"Ma šta se brineš, televizija sve guta": Šta su sve Anica Dobra, Ademir Kenović i Fedon Papamihael priznali na Palićkoj terasi

Čast da otvori susret s brojnim predstavnicima medija dobila je jedina laureatkinja Anica Dobra, koja je priznala da joj je ova nagrada donela buru emocija, od kojih može da nađe azil u svom poslu.

- Koliko god dobijanje nagrada nije deo ovog posla, već višnjica na torti, radujem se što još uvek imam entuzijazma i uzbuđenja za nagradu koja podrazumeva sve one prethodne i buduće dobitnike. I to je nešto što ostaje za istoriju. S obzirom da je najvažnije da se nađemo zajedno u životu, čini mi se da sam na dobrom putu - ocenila je Dobra, dodavši kako je s mnogim ranijim laureatima "Lifke" imala privilegiju da radi i druguje:

- Sva ona sjajna imena koja su pre mene ovenčana nagradom dokaz su da Palić očigledno ima dobar ukus.

Ideja je danas najskuplja stvar

Deleći s novinarima iskustvo pripreme za ulogu, ali i proces snimanja istakla je kako zapravo svako iskustvo u životu može da bude obogaćujuće ali i, na neki način, prokletstvo:

- Svaki put postoje iste sumnje, uvek ista euforija, ista radost, čak i pre pročitanog teksta. Imamo sreću da radimo posao koji volimo, i to je veliko ispunjenje. Kad u životu pronađeš sebe, to olakšava ceo proces. Nije uvek svaki scenario takav da se dožive ta vrsta zadovoljstva i sreće, ali kad se to desi onda to podrazumeva uspone i padove, razmišljanja, nespavanja, razmene, razgovore, inspiracije... Nekad se sve kockice sklope, što nije slučajno. To su neki sinhroniciteti, fina matematika - navela je glumica.

Istakla je kako je suština glumačkog ili rediteljskog posla da su se spojili ljudi koji imaju potrebu da ispričaju priču:

- A sve ono drugo vezano za filmsku i drugu umetnost, produkcija, brojke jesu kontrateža umetnosti koja se dešava. Oni kao da su tu da ograniče ono što mi želimo da domaštamo. Kažu: "Ma, kakvi 300 statista, dovoljno je troje". Nismo na istim stranama, iako radimo istu stvar. Ne bih rekla da je to ono "koliko para toliko muzike", jer je danas, čini mi se, ideja najskuplja stvar koja postoji. Zato ako ih ima, treba ih zgrabiti, uraditi kao da ti je to je prva i poslednja stvar u životu. Uslovi rada su nekad dobri, nekad loši, a nedavno sam radila jedan niskobudžetni film koji sam shvatila kao da mi je prvi i poslednji. Živimo u vremenu gde je bitno da se okrenemo jedni drugima, pogledamo jedni druge i na taj način kreiramo. Ovo ostalo ćemo nekako da ispeglamo - iskrena je bila dramska umetnica.

Ukazala je Dobra i da kao glumica primarno razmišlja stomakom, a ne mozgom. Odnosno instinktom, nečim što je vodi, a neopipljivo je:

- No, ipak je sve na kraju kombinacija razgovora, komunikacije. Bez toga ne mogu da stvorim celu sliku. Danas se retko rade čitajuće probe, što je u moje vreme, kad sam počinjala, bilo obavezno. Možda se nema dovoljno sredstava, vremena, ali ako se to desi - to je najdragoceniji deo procesa rada. To nas sve dovede do nečeg potpuno novog. Scenario nije kraj, već početak, ma koja verzija da je. To je uvek nepredvidivo i u tome je čarolija. Dok god je ima postojaće i ovakvi festivali kao dobro opravdanje da se ljudi, koji slično razmišljaju, vide. Nadam se da skoro veštačka inteligencija neće preuzeti sve. Čovek će uvek biti ekskluziva - zaključila je Anica Dobra, koja je na kraju potpisala stolicu, pa će njen svojeručni potpis na istoj ubuduće krasiti bioskop "Abaziju" na Paliću.

Ne Marvelu

Isto su učinili i ostali laureati "Lifke" Fedon Papamihael i Ademir Kenović. Grčki reditelj, snimatelj i direktor fotografije, koji je rođen u Atini, da bi potom studirao Likovnu akademiju u Minhenu, a onda se obreo u Americi gde stvara više od četiri decenije, istakao je na susretu s medijima kako sebe smatra evropskim stvaraocem:

- Tarkovski, Fazbinder, Godar, evropska kinematografija - uticali su na mene. Iako sam u Americi radio s velikim rediteljima, zvezdama, poput Džulije Roberts to je me frustriralo. I kad se Vim Venders našao u Los Anđelesu, odbio sam neke unosne filmove i posvetio se "Hotelu od milion dolara". Neko me je upitao kako se osećam što primam nagradu za doprinos evropskoj kinematografiji ovde, a moj odgovor je da ja jesam evropski stvaralac. Gledali smo mi Džona Forda, i vesterne odrastajući, ali evropska kinematografija je uvek bila presudna.

https://www.youtube.com/watch?v=ZuIBvmxIN4w

Govoreći o radu s Aleksandrom Pejnom, s kojim je potpisao nekoliko filma, među kojima i "Nebrasku", pomenuo je kako ga je Džon Kasavetes 1983. ohrabrio da se preseli u Ameriku i tad je u magazinu "Drama log" video oglas za posao u filmskoj industriji.

- Aleksandar Pejn je tada bio na UCLA i režirao je svoj diplomski. Upoznao sam ga intervjuisao me je, ali nije me unajmio. Od tad ga znam, ali mnogo kasnije, kad sam bio u Grčkoj zvao me je iznenada da radim s njim. I tako je počelo. Brzo smo se razumeli, jer smo istih godina, volimo iste stvaraoce i imamo slično poreklo. Imam stvarno dobar odnos s njim - otkrio je umetnik, koji sebe naziva filmskim stvaraocem, a ne nekim ko voli da radi Marvelove filmove.

- Uvek kažem mladim stvaraocima da prave male filmove, uživaju u tome i budu srećni što ne moraju da rade blokbastere.

Još jedan dobitnik "Lifke" Ademir Kenović istakao je da se oseća fantastično na Paliću i da mu je priznanje došlo kao iznenađenje:

- Drago mi je da postoji ovakav festival koji se ozbiljno bavi evropskim filmom, i što ovde postoji toplo sećanje na tolike ljude koji su dali doprinos ovoj i evropskoj kinematografiji. Ovo mesto je mešavina duše i divote. Samo kad pogledam prema jezeru, pa retko se vide ovakve lepote, ili kad vidim Letnju pozornicu i kako se sve uklapa u ovaj mir i vojvođansku blagost ponovo sam se oduševio - iskren je bio Kenović, uz neizbežno podsećanje na dva gorepomenuta filma:

https://www.youtube.com/watch?v=AYYVCIsqzLU

Pričajući o "Kuduzu" i "Ovo malo duše" priznao je da ih retko gleda:

- Jednom sam, 15 godina nakon snimanja, gledao "Kuduza" s Vilkom Filačem u Londonu. Osećao sam se kao da sam gledao neki tuđi film. Tako je i s mojim ostalim filmovima. Jedino nemam problem s "Ovo malo duše". Gledam ga kao neki stari, klasični ruski film.

Prisetio se Ademir Kenović na kraju i prve kontrolne projekcije "Ovo malo duše" davnih dana u Televiziji Sarajevo:

- Kad se završio stajao sam pored vrata i prilazi mi jedan kolega i kaže: "Ma šta se brineš, televizija sve guta". Ta replika je učinila da sam se "iselio" iz svog dotadašnjeg života, otišao u Francusku. A kada su kroz nekoliko meseci počeli da mi šalju pozitivne kritike, nisam mogao da verujem. Eto, i toga se sećam posle 40 godina (smeh).

Nema više politike

Nakon laureata govorili su i zvaničnici 31. Festivala evrpskog filma Palić. Direktor festivala Radoslav Zelenović pomenuo je da su nepovoljne, pre svega finansijske okolnosti iza njih, i da su se sve kockice složile:

- Čini mi se da ovogodišnji festival, i pored restrikcija, poput nedostatka kataloga, ili smanjenja broja članova žirija, već prvi dan pokazao da to neće bitno uticati na okosnicu. Posebna mi je radost što smo videli tri neverovatne ličnosti iz istorije filma sinoć i danas i što smo bili u prilici da iz prve ruke čujemo šta oni misle o filmu, kakav je njihov doživljaj. Prikazivanje filmova je smotra, ali uz goste koji imaju šta da kažu to je nešto više od festivala - zaključio je Zelenović.

Ilija Tatić, izvršni producent festivala naglasio je da je "dobrih šest dana pred publikom":

- Fokusirali smo se na to da imamo što bogatiji program. A kad imate ovakve ličnosti na otvaranju, koji su nas svojim emotivnim obraćanjima podsetili koliko je važno da negujemo umetnost, dobar deo našeg zadatka je izvršen - kazao je Tatić, a programski direktor Miroslav Mogorović najavio je start selekcije "Paralele i sudari" od danas u bioskopu Abazija, u terminima od 18 i 20 sati:

- Na programu je deset izuzetnih ostvarenja. Kad smo pokretali ovaj program, bio je zamišljen da pokriva filmove iz zemalja u tranziciji. Međutim, danas je cela Evropa u tranziciji i svi ovi filmovi dobro reflektuju sadašnji trenutak.

Selektor Glavnog programa Nikolaj Nikitin ocenio je da selekcija filmova pokazuje koliko je Palić snažan i koliko je i do sada dobro promovisao evropsku kinematografiju:

- Mi smo najvažniji festival u Srbiji, i najbolji u regionu koji se bavi evropskom kinematografijom. Uživajte u 31. izdanju. Nema više politike, sve je u bioskopu – poručio je Nikitin, dok je Igor Toholj, selektor Eko doksa i programa Novih evropskih dokumentaraca, koje startuju danas, najavio u prvoj selekciji šest ostvarenja, čiji protagonisti svedoče o neumitnim klimatskim promenama, a u drugoj fokus na introspektivnim odnosim i kulturi sećanja.

Bonus video: Zelenović o Paliću