Portret bez (s)rama: Ivica Dačić - ministar policije koji ćuti dok njegova policija skriva ubice

Nova.rs je ponudila ministru Ivici Dačiću da u intervju za naš medij govori o ovoj, ali i o svim drugim aktuelnim temama, ali smo ostali uskraćeni za tu priliku.

Da nema potrebe da se Ivica Dačić pruži javnosti objašnjenja o tome odakle treći čovek ministarstva na piću sa kriminalcima, kako se desilo da čovek koji bi trebalo da koordinara istrage najtežih krivičnih dela ustvari učestvuje u prikrivanju tragova ubistva, smatra i njegova koleginica iz vlade i bliska partijska saradnica Snežana Paunović.

"Nije posao ministra da poslanicima objašnjava"

Naime, ministarka državne uprave i lokalne samouprave je u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanje poslanika gde je Dačić i kada će da se pojavi u parlamentu, rekla je da posao ministra nije da na sva zvona objašnjava šta misli o tom slučaju. Pa ni poslanicima koji su ga birali i koji u tom domu sede kao predstavnici svih građana Srbije.

“Ne piše u opisu posla bilo kog ministra da je u obavezi da zna zašto neko sedi u restoranu sa bilo kim, pa je vaše pitanje meni potpuno bez osnova. Niti znam, niti me taj deo zanima. Ako je vaše pitanje išlo u smeru toga šta misli ministar policije, onda je odgovor da organi treba da rade svoj posao. Bilo bi dobro i mi to da radimo i da se manemo senzacionalizma. Koliko je Veselin Milić kriv, utvrdiće nadležni organi. Nije posao ministra policije da sedi i na sva zvona objašnjava šta misli o ovoj situaciji. Direktor policije je držao konferenciju, sve ostalo je deo istrage koju ne bih ugrožavala“, navela je ministarka Snežana Paunović.

Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, smatra da nema prihvatljivog objašnjenja za upadljivo ćutanje ministra unutrašnjih poslova i za njegovu nespremnost da se pojavi u Skupštini Srbije.

“Teško da je moguće izmisliti situaciju koja na to više obavezuje ministra unutrašnjih poslova od skandaloznog zločina u kom je akter ne samo jedan od njegovih najvažnijih saradnika, načelnik policijske uprave glavnog grada nego čak još grupa policajaca. Neprihvatljiviji od toga je samo bahat i uvredljiv način na koji je njegova partijska koleginica ministarka državne uprave banalizujući događaj, rečima ‘nije posao ministra da zna sa kim neki policajac sedi u kafani’ pokušala da objasni njegovo odsustvo. A njena tvrdnja da će ministar ‘ako se utvrdi da je odgovoran sam podneti ostavku’ je cinična”, ocenjuje Šabić.

"Ostavka kao lični čin zaboravljena"

Podseća da svi “dobro znamo da ostavka kao lični čin zasnovan na ličnim etičkim i moralnim principima, izraz objektivne odgovornosti kod nas, u uslovima altuelnog režima potpuno zaboravljena”.

“Ostavke su retkost, a i kad se daju nisu lični čin već stvar naloga ‘vrha’ ako proceni da je u konkretnom trenutku to politički isplativo. U tom kontekstu postupci i izjave glavnog čoveka režima govore da u ovoj prilici nikakve ostavke ministra ili bar objektivno još odgovornijeg direktora policije nisu realne”, ističe sagovornik Nova.rs.

U pet dana koliko je prošlo od hapšenja Veselina Milića, ministar Dačić se uopšte nije oglasio o konkretnom događaju. Njegov jedini “odgovor” bila je depeša koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova uputilo je zaposlenima, gde se upozoravaju da strogo zabranjeno da rade kao privatno obezbeđenje i da moraju da prijave sve slučajeve sukoba interesa i nezakonitosti u službi.

Poznavaoci prilika ocenjuju ovaj dopis kao “otkrivanje tople vode”. Naime, slučaj Senjak je u fokus javnosti isturio činjenicu da mnogi policajci rade kao privatno obezbeđenje i to vrlo često kod osoba sumnjive prošlosti, što im je zakonom strogo zabranjeno. A nekako logična je i sama po sebi obaveza čuvara reda da prijavljuju sva kršenja zakona, pa i u svojim redovima.

Kako god bilo za Rodoljuba Šabića nema sumnje da je u normalnom redu stvari ministar dužan da odgovori na sva relevantna pitanja koja se u vezi sa ovim skandaloznim događajem otvaraju.

Za šta sve ministar duguje odgovore

“Utoliko pre što je i od ranije dužan odgovore u vezi sa više situacija koje su teško poljujale autotiritet MUP-a i policije i poverenje građana u njih”, dodaje Šabić.

Podseća na slučaj tzv. zvučnog topa, odnosno nepoznatog zvučnog oružja, koje je korišćeno na protestu 15. marta prošle godne.

“Gotovo tragikomično ‘istina’, u verziji najviših predstavnika vlasti, kretala se od ‘uopšte nemamo zvučni top’ do ‘upravo hoćemo da ga prodamo’ da bi između toga imali i pokretanje nekakvog fingiranig krivičnog postupka, optužbe na račun građana da su simulanti i više nego problematičan izveštaj navodno ruskog FSB”, objašnjava Šabić.

Sagovornik Nova.rs ukazuje da je sve očiglednije da vlast želi da “gurne pod tepih” mnoštvo drastičnih primera prekoračenja ovlašćenja i brutalnosti prema građanima.

“Nespremnost ili nesposobnost da se povodom ovakvih stvari daju prihvatljivi odgovori samo produbljuje rastuće nepoverenje građana prema MUP i policiji, a bez tog poverenja oni ne mogu da odgovore svojoj zakonima utvrđenoj ulozi”, zaključuje Šabić.

A nepoverenje prema policiji poslednjih godinu i po, koliko traje otvorena pobuna studenata i građana u Srbiji, neprekidno raste. Pored već pomenutog zvučnog topa, sve veći je broj situacija na ulicama Srbije koje građani pamte po policijskoj brutalnosti,

Intervencije policije tokom prošlog leta u kampusu u Novom Sadu, kad su policajci upadali na fakultete, brutalnost čuvara reda na protestu u Valjevu, kao rasturanje blokada u Zemunu i Užicu samo su neki od niza slučajeva koji su još sveži u sećanju javnosti. Takve situacije sve više udaljavaju prosečnog stanovnika Srbije od ideje da bi trebalo da ima poverenja u policiju, posebno kada uz sve to čuje da je treći čovek policije prisustvovao ubistvu i posle prikrivao tragove. Za to vreme ministar policije samo ćuti.