3
To nije kritika, to je pamflet i politička etiketa, napisan sa namerom da se spreči da članovi Američke akademije za filmsku umetnost i nauku glasaju za “Daru iz Jasenovca”. Uticaće to sigurno na odluku, smem da potpišem. Ne očekujemo sada ništa, kaže Predrag Gaga Antonijević, reditelj srpskog kandidata za Oskara, komentarišući izrazito negativno intoniran tekst u uticajnom američkom magazinu “Varajeti” u kom se njegovo ostvarenje naziva “nacionalističkom propagandom”.
Magazin „Varajeti“ objavio je tekst „Dara iz Jasenovca: Film o Holokaustu sa upitnim namerama“ u kom autor Džej Vajsberg piše da je taj film „neprerušeno delo srpske nacionalističke propagande“ koja „cinično koristi Holokaust da bi progurala problematičnu agendu“. Vajsberg, između ostalog, navodi i da je film „neskriveno antihrvatski i antikatolički“, da je stvoren kao „zapaljiva hrana za aktuelne procepe između Srbije i suseda“ da „zanemaruje bilo kakvo promišljanje o opasnostima nacionalizma, smrtonosnog rasizma i genocida, zamenjujući to jeftinim senzacijama i sentimentom“. Filmu, smatra on, nedostaje širi kontekst, vezan za raspad Jugoslavije. „Ali pozadina je neizbežna, a u ovom slučaju to što srpski nacionalisti oplakuju Jasenovac kao primer vekovnog žrtvovanja pretvara film u propagandu“, piše Vajsberg i poziva se i na profesora Jovana Bajforda koji je „ubedljivo i detaljno pokazao kako je povezivanje srpskih stradanja sa Šoom (hebrejski: „katastrofa“, reč kojom se označava masovno uništenje Jevreja u Drugom svetskom ratu, prim. nov.) dugo bilo delotvorno da se steknu simpatije na međunarodnom planu i da se da legitimitet teritorijalnom proširenju, zajedno sa rasnim politikama, i upravo se u to ‘Dara’ uklapa“, piše Vajsberg.
– Učestvovao sam sinoć na jednom panelu, na „Motion Picture Foundation“, gde je moderatorka pet puta zaplakala u pola sata, koliko je panel trajao, sećajući se nekih scena iz filma. Tako film deluje na ljude, vrlo emotivno, vrlo snažno, ali ova politička etiketa koja je došla sa namerom da se film omalovaži i spreči na Akademiji i Zlatnom globusu, to je sada postalo relanost. Motivi tog čoveka su mi jasni, oni nisu filmski i tako nešto za svojih više od 40 godina bavljenja kinematografijom nisam video. To nema nikakve veze sa filmskom kritikom. To znaju i ljudi u „Varajetiju“ – kaže reditelj Predrag Gaga Antonijević o Vajsbergovom napisu.
Radi se o tendencioznom i sračunato napisanom tekstu, uveren je reditelj „Dare iz Jasenovca“.
– Nemam nikakve dileme da je to planirano. On je neki selektor, pokrovitelj, šta li već, na Sarajevskom filmskom festivalu, drži stalno neke seminare. On je prvi pustio kritiku. Znate, praksa je da se stavi embargo kad se radi, prikaže se film kritičarima, ali se kaže da se o njemu ne pišu pre nekog vremena, pre 25. januara u našem slučaju. On je 25. januara u šest ujutru objavio to. I onda “srpska propaganda” i slično, da bi uplašio druge kritičare. To nije kritika, kritika je nešto drugo i na kritiku se ne odgovara, kritika je nečije viđenje i to je tako. Da je napisana kritika tako da je film loš, to je druga priča. Neko napiše dobro, neko loše, svako ima svoje mišljenje. Ali on o filmu ništa i ne kaže, ovo je automatski izguravanje na politički teren, politička etiketa i političko mišljenje, jedan pamflet. Uhvatio je u tom tekstu neku tezu sina Timotija Džona Bajforda, Jovana Bajforda, nisam ni znao ko je taj čovek. To je teza iz devedesetih godina da su Srbi u ime Jasenovca hteli da okupiraju tuđe teritorije, napadali… I to je povezano na jedan bizaran i perverzan način. Ispada da ne sme čovek da napravi film o svojim žrtvama. I šta reći na to? Ima drugih kritika, dobrih, a ovo je više političko etiketiranje, da se uplaše glasači Akademije i Zlatnog globusa, a oni će se uplašiti jer to tako funkcioniše. Iz nekih organizacija koje se bave Holokaustom nameravaju da odgovore na tu „kritiku“, kazaće da film nije propaganda, da je to sve tačno, da su u pitanju činjenice, u „Los Anđeles tajmsu“ ili drugde, ali nemamo mi od toga ništa. Ta etiketa i crv sumnje se baci, a članovi Akademije su jedno vrlo senzitivno društvo, gledaju da budu politički korektni i nema dilema da je to planirano i da je posao odrađen – navodi Antonijević.
Reditelj „Dare iz Jasenovca“ iskreno kaže da od dalje trke za Oskara i Zlatni globus ne očekuje mnogo.
– Uticaće to sigurno na odluku članova Akademije, tu dileme nema, smem to i da potpišem. Ne očekujemo sada ništa. Sa stanovišta glasanja za Zlatni globus i nagradu Akademije ovo je definitivno nanelo ogromnu štetu, ma koliko da smo dobro stajali. Jako smo dobro stajali, reakcije su odlične bile, distributer radi odlično svoj posao, međutim ovo je „poljubac smrti“, jer to prebacuje priču sa filma na teren političke arene i sada će članovi Akademije da se plaše i pitaju se šta će ti Srbi, koji su bili “loši momci” – a to je svima u kolektivnoj memoriji – zar da glasamo za neki njihov propagandni film… A i ovaj piše „jeste sve to tačno, ali je film propaganda“. Šta je onda propaganda ako je sve tačno? Imamo valjda prava da pomenemo svoje žrtve. To je nameštaljka. I sad ispada da se bavimo propagandom. Ispada da priča o Srebrenici nije propaganda, a ovo jeste. Ja sam prvi za to da se Srebrenica obeležava i duboko srpsko kajanje izaziva, i tu nema nikakve dileme, ali zašto meni braniti da pomenemo i ove žrtve? A taj tekst će apsolutno uticati, zato je to i napisano, sa tom svrhom, a sa filmskom kritikom nema veze. Ali neka Bog svima sudi, meni je duša čista jer se glas žrtava čuje, film je iskren i tačan, nema izmišljenih događaja, niti mržnje prema Hrvatima, to je jasno razdvojeno od ustaštva. Neka sve bude, što se kaže, pred Bogom, pa kako kome – kaže Antonijević.
Reditelj, međutim, ističe da je sa druge strane „film već uspešan i ispunio je svoju misiju“.
– Tu se čuje glas žrtava koji je 75 godina gušen. Bitno je da je film izašao, da se o Jasenovcu svuda u Americi piše, da je na 62 portala izašao trejler filma, da kreće u bioskopima za koji dan, da sam do sada učestvovao na moru raznih panela gde se o tome razgovaralo, sad dolazi niz festivala, pa kreću univerziteti… Priča se o Jasenovcu, o iskustvima ljudi. Distributeri su pustili spisak žrtava iz Jasenovca, imenom i prezimenom, to je 15 miliona pregleda bilo juče, na dan Holokausta. To su već stvari koje je ovaj film otvorio. Neće sad duh nazad u bocu. Jasenovac je postao tema o kojoj se zna, o kojoj se piše i tek će se pisati. Dao sam brojne intervjue, ima brojnih festivala po svetu, svi su pozvali film. To će itekako da se vidi, čuje i priča o toj temi. Žrtva je film zato što je dobar i imali smo šansu. Imamo jak, emotivan film, imamo distributera… Mi ćemo svakako to terati do kraja, film će biti prikazivan u bioskopima, dolaze nove kritike, sad ih već ima koliko hoćete, i ovaj film jako dobro deluje – zaključuje Antonijević.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
