Danas je Spasovdan: Zašto se veruje da danas nikako ne treba izgovarati ove reči, a jedan običaj posebno donosi sreću

Spasovdan je duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji, pa se za njega vezuju brojni običaji, verovanja i rituali koji se i danas poštuju širom Srbije. Posebno je zanimljivo što su naši stari verovali da na današnji dan treba izbegavati svađe, teške reči i loše misli, jer se veruje da ono što čovek danas izgovori može da ga prati tokom cele godine.

Mnogi domaćini jutro na Spasovdan započinju umivanjem vodom u koju se stavlja cveće ili trava ubrana pre izlaska sunca. Veruje se da taj običaj donosi zdravlje, mir i napredak u kući. U pojedinim krajevima Srbije postoji i običaj da se ne spava tokom dana, jer se smatralo da bi to moglo da donese lenjost i lošu sreću.

Posebno mesto među običajima zauzima pletenje venčića od bilja. Naši preci su verovali da venac napravljen na Spasovdan čuva dom od nesreće i donosi blagostanje porodici. Zato se i danas po selima mogu videti venčići okačeni na kapijama, vratima ili prozorima.

Ovaj praznik je i krsna slava grada Beograda, pa se tradicionalno organizuje Spasovdanska litija ulicama prestonice. Litija okuplja veliki broj vernika koji molitvenom šetnjom obeležavaju zaštitu grada i njegovih stanovnika.

U narodnom verovanju Spasovdan je bio i važan dan za prognozu vremena i poljoprivredne radove. Smatralo se da vreme na ovaj praznik može da nagovesti kakvo će leto biti, kao i kakav rod očekuje domaćine.

Crveno slovo koje danas stoji u crkvenom kalendaru znači da bi trebalo izbegavati teže fizičke poslove, posebno radove u polju i kući. Dan je posvećen miru, molitvi i okupljanju porodice.

Mnogi vernici danas odlaze u crkvu kako bi prisustvovali liturgiji i pomolili se za zdravlje, sreću i napredak svojih najbližih. Upravo zato Spasovdan za mnoge nije samo veliki crkveni praznik, već i dan kada se čuvaju porodične vrednosti, vera i tradicija koja traje vekovima.