Jasna Đuričić za „Gardijan“: Srebrenica je najveća rana

Kultura 01. feb. 202112:59
Podeli:
Jasna Đuričić u filmu "Quo Vadis, Aida?" Jasmile Žbanić Foto: promo

Kada se pomene Srebrenica, svi se uznemire. Ima onih koji veruju da tu genocida nije bilo, a ima i onih koji znaju šta se desilo i otvoreno pričaju o tome, ocenila je za britanski "Gardijan" glumica Jasna Đuričić, koja igra glavnu ulogu u filmu Jasmile Žbanić "Quo vadis, Aida?" .

Toga jula 1995. Jasna Đuričić imala je 29 godina, malu bebu i brojne predstave u matičnom Srpskom narodnom pozorištu. A u tom trenutku, na nešto više od 150 kilometara od Novog Sada, u Srebrenici zoni pod kontrolom Ujedinjenih nacija više od 8.000 ljudi usmrtili su pripadnici Vojske Republike Srpske. Desilo se to „ispred nosa holandskih vojnika koji su imali zadatak da zaštite bosanske muslimane“, podseća „Gardijan“.

Iako je to bila, kako navodi dnevnik, kulminacija etničkog čišćenja, tada mlada novosadska glumica o tome ništa nije znala.

– Nismo znali ništa o onome šta se dešavalo u Srebenici. Tek pet godina kasnije počele su da isplivavaju priče o masovnim grobnicama. Međutim, živeli smo u zemlji koja je bila izolovana. Sve, pa i medije kontrolisala je država. Nisi mogao da čuješ niti vidiš bilo šta osim onoga što je država mislila da treba – priča Jasna Đuričić.

Jasna Đuričić u sceni iz filma Foto: Deblokada Promo

A sada igra glavnu ulogu u filmu „Quo vadis, Aida?“ sarajevske rediteljke i scenaristkinje Jasmile Žbanić i pokušava da edukuje publiku o dešavanjima u Srebrenici.

Film govori o događajima iz tri julska dana 1995. godine u Srebrenici, u čijem je središtu Aida Selmanagić, nekadašnja profesorka engleskog jezika koja radi kao prevoditeljka za mirovne snage Ujedinjenih Nacija. U trenutku kada vojska pod komandom generala Ratka Mladića (igra ga Boris Isaković) zauzme grad, hiljade stanovnika, među kojima je i Aidina porodica, traže zaštitu unutar kampa UN-a. Aida istovremeno pokušava da spase muža i dvojicu sinova…

U teškom i iscrpljujućem filmu „Quo Vadis, Aida?“, koji se dešava uoči masakra, lik Jasne Đuričić delimično je baziran na iskustvima Hasana Nuhanovića, piše „Gardijan“.

Nuhanović je radio kao prevodilac UN-a zadužen za holandske mirovne snage, a svoja mučna iskustva iz Srebrenice opisao je u knjizi „Zbijeg“.

I dok hiljade preplašenih bosanskih muslimana pokušavaju da nađu utočište u holandskoj bazi UN-a Aida pokušava da ostane sabrana, odagna strah i obezbedi sigurnost sopstvene porodice.

– Bilo je veoma teško. Aida kipti od emocija, ali nema vremena da se zaustavi, razmisli, ili da zaplače. Stalno sam morala da se uzdržavam da ne pustim suze. Stalno je bila prisutna unutrašnja tenzija. Ali i fizički problemi. Ne znam zašto, ali previdela sam da ću trčati mnogo… – priča Jasna,

Najizazovnija scena u filmu bila joj je ona, naizgled, najmirnija. Pred kraj filma, Aida ulazi u hangar, godinama nakon masakra, prepun posmrtnih ostataka i odeće na podu. Za tu scenu, kako objašnjava glumica, nisu imali probe.

– Nisam znala gde su tela koje sam tražila. Pomešali su se stvarnost i fikcija: ja u panici kao glumica koja ne može da uradi svoj posao i panika ličnosti koju igram, Aide dok traga za posmrtnim ostacima svojih voljenih. Teško joj je da prepozna bilo šta ili da se seti bilo čega, poput određenog komada odeće posle toliko godina. Da li je bila crvene boje? Ili zelene? I tu scenu smo snimili iz prve. Nikada neću zaboraviti tišinu na setu. Potpunu tišinu – seća se glumica.

Jasna Đurićić u Veneciji prošlog leta, Foto:EPA-EFE/ETTORE FERRARI

I dok je rediteljka filma, koji je premijerno prikazan prošle jeseni na Venecijanskom festivalu, Jasmila Žbanić istakla da je Jasna Đuričić hrabra što je prihvatila ulogu, glumica kaže da to „nije hrabrost“:

– To je normalno. Ja sam glumica, to je moj posao.

A na pitanje da li uloga u ovom filmu može da ugrozi njenu karijeru, ovako je odgovorila:

– Možda. Ko zna? Sve je moguće, naročito sada. Srebrenica je pipava, osetljiva tema. Kada se pomene, svi se uznemire. Ima onih koji veruju da tu genocida nije bilo, a ima i onih koji znaju šta se desilo i otvoreno pričaju o tome. Ceo svet sada ima isti problem a to je desničarska retorika. Ali, ne može se zaobići ono što se desilo tamo. Srebrenica je najveća rana na Balkanu.

Đuričićeva se nada da će film pomoći u zaceljivanju rana, jer je to razlog što su ga i snimili, i dodaje:

– Važno je da ga vide mladi ljudi jer ili ne znaju šta se dogodilo ili znaju samo ono što su im drugi rekli. Problem je na čijoj si strani.

Glumica kaže da ju je ćerka, koja živi u Berlinu, pozvala kada je odgledala film kazavši joj:

– Sedim i plačem, jer ne znam kako da nastavim sa svojim životom…

A i svako ko vidi film, verovatno će se isto tako osećati, ocena je „Gardijana“.

Jasna Đuričić, koja danas ima 54 godine, ima impresivnu karijeru i na pozorišnoj sceni i na velikom ekranu na Balkanu, konstatuje „Gardijan“. Podseća da je osvojila nagradu za najbolju glumicu na festivalu u Lokarnu 2010. godine za rolu u filmu „Beli, beli svet“. S obzirom da je „Quo Vadis, Aida?“ bosanski kandidat za Oskara i da je obasut hvalospevima kritike možda će otvoriti neke nove prilike za glumicu u inostranstvu.

– Mislim da film ima svetlu budućnost – zaključak je Jasne Đuričić, a londonski dnevnik isto to predviđa i srpskoj glumici.

Komentari

Vaš komentar