Podeli
Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

“Svake noći radim do zore. Ne stižem da spavam, mnogo fantaziram. U ovom času sam pauk koji zna da piše i crta i koji želi da promeni svet. Ja, pauk, znam da se penjem uza zidove i da hodam po tavanici s glavom nadole”.

Ovo je 1979. godine u svom “Noćnom dnevniku” zapisao Jan Fabr, jedan od najinovativnijih i najsvestranijih savremenih umetnika, koji posle čuvenog 24-časovnog “Olimpa” na otvaranju 51. Bitefa, beogradskoj publici se predstavlja izložbom svojih ranih radova inspirisanih insektima i paucima.

Ovaj multimedijalni umetnik prvi put se predstavio srpskoj publici 1984. godine sa predstavom “Moć pozorišnih ludosti” na 18. Bitefu kada je osvojio Grean pri “Mira Trailović”, da bi 2011. godine otvorio 45. Bitef predstavom “Prometej pejzaž II” i odneo Gran pri, nagradu “Politike” za najbolju režiju i nagradu publike na 51. Bitefu za “Olimp: u slavu kulta tragedije – predstavu od 24 sata”.

Svestrani belgijski umetnik ponovo se predstavlja u Beogradu sa izložbom “Praznik malih prijatelja” u Narodnom muzeju, monodramom “Noćni pisac” u Narodnom pozorištu, u izvođenju Slobodana Beštića, i objavljivanjem svoje treće knjige “Noćni dnevnik 1992-1998” u izdanju Kulturnog centra Beograda.

Fabrova saradnja sa Kulturnim centrom Beograda počela je 2011. godine, umetnikovim učešćem na 52. Oktobarskom salonu sa radom “I let myself drain (dwarf)”, instalacijom u sklopu koje je bila izložena slika Jovana Popovića “Portret čoveka sa fesom”, iz kolekcije Narodnog muzeja.

Tom prilikom Fabr je činom poklanjanja svog rada “I am a one-man movement” inicirao osnivanje kolekcije Oktobarskog salona, posredno utičući i na druge umetnike da slede njegov primer. Sada se vratio u srpsku prestonicu sa postavkom, koju čine njegovi rani radovi u kojima je, proučavajući svet insekata, počeo da stvara sopstveni mitski univerzum usredsređen na život i smrt, lepotu i užas, krhkost i nasilje, smrtnost i večnost, krajnosti koje važno mesto imaju i u Fabrovoj pozorišnoj umetnosti.

“Rad me pokreće kao što zemlja pokreće insekte. Insekti nemaju gospodara, stalno su u pokretu. Oni ne raspoznaju visinu i dubinu i njihovo poimanje prostora se razlikuje od našeg. A kako se taj život umnožava, kako reaguje…to me fascinira”, napisao je Fabr 1993.

Slično entomologu, Fabr zapravo beleži, analizira i kometariše ljudske aktivnosti i emocije kroz seriju crteža, instalacija i skulptura „fantastičnih insekata“, na osnovu koga možemo naslutiti čitav njegov mitski univerzum koji će dalje razvijati u pozorištu, crtežima, dnevnicima.

Svojim velikim Pozorištem paukovih glava sa pravim paukovima, simulira pozorište života, ali ne beleži ono što vidi kod svojih „malih prijatelja“, već u sebi traži slike koje nastaju, ostavljajući istu mogućnost i posmatraču, objašnjava kustoskinja Joana De Vos, primećujući da je Fabrova imaginacija praznik za publiku.

Pozorište paukova, Jan Fabr, Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

“Više od 45 godina svoju maštu prenosim na papir. Moja baza su uvek crtež i pisanje. Dok crtam ja pišem, a pišući crtam. Nekad to završi u mom dnevniku, crteži ponekad prerastu u novu skulpturu ili instalaciju. Te discipline se dopunjuju, hrane jedna drugu. I ne zaboravite, kao autor uvek ste zavisni od jezika, jezik čini da se misli jasnije, vizuelnom umetniku pomaže da napravi bolji izbor i kod mene su slika i tekst uvek u snažnom dijalogu”, objasnio je Fabr u razgovoru sa novinarima.

“Želeo bih da budem balegar, jer bih voleo da znam savršeno da oblikujem, da ovladam tehnikom preobražaja i da imam sobu za razvoj”, napisao je Fabr 1978. u svom “Noćnom dnevniku (1978-1984)”.
Kustoskinja Joana de Vos, koja se bavila Fabrovom fascinacijom svetom insekata, istakla je da upravo postavka u Narodnom muzeju pokazuje Fabra kao umetnika koji miri različite discipline i gradi most između nauke, umetnosti i spiritualnosti.

“Njegovo oruđe su istraživanje i stvaranje sa fokusom na moć lepote. Upravo na ovoj izložbi mi ga vidimo kao radoznalog, komičnog i ozbiljnog mladog umetnika, vizionara i inovatora koji je fasciniran diverzitetom života. Ulazite na teritoriju entimologa amatera i doktora Frankeštajna, koji pokušava da razume i oslobodi telo čoveka posmatrajući i transformišući insekte i paukove. Njihov jezik, jezik instinkta, intuicije, kreira praznik njegovih malih prijatelja, praznik čula”, istakla je De Vos.

Izložba “Praznik malih prijatelja”, Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Fabra su zaintrigirali insekti i paukovi koje je kao dvadesetogodišnjak pronalazio u svojoj kući i komšiluku, posmatrao je njihovo kretanje i bio je fasciniran njihovom kinetičkom inteligencijom, njihovim kretanjem baziranom na instinktu i intuiciji, što ga je podstaklo da upravo kroz te parametre analizira ljudsko telo, pronalazi paralelu sa položajem pojedinaca u društvu i da insekte načini svojim prvim performerima.

Koje su to teme fascinirale mladog Fabra publika će moći da sazna do 5. aprila a svakog utorka u 12 časova i svake subote u 17 sati biće organizovano stručno vođenje.

“Otvorite svoje oči, naoštrite svoj sluh i posebno istresite svoj nos, jer umetnik od posetilaca očekuje samo da budu spremni za neočekivanu ekspediciju”, poručila je De Vos.

Beštić: Fabr mi je vratio veru u sebe i umetnost
Glumac Slobodan Beštić monodramom “Noćni pisac” u režiji Jana Fabra (na repertoaru Narodnog pozorišta od 22. februara) oslikava umetnikova intimna iskustva, želje, ideje i opsesije, svet pun fantazija i iznenađujućih saznanja o čemu Fabr piše noću kada je sve tiho (“Noćni dnevnik 1992-1998“, „Noćni dnevnik 1978-1984“ i „Noćni dnevnik 1985-1991“, izdavač Kulturni centar Beograda).
“Gospodin Fabr se posvetio meni na najlepši mogući način, umetnički način, otvorio me je kao čoveka, fascinirao me svojom dubinom, humanošću, vrhunskom umetnošću i znanjem onoga što je tehnika savremenog glumca u 21. veku, ali sve je to rađeno uz jako mnogo poštovanja i nežnosti koja svima nama nedostaju. U tom smislu sam zaista bio potrešen kada sam shvatio da ljudi mogu da kominiciraju jedni sa drugima i da prave vrhunske stvari. Tih pet dana me je vratilo u životnu i umetničku osu, vratilo mi je veru u sebe, pozorište i u umetnost i ja sam beskrajno zahvalan gospodinu Fabru na tome”, istakao je Beštić.
A ni Fabr nije štedeo komplimente na račun prvaka Narodnog pozorišta ocenivši da je Beštić “neverovatno posvećen i strastven glumac”.

Ilić: Fabr je mnogo promenio u svesti srpskih igrača i koreografa
Baletski umetnik i vršilac dužnosti direktora Kulturnog centra Beograda Aleksandar Ilić je istakao da će projekat Jana Fabra, kojim je izgradio most između tri značajne institucije kulture, obeležiti početak 2020. godine i ostaviti trag na celu godinu.
“Posle Olimpa mnogo se toga promenilo u svesti naših igrača, koreografa i performera. Dozvolili smo sebi, prateći njegov rad, da pokušamo da sledimo ono što je on te godine nama ostavio u amanet. Izložba Marine Abramović u Muzeju savremene umetnosti nas je izazavla da preispitamo svoje granice, svoje mogućnosti tolerancije i ono što nas boli. Gospodin Fabr nas izaziva da se vratimo ponovo u svoje snove, da se obratimo detetu koje često zapostavljamo u nama”, rekao je Ilić.

Vujić: Fabr je isti kao i 1984. godine
Upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić Kominac se prisetila 1984. i prvog Fabrovog gostovanja u Beogradu istakavši da je ostao isti, kao i te godine.
“Veliko je zadovoljstvo što imamo priliku da spojimo Fabra pisca, performera, vizuelnog umetnika, reditelja, pozorišnog inovatora. Ljubav, žrtvovanje, dobro raspoloženje, duh, to je ono što čini pozorišnu umetnost, a toga u Fabru ima kao i na početku”, rekla je Vujić.