OTKRIVAMO Merc poslao "nonpejper" u kom predlaže novi plan za proširenje EU: Zemljama Zapadnog Balkana nude "pridruženo članstvo"

Dokument, upućen predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, predsedniku Saveta Evropske unije Nikosu Hristodulidesu i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, nastao je u trenutku kada u Briselu raste frustracija zbog sporog procesa proširenja, ali i zbog rata u Ukrajini i sve snažnijeg geopolitičkog pritiska na evropski kontinent.

Merc u pismu otvoreno navodi da EU više nema vremena za odlaganje i da je potrebno pronaći "novu dinamiku" za Ukrajinu, Moldaviju i zemlje Zapadnog Balkana.

Već u uvodnom delu dokumenta nemački kancelar ocenjuje da je proširenje Evropske unije postalo pitanje geopolitičke bezbednosti Evrope.

"Proces proširenja traje predugo. To razumljivo izaziva frustraciju i među državama kandidatima i među državama članicama", navodi se u dokumentu koji potpisuje Merc.

On posebno insistira na ubrzanju evropskog puta Ukrajine zbog rata sa Rusijom, ali istovremeno naglašava da novi model treba da obuhvati i zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju.

Nemački kancelar predlaže model koji naziva "pridruženo članstvo", a koji bi predstavljao korak između statusa kandidata i punopravnog članstva.

Šta bi zapravo značilo "pridruženo članstvo"?

Prema predlogu iz "nonpejpera", države kandidati dobile bi mogućnost da uđu u pojedine strukture Evropske unije i pre formalnog prijema.

To bi, između ostalog, podrazumevalo:

• Prisustvo predstavnika država kandidata na sednicama Evropskog saveta i Saveta Evropske unije, ali bez prava glasa,
• učešće predstavnika tih zemalja u radu Evropske komisije,
• posebne predstavnike u Evropskom parlamentu bez prava glasanja,
• postepeno uključivanje u pravni sistem Evropske unije,
• delimičan pristup evropskim fondovima i zajedničkom tržištu,
• jače bezbednosne garancije i bliže usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije.

Merc naglašava da se ne bi radilo o "olakšanom članstvu", već o političkom i institucionalnom približavanju koje bi zemljama kandidatima omogućilo da mnogo ranije postanu deo evropskih procesa.

Poseban model za Ukrajinu, ali i poruka za Zapadni Balkan

U dokumentu se jasno navodi da je predlog prvenstveno motivisan ratom u Ukrajini, ali Merc insistira da to ne sme da uspori evropski put država Zapadnog Balkana. Naprotiv. Nemački kancelar piše da Evropska unija mora da ostane pri obećanju datom zemljama regiona još na Solunskom samitu 2003. godine.

"Treba da tražimo inovativna rešenja i za zemlje kandidate koje se već dugo pripremaju za članstvo i da ubrzamo i njihov pristupni proces", navodi Merc.

U nastavku predlaže da i zemlje Zapadnog Balkana dobiju privilegovan pristup evropskom tržištu i bliže veze sa evropskim institucijama i pre formalnog članstva.

To bi moglo da znači da bi Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Kosovo mnogo ranije bile uključene u deo procesa odlučivanja unutar Evropske unije.

U završnom delu dokumenta nemački kancelar upozorava da bi nastavak sporog procesa proširenja mogao dodatno da oslabi evropski uticaj na kontinentu.

On navodi da bi novi model mogao da posluži kao snažan politički signal državama kandidatima, ali i da podstakne nove reforme u tim zemljama.

Merc predlaže i formiranje posebne radne grupe koja bi razradila detalje novog modela i omogućila brzo političko usaglašavanje unutar Evropske unije.

"I Ukrajina i ostali kandidati moraju što pre da osete konkretne koristi približavanja Evropskoj uniji", zaključuje nemački kancelar u dokumentu.