au collier“ Foto: Justin Ng / Avalon / Avalon Editorial / Profimedia

Pišući knjigu o svom slavnom dedi Dijana Vidmajer Pikaso je odabrala umetnička dela iz svih perioda njegove karijere. Počela je od takozvanog „plavog perioda“ (Blue Period), koji je trajao od 1901- 1904. kada je slikao samo u plavim nijansama, među kojima se ističe delo „The Old Guitarist“ (Stari gitarista). Takođe, u selekciju je uvrstila dela iz takozvanog “ružičastog perioda” (Rose Period), koji je trajao od 1904. do 1906, kada je slikao harlekine i cirkuske izvođače dok je živeo u boemskom Monmartru u Parizu.

– Izabrala sam i dela koje je Pikaso odabrao da sačuva do kraja svog života, 1973, a među njima su slike i crteži za koje su ga vezivala posebna sećanja, kao i neka koja su nastala pred kraj života – objasnila je.

Iako se uz Pikasove slike obično vezuje „termin“ remek-delo, umetnikova unuka želela je da u ovoj raskošnoj i skupocenoj knjizi (košta gotovo 900 dolara) detaljnije predstavi sve vidove njegovog izraza, kao i eksperimente koje je činio sa različitim materijalima i tehnikama. U knjigu je uvrstila crno bele fotografije iz Pikasovog privatnog života, od onih kako pozira sa bliskim prijateljima u Parizu 1916. godine, do umetnika na delu – kako slika u svom studiju u Kanu koji je nazvao „Vila la Kalifornija“ 1957. godine.

Pablo Pikaso „Gernika“ Foto: Album – Oronoz / Album / Profimedia

Tu su i autoportreti iz potpuno različitih perioda, jedan iz 1907, drugi iz 1972, ali i skulptura od metala „Lobanja“. Uvrstila je i neizbežne slike koje su i prva asocijacija na Pikasa: „Gospođice iz Avinjona“, „Gernika“, „Žene iz Alžira“…

– Ova knjiga odraz je glavnih motiva i tehničkih inovacija koje su karakterisale Pikasovu umetnost. Svako njegovo delo je na neki način vezano za proživljene trenutke – precizirala je unuka.

„Kod tebe remek-dela slede jedno drugo. I svako je drugačije od prethodnog“, zabeležio je, između ostalog, Žan Kokto u pismu upućenom Pikasu, samo dan nakon što ga je posetio u ateljeu u Kanu 1958. godine.

Pablo Pikaso Foto: Roger-Viollet / Roger Viollet / Profimedia

Iako danas smatra da je čitav opus njenog dede jedno remek-delo, dugo je pokušavala da izbegne bilo kakvu povezanost sa slavnim pretkom. Tek kada je okončala studije istorije slikarstva, želeći da postane aukcionar, shvatila je koliko je blago ostavio za sobom:

– Tek pre nekih 15 godina osetila sam potrebu da budem više uključena u ostavštinu svoga dede. Odrasla sam okružena delima svoga pretka i majka bi mi uvek pričala o svojim mladim danima. Odjednom sam osetila da je moja dužnost, ali i potreba da uspostavim ponovnu vezu sa porodičnom istorijom.

Omiljene slike Dijaninog dede bile su one koje je čuvao do kraja svog života. A preminuo je usred večere sa ženom i prijateljima u Mužinu 1973. u 91. godini života.

– U kolekciji je čuvao platna iz mladosti i slike koje su nosile posebna značenja ili sećanja za njega. Takođe, i sve eksperimente koje je radio, skulpture, keramiku, crteže – otkrila je Pikasova unuka i dodala da je on cenio i divio se mnogim svojim kolegama.

Tako je u svojoj kolekciji imao pedesetak dela modernih umetnika, koje su načinili Žorž Brak, Anri Matis, Duanije Ruso…

U knjizi čitaocima nudi uvid u slikarev život, a svako od izabranih dela zapravo je, kako je objasnila, neka vrsta umetnikovog dnevnika.

– Slikanje je samo još jedan od načina da se vodi dnevnik – izjavio je jednom prilikom španski slikar.

Istoričarka umetnosti i potomak velikana slikarstva to dodatno pojašnjava rečima da Pikasovi portreti daju naznaku njegovog privatnog života:

Pablo Pikaso Foto: Album / Album / Profimedia

– Ono što danas znamo o Mari Terez jeste ono što nam je on ostavio kroz svoju umetnost. To je bujna dokumentacija njegove slučajne ljubavi, koja je sada u panteonu istorije umetnosti. Svoje modele oduvek je uzdizao u neki vid boginja sopstvene mitologije – reči su slikareve unuke, koja se, umesto zaključka, prisetila ovih reči:

– Čuveni arhitekta Frenk Geri mi je jednom rekao kako svi živimo na „Planeti Pikaso“. I u pravu je. Pikasov uticaj je svuda!

Komentari

Vaš komentar