Imunoterapija u fokusu savremenog lečenja karcinoma mokraćne bešike

Povodom maja, meseca borbe protiv raka mokraćne bešike, Udruženje pacijenata za borbu protiv karcinoma bešike, prostate, testisa i bubrega „Uro takt“, zajedno sa stručnjacima, pokreće kampanju „Glas pacijenata, lek po našoj meri“, sa ciljem da se javnosti skrene pažnja na ovu često zanemarenu bolest, ali i na izazove sa kojima se pacijenti suočavaju tokom lečenja.

Iako se o karcinomu mokraćne bešike retko govori, procenjuje se da u Srbiji svakoga dana sedam osoba dobije ovu dijagnozu. Godišnje oboli oko 2.500 ljudi, dok više od 1.000 pacijenata premine. Bolest se tri puta češće javlja kod muškaraca, a dodatni problem predstavlja činjenica da u ranim fazama često prolazi bez jasnih simptoma, zbog čega se kod velikog broja pacijenata otkriva tek kada bolest uznapreduje.

"Godinama unazad pacijenti oboleli od karcinoma mokraćne bešike u Srbiji suočavali su se sa ograničenim mogućnostima lečenja u odnosu na savremene terapijske standarde koji se već primenjuju u mnogim zemljama. Zato je važno što je u međuvremenu država omogućila dostupnost novih terapijskih opcija za pacijente sa mišićno-invazivnim karcinomom bešike, koja predstavlja savremen pristup lečenju i može da produži vreme bez progresije bolesti i doprinese boljem kvalitetu života pacijenata. Naš cilj je da otvorimo prostor za kontinuitet u unapređenju lečenja karcinoma mokraćne bešike u Srbiji, kako bi inovativne terapije bile dostupne pacijentima kroz različite faze bolesti, u skladu sa kliničkim indikacijama i individualnim potrebama. Verujemo da zajedničkim dijalogom pacijenata, lekara i institucija možemo doprineti tome da sve više pacijenata dobije pravovremenu i adekvatnu terapiju", ističe Marko Đurić, predsednik Udruženja pacijenata za borbu protiv karcinoma bešike, prostate, testisa i bubrega “Uro Takt”.

Stručnjaci upozoravaju da pušenje predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika za razvoj karcinoma mokraćne bešike, dok dodatni rizik nose profesionalna izloženost hemikalijama, hronične infekcije i iritacije mokraćne bešike, pojedini lekovi i medicinski tretmani, kao i genetska predispozicija.

"Rak mokraćne bešike je agresivna bolest koja se teško leči i ima lošu prognozu. Brzo može da napreduje i da daje metastaze. Kao i sa svim ostalim malignim bolestima, rana dijagnoza znatno poboljšava šanse za uspešno izlečenje. Iz tog razloga, krv u urinu predstavlja jasan signal da bi trebalo posumnjati na rak mokraćne bešike. Pa ipak, kad ljudi primete takvu promenu, obično budu u velikom strahu i ne traže lekarsku pomoć. Totalna hematurija, odnosno kompletno krvav urin je siguran znak koji može da ukaže na ovu bolest.

Karakteristično je da se ovakav urin ne javlja svakodnevno, već povremeno, kod nekih osoba jednom u dva meseca. Izostanak bola je još jedan od razloga zbog kog pacijenti ne traže lekarsku pomoć. Hronične infekcije urinarnog trakta mogu da budu potencijalni etiološki čionici za nastanak tumora mokraćne bešike. Najzad, i opstrukcija, odnosno bol u nekom delu urinarnog trakta mogu da ukažu na ovu bolest. S toga, kombinacija rane dijagnoze, efikasne hirurgije i novih terapija uliva nadu da ćemo u budućnosti uspešno izlečiti veći broj bolesnika sa ovom malignom bolešću", istakao je prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Novom listom lekova, koja se izdaje o trošku osiguranja i koja će po najavi nadležnih uskoro početi da se primenjuje, pacijentima u Srbiji po prvi put biće dostupna savremena terapijska opcija u nemetastatskom stadijumu karcinoma mokraćne bešike, tačnije za resektabilni mišićno-invazivni karcinom. Ova odluka predstavlja važan iskorak u lečenju, jer omogućava primenu inovativnog terapijskog pristupa u ranijoj fazi bolesti, kada su šanse za kontrolu i ishode lečenja značajno veće, i time otvara novu mogućnost za pacijente koji do sada nisu imali ovu opciju na raspolaganju.

"Mišićno invazivni karcinom mokraćne bešike čini približno četvrtinu novodijagnostikovanih slučajeva i zbog značajno većeg rizika od lokalne progresije i udaljenog metastaziranja. Osnovna terapija mišićno invazivnog karcinoma bešike bez udaljenih metastaza je operacija. Kod ovih bolesnika odstranjuje se najčešće cela mokraćna bešika i pridruženi limfni čvorovi, kako bi se poboljšala prognoza ovih bolesnika i smanjila mogućnost kasnije pojave udaljenih metastaza. Pre samog hirurškog lečenja potrebno je sprovesti takozvanu neoađuvantnu terapiju koja je do skoro podrazumevala samo primenu hemioterapije na bazi platine", kaže objašnjava dr Vesna Stojanović, onkolog internista u Univerzitetskom Klinikom centru Niš.

Od prošle godine standard u svetu je sprovođenje kombinacije hemioterapije na bazi cisplatine i imunoterapije, nakon toga se sprovodi operativno lečenje, a kada se ukloni mokraćna bešika, pacijent nastavlja još 8 ciklusa imunoterapije koja ima za cilj potpuno uništenje eventualnih klonova malignih ćelija.

"Kombinacija hemioterapije i imunoterapije može dovesti do potpunog nestanka tumora i značajnog smanjenja rizika od pojave metastaza. Ova terapija je prepoznata kao novi standard lečenja invazivnog karcinoma mokraćne bešike, u vodičima vodećih uroloških i onkoloških udruženja kao jedina terapija koja je dovela do značajnog poboljšanja vremena bez progresije bolesti i ukupnog preživljavanja pacijenata uz prihvatljive neželjene efekte i očuvan kvalitet života. Lek će uskoro biti na listi RFZO. Očekujemo ovu terapiju koja je po vodičima izmenila ishode u ovoj veoma agresivnoj bolesti", objašnjava dr Stojanović.

Kako napominju iz Udruženja pacijenata ovi pomaci su važni i ohrabrujući, ali da pacijenti očekuju da se razvoj savremenog lečenja nastavi i u narednom periodu, kako nijedan pacijent ne bi ostao bez mogućnosti za adekvatnu terapiju.

"Imunoterapija je u svim onkološkim terapijskim vodičima dobila zasluženo mesto u lečenju karcinoma mokraćne bešike kako u najranijoj fazi bolesti, tako i u uznapredovaloj, metastatskoj fazi. Standard lečenja metastatskog karcinoma mokraćne bešike je primena hemioterapije koja daje dobar terapijski odgovor kod 70 odsto obolelih. Na žalost, početno dobar odgovor na hemioterapiju nije dugotrajan, 9-12 meseci. Primena imunoterapije nakon hemoterapije u lečenju metastatskog karcinoma mokraćne bešike, tzv. terapija održavanja, danas predstavlja standard savremene onkologije, jer samo hemoterapijsko lečenje više nije dovoljno optimalno za ove pacijente", kaže prim. dr sci. med. Suzana Matković, onkolog u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.

Uvođenje imunoterapije u fazi održavanja, na osnovu kliničkih studija, značajno produžava preživljavanje.

"Omogućava pacijentima da žive duže i kvalitetnije. Kliničke studije pokazuju značajno odlaganje progresije bolesti i smanjenje rizika od smrti za oko 25 odsto, što je potvrđeno i u praksi gde oko 20 odsto pacijenata nema progresiju bolesti ni dve godine nakon početka terapije. Kod određenog broja obolelih može se registrovati i potpuno povlačenje bolesti. Tokom poslednjih godina pacijentima u Srbiji dostupni su brojni inovativni lekovi, ali imunoterapija za metastatski karcinom mokraćne bešike još uvek nije na pozitivnoj listi. Nada svih koji su uključeni u lečenje pacijenata sa karcinomom mokraćne bešike je da će se, pored najavljenog stavljanja na listu imunoterapije za rani stadijum ovog karcinoma u okviru perioperativne terapije, na pozitivnoj listi naći i imunoterapija koja se primenjuje u metastatskoj fazi bolesti", navodi prim. dr Matković.

U okviru kampanje potpisana je i Deklaracija „Glas pacijenata: Lek po našoj meri“, dokument koji je okupio predstavnike pacijenata i stručnu javnost sa ciljem da se ukaže na potrebu kontinuiteta u unapređenju lečenja i dostupnosti savremenih terapijskih opcija za pacijente u svim fazama bolesti.