Narodni muzej: „Trebenište“ krajem ove ili tek 2021. godine

Podeli:
Naš novinar danas u Narodnom muzeju/Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Velika međunarodna arheološka izložba Narodnog muzeja u Beogradu "Trebenište", plod višedecenijskog istraživanja i saradnje istraživača iz Bugarske, Severne Makedonije i Srbije, odložena zbog epidemije, biće realizovana tek krajem ove ili početkom naredne godine.

U Narodnom muzeju još uvek ne znaju kada će izložba moći da se postavi zbog situacije sa kovidom, jer je reč o međunarodnoj izložbi koja iziskuje saradnju sa institucijama u Skoplju, Sofiji i Ohridu.

Postavka posvećena lokalitetu Trebenište organizovana je prošle godine u Arheološkom muzeju Makedonije povodom 100 godina od njegovog otkrića i trebalo je da bude priređena u Beogradu za Dan Narodnog muzeja 10. maja.

Izložba „Trebenište“, prema rečima kustoskinje Narodnog muzeja Lidije Ham, na jednom mestu, prvi put posle čitavog veka od otkrića, objedinjuje blago te nekropole nadomak Ohrida, koje se čuva u muzejima tri države.

Operativna direktorka Narodnog muzeja, arheolog Gordana Grabež za Nova.rs kaže da je bilo u planu da izložba traje do oktobra i onda, kroz godinu dana, da bude predstavljena u Bugarskoj, međutim realizaciju je onemogućila epidemija.

Grabež podseća da su pre nekoliko godina u Narodnom muzeju predstavili „Veličanstveni krater“ (veliku bronzanu posudu) iz poznog šestog veka pre nove ere, koji je tokom sistematskih arheoloških iskopavanja u Trebeništu otkriven 1932. godine.

– Tu je i ona čuvena vetrina u kojoj posetioci mogu da vide zlatnu, masku, sandale i šlem i još neke predmete pronađene na lokalitetu Trebenište, a čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu. Podjednako je atraktivan materijal koji se čuva u muzejima u Sofiji, Skoplju i Ohridu. Biće to spektakularna izložba. Priča o Trebeništu, čiji se materijal čuva u tri različite države, vrlo je interesantna i govori o istorijskim prilika u poslenjih 100 godina na ovim našim prostorima – ističe Grabež.

U selu Gorenci kod Trebeništa, u blizini Ohridskog jezera, na polju zvanom Grobat, tokom završnih operacija Prvog svetskog rata 1918. godine neobičnim spletom okolnosti pronađeni su grobovi sa jedinstvenim arheološkim dragocenostima.

Nekropola je u periodu od 1930. do 1972. godine u više navrata istraživana. Ukupno je otkriveno 56 grobova i dva groba podno tvrđave Trebeniško kale, od kojih po sadržaju i značaju 13 pripada takozvanim bogatim, dok 45 siromašnim grobovima.

Povodom stogodišnjice od otkrića nekropole, Narodni muzej u Beogradu, Nacionalni arheološki institut sa muzejem Bugarske akademije nauka i Arheološki muzej Republike Severne Makedonije u saradnji sa Muzejem u Ohridu priredili su monografiju „100 Years of Trebeniste“ (100 godina Trebenište) koja je ujedno i katalog istoimene izložbe.

Umesto planirane izložbe Narodni muzej je za svoj 176. rođendan priredio virtuelnu izložbu Trebenište sa eksponatima iz svoje kolekcije.

Lidija Ham, Foto: Dragan Mujan/Nova.rsNarodni muzej do kraja ove godine planira izložbu akvizicija, zatim dela Radomira Damnjanovića Damnjana, novu celinu u okviru stalne postavke posvećenu stvaralaštvu Ivana Radovića i izložbu posvećenu lokalitetu Zok u Maloj galeriji.

Dok se nacionalni muzej ne vrati svom regularnom radu, mnogi korisnici društvenih mreža poslednjih meseci uživaju u eksponatima Narodnog muzeja, u video vođenjima, putem kojih kustosi govore i predstavljaju pojedine muzejske predmete.

Od arheologije, numizmatike, srednjeg veka, preko srpskog slikarstva 18. i 19. veka, jugoslovenske umetnosti i umetnosti evropskih zemalja od 14. do 20. veka, priče o umetnicima, pokretima i kulturi u prošlosti, publika otkriva u riznicama na „Instagramu“ i „Fejsbuku“.

– Poslednjih nedelja, kako nam se sloboda kretanja postepeno vraća, posetioci Narodnog muzeja počinju ponovo da upražnjavaju svoje stare navike. Najpre bojažljivo, tek po neki posetilac se mogao videti u galerijama stalne postavke Narodnog muzeja, da bi poslednjih dana njihov broj počeo da se uvećava u nadi da će uskoro biti približan poseti 15. marta – kaže Lidija Ham.

– Nadamo se da će se uskoro steći uslovi i za održavanje predavanja, dečjih radionica i koncerata, a do tada, preporučujemo samostalni obilazak stalne postavke ili u društvu dragih osoba. Bez obzira na bliskost i brojnost susreta sa umetnošću putem društvenih mreža, neposredni susret sa originalom u muzeju je nezamenljiv – poručuje Ham.

Narodni muzej je zbog uvođenja vanrednog stanja morao da zatvori izložbu Jana Fabra „Praznik malih prijatelja“, ali je ta postavka za samo jedan dan na „Instagramu“ imala više od 4.000 pregleda.

Za posetioce Narodni muzej je otvoren 23. aprila, uz pojačane mere bezbednosti i zaštite zbog pandemije Kovida-19.