Otvaranje paviljona Srbije u senci cenzurisanog kataloga

Gojkovićeva je na svečanom otvaranju poručila da postavka "Osmi kilometar" autorskog tima "Moderni u Beogradu“ uverljivo svedoči o tome da je Srbija još jednom pokazala da stvaralaštvom i imaginacijom može da pruži vredan doprinos u suočavanju sa globalnim pitanjima našeg vremena."Pored predstavljanja nacionalne arhitekture na međunarodnoj sceni, ‘Osmi kilometar' istovremeno potvrđuje vizionarsku ulogu umetnosti. Ta uloga joj daje moć da u teškoćama i izazovima svog vremena pronađe izvor inspiracije i da, čak i u onom što deluje potrošeno, razvije klicu novog", istakla je Gojković, dodavši da izložba tima, koji čini osam mladih i talentovanih arhitekata, na višeslojan način odgovara na ovogodišnji slogan Bijenala: "Kako ćemo živeti zajedno?""Odgovor na to pitanje, kroz umetnički koncept izložbe, predstavlja iskorak u prostor post-industrijskog grada Bora, u kome se metaforično ‘nudi i nagoveštaj budućih rešenja urbanog razvoja’, čime se još jednom potvrđuje suštinski značaj arhitekture za našu budućnost. Od samog nastanka gradova, njihova sudbina i razvoj usko su povezani sa sudbinom čovečanstva. Zato ne treba da čudi to što u razvoju gradova tražimo odgovor na pitanje zajedničke budućnosti", podvukla je ministarka, podsetivši da Srbija na Bijenalu arhitekture samostalno nastupa od 2006. godine i da je ovo za našu zemlju jedan od najvažnijih kulturnih događaja na međunarodnom planu.Ali, upravo taj projekat mladih arhitekata "Moderni u Beogradu", koji čine Iva Bekić, Irena Gajić, Dalia Dukanac, Stefan Đorđević, Snežana Zlatković, Mirjana Ješić, Hristina Stojanović i Petar Cigić, sa kojim se Srbija predstavlja na Bijenalu u Veneciji, prati cenzurisan katalog, prenosi N1 pisanje nedeljnika "Vreme"."Osmi kilometar" je priča o budućnosti grada Bora koji zbog rudnika živi lišen drugih sadržaja, i čiji stanovnici u svakodnevnom govoru iskazuju pojedinačna mesta grada kroz meru njihove udaljenosti od rudarskog površinskog kopa Bor, koji računaju kao "nulti kilometar". Bor ima sedam gradskih nivoa - "kilometara". Izložba i istraživanje Modernih razmatra budućnost odnosa život-rad u Boru kroz temu "osmog kilometra", kvalitativno novog sloja grada, sugerišući pravce njegovog razvoja, i odgovarajući tako na temu Bijenala: "Kako ćemo živeti zajedno?""Međutim, nepredviđeno, odgovor na pitanje kako ćemo živeti zajedno nagovestile su, najblaže rečeno, neprilike zbog Kataloga izložbe kojeg u Veneciji do daljega neće biti, iako projekat `Osmi kilometar` podrazumeva i izložbu i Katalog".Naime, početkom maja, neposredno pred štampanje Kataloga, Ljiljana Miletić Abramović, koja je od petka direktorka u ostavci Muzeja primenjene umetnosti, proglasila je pojedine delove autorskog teksta dr Deane Jovanović, stručnog spoljnog saradnika na projektu, spornim i zaustavila štampanje.Muzej primenjene umetnosti je organizator nastupa Republike Srbije na 17. Međunarodnoj izlozbi arhitekture u Veneciji, a direktorka u ostavci je predsednica Stručnog saveta.Antropološkinja Deana Jovanović je odbila da izbaci delove zbog kojih je Ljiljana Miletić Abramović zaustavila štampanje Kataloga, smatrajući da je Katalog, pa samim tim i njen tekst, prošao proveru tri stručne recenzije, Savet i komesara izložbe. Uvažila je jedinu upućenu joj primedbu – da iz teksta izbaci ime Aleksandra Vučića, što je i učinila, piše "Vreme".

Nekoliko dana nakon ovog događaja, komesar izložbe arhitekta Slobodan Jović, a u dogovoru sa Modernima u Beogradu, ponudio je Deani Jovanović da u Katalogu objavi drugi, već objavljen stručni rad, u zamenu za postojeći. Deana Jovanović je takvu ponudu odbila.Kako piše "Vreme", zbog mogućnosti da će Savet povući vec prihvaćeni tekst Deane Jovanović, Jelica Jovanović, Dragan Stojmenović i još jedan autor, koji je želeo da ostane anoniman, najavili su povlačenje svojih tekstova iz Kataloga.Još u januaru prošle godine Moderni u Beogradu pozvali su Deanu Jovanović da se pridruži saradnicima njihovog projekta, autorima tekstova za Katalog. Jovanović je docentkinja i predavačica na Univerzitetu u Utrehtu na Katedri za kulturnu antropologiju, bavi se političkom antropologijom, a dugogodišnji etnografski rad na terenu vezuje za Bor. Pre nego štoje prihvatila saradnju, Deana Jovanović je naglasila da želi zagarantovanu slobodu."S obzirom na političku, ekonomsku i socijalnu situaciju u kojoj se trenutno nalazi Srbija, a Bor oslikava celu tu situaciju, ovakve stvari koje sam navela morale bi da budu jasne pre početka saradnje. Moj jedini uslov bio je da nema cenzure i da imam potpunu autorsku slobodu. Naglasila sam da ne može da se napravi relevantna studija o ovom gradu ukoliko se ne prikaže realistično sa svim svojim svetlim i tamnim temama. Autorima se jako sve ovo dopalo i rekli su da je to upravo ono što žele da inkorporiraju u Katalog", navela je ona za taj nedeljnik.Poslednjih dana aprila, međutim, Stručni savet i komesar izložbe poslali su Modernima u Beogradu komentare na finalnu verziju Kataloga. Sugerisali su im da izbace tekst Deane Jovanović, što su oni odbili. Sledio je drugi mejl sa obeleženim delovima teksta za koje Ljiljana Miletić Abramović, u ime Saveta, i komesar traže korekciju i prilagođavanje temi i formi Kataloga izložbe. Autori su o svemu obavestili Deanu Jovanović i javili joj da ostaju pri stavu da prihvataju njen tekst po cenu da kataloga uopšte ne bude, navodi list."U pitanju je klasična cenzura, jer su sporni paragrafi zapravo šira kritička politička analiza zagađenja u Boru i propasti topionice, i ukazuje na političke tokove i neispunjena obećanja i privatizaciju. Do danas mi se niko, ni Ljiljana Miletić Abramović ni komesar izložbe ni Stručni savet, nije lično obratio i obrazložio zamerke“, kaže za "Vreme" Deana Jovanović.Ljiljana Miletić Abramović za "Vreme“ kaže da "nema ni traga od cenzure. Tekst je napisan "lošim stilom, i nema naučnu aparaturu", ali ga je ona ipak poslala Ministarstvu kulture i informisanja na superviziju. Kaže i da Katalog jeste prijavljen kao deo Osmog kilometra, "ali nije uslov za učešće Srbije na Bijenalu", kao i da su Deani Jovanović, upravo zbog njenog kredibiliteta kao naučnice, predložili da se objavi jedan njen drugi tekst.Deana Jovanović, međutim, objašnjava da taj predloženi članak, ne može da bude deo Kataloga, zato što je već objavljen u eminentnom časopisu "Ethnos“, i da ona nema nikakvog interesa da ga republikuje, a s obzirom da je stručan, smatra da mu nije mesto u Katalogu. "Pomenuti rad pokazuje deo svakodnevice Bora od 20 12. do 2013. godine koja se do danas umnogome promenila: privatizacija RTB a, povećan obim proizvodnje bakra, manjkavost rekonstruisane topionice, a trenutno zagađenje Bora je sve gore i gore. Iz ovih razloga, samo moj cenzurisani i izbačeni rad može istinito da objasni današnji kontekst Bora i ekologije."Slobodan Jović, komesar izložbe, podseca za "Vreme" da je potvrda o datumu održavanja Bijenala stigla tek u februaru, "Što je dovelo do kašnjenja u pregledu materijala i do manjka kvalitetne komunikacije između aktera ovog projekta", i kaže da „osim preciznog stava Saveta, na šta imaju pravo kao nosioci kustoske uloge u projektu, ovaj tekst u svom integralnom obliku nije stilski i u tonu adekvatan katalogu izložbe za Bijenale arhitekture u Veneciji, nema nikakvih drugih negativnih namera prema autorki ovog teksta.Moderni u Beogradu, iako su se pismeno odazvali molbi "Vremena" da komentarišu događaj povodom Kataloga, nisu želeli da budu citirani. Inače, saopštavaju da u kontekstu najnovije vesti da je žiriranje nacionalnih paviljona na Bijenalu pomereno za kraj avgusta, imaju dovoljno vremena da stavove brojnih učesnika u ovom projektu usaglase u cilju najbolje moguće, kritičke prezentacije teme izložbe - grada Bora i njegove budućnosti. Smatraju i da je ovaj rad na sadržaju Kataloga u duhu ovogodišnje teme-pitanja Bijenala "Kako ćemo živeti zajedno?", navodi nedeljnik.

Svečanom otvaranju u Veneciji prisustvovali su i autori postavke, a jedna od njih Dalia Dukanac istakla je da su na temu Bijenala odgovorili na primeru Grada Bora, koji se razvijao u zavisnom odnosu sa njegovom glavnom privrednom delatnošću - rudarstvom. Dukanac je objasnila i da stanovnici Bora u svakodnevnom govoru iskazuju pojedinačna mesta grada kroz meru njihove udaljenosti od rudarskog površinskog kopa Bor ka jugu i otuda je potekla tema projekta "Osmi kilometar", koji predstavlja budućnost grada Bora na metaforičkom nivou.