3
Da biste danas pročitali „Zastave“ potrebno vam je mesec ili dva slobodnog vremena kojeg malo ko ima, kaže Boris Rašeta, zagrebački novinar i publicista za Nova.rs, povodom 131 godine od rođenja Miroslava Krleže.
Miroslav Krleža, rođen je na današnji dan 1893. godine u Zagrebu, u građanskoj porodici nižeg socijalnog statusa. Krajem dvadesetih godina prošlog veka, postao je dominantna osoba u književnom životu bivše Jugoslavije. Ostavio je obimni književni opus iza sebe: pedeset zbirki pesama, pripovetki, drama, romana, eseja, političkih publicistika, polemika, putopisnih dnevnika i memoara. Najpoznatija dela su mu „Povratak Filipa Latinovića“, „Gospoda Glembajevi“, „Zastave“, „Balada Petrice Kerempuha“, „Hrvatski bog Mars“, „Na rubu pameti“ i mnoga druga.
I ako je bio književna gromada na ovim prostorima, utisak je da se sve manje čita zbog svojih teških rečenica i naglašenog intelektualizma. U vreme diktature spektakla i procvata lake literature, sve je manje onih koji imaju strpljenja za Krležine opservacije.
U svojoj knjizi „Priče o piscima“ književnik Mihajlo Pantić pominje i Miroslava Krležu. Autor „Glembajeva“ je u Pantićevoj vizuri jedan od onih velikih pisaca koje danas niko ne čita:
„Preobimni su, preduboki, suviše gusti i spori za ovaj današnji svet, suprotan od svih tih atributa.“
U intervju za Nova.rs Pantić je dodatno pojasnio poziciju Krleže i pisaca koji su kvalitetom i obimom slični njemu.
– Za čitanje velikih pisaca potrebno je znanje, i to ozbiljno znanje, kako biste optimalizovali smisao onoga što je napisano. Dela velikih pisaca su neiscrpljiva, zato ih čitamo stalno, uvek drugim očima, uvek otkrivajući neko značenje koje nikada nije na površini, koje je zatajeno, podrazumevano. Moja generacija je jedna od poslednjih koja je gutala Krležine knjige, delom i zbog toga što nam je obrazovanjem nametnut mit o njegovoj veličini, ali, pre će biti, zbog dubine njegove misli i snage imaginacije koja je neporeciva.
Zagrebački novinar i publicista, Boris Rašeta, takođe kaže za Nova.rs da je Krležina literatura previše teška za današnjeg čitaoca, koji sada na raspolaganju ima televizore, mobilne telefone, kompjutere, laptopove, društvene mreže i druge uređaje koji oduzimaju vreme od čitanja.
– Da biste danas pročitali „Zastave“ potrebno vam je mesec ili dva slobodnog vremena kojeg malo ko ima. Ko ima vremena za „Jadnike“ ili „Rat i mir“? Samo studenti književnosti i penzioneri. Moderni čitalac danas traži kraću knjigu i jednostavnije tekstove. Za čitanje Krleže potreban je rečnik stranih reči, puno dobre volje i istinske potrebe za razumevanjem, a toga kod današnjeg čitaoca ima jako malo.
Krleža je slabo čitan, kaže Rašeta, kako u Hrvatskoj, tako i u ostalim zemljama bivše Jugoslavije, ali „postoji i jedan paradoks kada je on u pitanju“.
– Krleža je od velike trojke jugoslovenskih pisaca – on, Andrić, Crnjanski – danas možda i najprisutniji u javnosti ovih zemalja i to pre svega preko njegovih drama. U Zagrebu su prošle godine dva njegova komada istovremeno izvedena u HNK. „Glembajevi“ se svako malo postavljaju na pozornice, od Beograda preko Podgorice do Zagreba i Rijeke, pa je u jednom izvođenju nastupila čak i Severina. I drugi Krležini komadi izvode se na pozornicama od Briona do Ljubljane, od Horgoša do Dragaša – zaključuje Rašeta.
Bonus video: Komemoracija književniku Davidu Albahariju
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
