Osuđen da bude usamljeni jahač i da se bori protiv svega: Kako je govorio legendarni Duško Gojković

Legenda domaće, ali i svetske muzike, koji je preminuo sinoć u Minhenu u 92. godini, iako je otišao davnih dana s ovih prostora, često se vraćao na ovo tle.Priznao je trubač, kompozitor, dirigent i aranžer jednom prilikom potpisnici ovih redova da je "pupkom vezan za Beograd".- Emigrirao sam u Ameriku, bio tamo pet-šest godina. Završio sam studije na Berkliju, otišao u Njujork, kolevku džeza, svirao sa tamošnjim muzičarima i proputovao celu Ameriku. Ali, Njujork je daleko, a Minhen mi je nekako bio bliži da odatle dođem u Beograd. To mi je kao povratak kući.Objašnjavao je veliki trubač i kompozitor i zašto je "hleb" morao da potraži daleko od kuće:- Kada sam odlazio, mislio sam da idem na godinu-dve. Ali, ovde nisam imao uslova da se bavim džezom. To u ono vreme nije smatrano profesijom. Mogao si da budeš doktor, advokat, bakalin, ali džez trubač - pa to nije bilo ništa…Sećao se i kako se uopšte zainteresovao za trubu došavši potpuno sam u Beograd iz rodnog Jajca:- Kao gimnazijalac u Beogradu, noću sam prolazio Bulevarom, i u izlogu nekog komisiona video jednu staru, razlupanu trubu. Došao sam ujutru i rekao gazdi da hoću taj kornet, a on me je odgovarao. Ali, kupio sam tu trubu, iako nisam znao da sviram. Moja majka je sve do kraja čuvala tu prvu trubu…Uprkos teškom odrastanju, zatočeništvu, tragičnom gubitku oca i razdvojenosti od braće, Duška Gojkovića to je očvrsnulo i nateralo ga da postane "neko":- A i kad sam izabrao trubu, shvatio sam da sam osuđen da budem "usamljeni jahač", prinuđen da se bori protiv teških okolnosti, loše ekonomske situacije, protiv predrasuda koje su tada u ovoj zemlji imali ljudi prema džezu. Otišao sam, najpre u Nemačku, pa Ameriku. I bio je to veliki rizik, borba usamljenog jahača, pa ili propadaš ili opstaješ. Što više problema u životu pregrmiš, jači si i korak dalje. Bitna je i disciplina, i samo rad i trening.https://www.youtube.com/watch?v=hxmfSKQKYCI&list=RDEMDYfocsepkLiJmoyLRUKaZQ&index=7Upitan da li je na Berkli otišao zahvaljujući preporuci Stena Geca napisanoj na jelovniku sećao se za "Politiku" da je verzija malo drugačija:- Bio sam u evropskom omladinskom džez orkestru koji je nastupao na američkom festivalu Njuport i posle toga je došla ponuda iz Berklija za stipendiju. Sećam se da smo sedeli u Frankfurtu na doručku Art Farmer, Oskar Petiford i Sten Gec, i ja sam im pokazao pismo iz Berklija i upitao ih za mišljenje i preporuku, a Gec je uzeo jelovnik, okrenuo drugu stranu i napisao: "Ovaj mladić ima talenta i smatram da treba da ide na Berkli". Petiford i Farmer su to potvrdili.Pričao je i da muzičari iz Evrope nikada u Americi nisu bili toliko prihvaćeni, s obzirom da ta zemlja, uprkos uvreženom mišljenju, nije bila toliko otvorena:- Uvek su imali svoje vrhunske muzičare i strancima nikada nije bilo lako. Ali, ako imaš talenta i dobro sviraš, možeš da uspeš. To su mi govorili Majls Dejvis i Sten Gec kada su me zvali da dođem u Njujork, iako sam mislio - šta ću ja tamo, kad tu ima 5.000 trubača koji sviraju odlično… Dejvis, koji je, kao i svaki umetnik, imao svoje bube u glavi, nije hteo da čuje za američke belce. Ali, ako si iz Evrope i dobro sviraš, onda je druga stvar. Evo, mene je zvao i u svoj dom.https://www.youtube.com/watch?v=ywvFmIdqE5A&list=RDEMDYfocsepkLiJmoyLRUKaZQ&index=6U džezu, kako je isticao, odavno više nije važno odakle dolaziš:- Nije bitno kakva ti je "farba" na licu, već kako sviraš i šta imaš da kažeš. Još kad sam otišao na Berkli, 1961. godine, probao sam da unesem neke ritmove sa našeg podneblja u džez. I poznati muzičari, sa kojima sam radio, Sten Gec, Majls Dejvis i Dizi Gilespi, rekli su mi: "Slušaj, ti dolaziš sa Balkana, i gledaj da budeš originalan, da doneseš muziku sa svog podneblja". Tako je nastao Balkan džez, a i prvi sam upotrebio taj termin pre 50 godina. Danas u enciklopedijama poseban stil naziva se Balkan džez - govorio je, ističući da je njegov muzički voz išao na tri šine:- Jedna je bibap, druga latino muzika, koju sam oduvek jako voleo, a treća je Balkan džez koji sam prvi počeo da radim. I zaista, ovo treće je zasluga nas Evropljana, da i mi imamo nešto originalno u džezu.https://www.youtube.com/watch?v=M6kLFMLYzV4Posle više od 200 ploča koje je objavio i na hiljade i hiljade koncerata nikada nije pomislio - dosta je, jer ne bi onda znao "čime bi se drugim bavio". Svaka svirka, nova kompozicija, sastav bili su mu izazovi iz dana u dan:- Kreativnost buja svakog dana, i nema kopija, niti ustaljenosti. Toliko još ima stvari koje nisam uradio… Na primer jednom sam sedeo s Tonijem Benetom u klubu Ronija Skota i pričali i ja mu rekoh kako sam napisao jednu kompoziciju koja je idealna za njega. A on me upita što mu nisam poslao, na šta sam mu rekao da verovatno svakoga dana dobija na stotine pesama i pola od toga baca u đubre. I on mi opet kaže - pošalji mi, međutim, ja to nikada nisam uradio. A bio je idealan…I dok bi uvek naglašavao kako "nije Nostradamus", bio je stava da džez nikada neće nestati:- Stotinu puta su proglašavali smrt džeza, pa ništa. Iako džez nije masivan, i muzika gde se "vrti velika lova", menja se, prilagođava vremenu, i to je jedna od retkih umetnosti gde je dozvoljena tolika kreativna sloboda. Nikada neće utihnuti!A iako je bio aktivan zašavši u stotu deceniju života sebe je Duško Gojković smatrao staromodnim.- Mene tehnika i elektronika ne interesuju. Mobilni sam morao da kupim na nagovor supruge, a najviše volim one stare telefone što se okreću brojčanici. Kompjuter sam kupio ženi. Umesto da buljim u kompjuter, ja odem da vežbam trubu, da pišem novu kompoziciju, džogiram, ili da, pošto nemam auto, vozim bicikl!https://www.youtube.com/watch?v=2QksAj7iat4Bonus video: Glas, dirka, bas

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=glasdirkabasdontgotostranger-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3563917"]