Zasadili 78 milijardi stabala da spasu zemlju, a onda se desilo nešto jako čudno

Pre skoro dve godine završena je sadnja poslednjih sadnica na južnoj ivici pustinje Taklamakan, jedne od najvećih i najsurovijih pustinja na svetu. Time je zatvoren zeleni pojas dug više od 3.000 kilometara, čije je stvaranje trajalo čak 46 godina. Bio je to jedan od ključnih trenutaka kineskog programa borbe protiv dezertifikacije, pokrenutog još 1978. godine.

Iako projekat traje do 2050, naučnici sada upozoravaju da ogromne šume koje niču tamo gde ih vekovima nije bilo imaju neočekivanu cenu.

Prema istraživanju objavljenom 2025. godine u časopisu Earth's Future, masovno pošumljavanje počelo je da menja kretanje vlage i padavina nad Kinom. Naučnici sa nekoliko univerziteta pratili su promene vegetacije između 2001. i 2020. godine i došli do zaključka koji se kosi sa uvreženim mišljenjem da više drveća automatski znači i više vode, piše "CGTN".

Od početka projekta Kina je zasadila oko 78 milijardi stabala u severnim i sušnim delovima zemlje. Zahvaljujući tome, šumski pokrivač povećan je sa 10 odsto sredinom prošlog veka na čak 25 procenata danas. Ogromne površine koje su nekada bile gole sada su prekrivene zelenilom, peščane oluje su oslabile, a dine stabilizovane.

Ali drveće troši ogromne količine vode.

Kroz proces evapotranspiracije biljke izvlače vlagu iz tla i vraćaju je u atmosferu. Kada se to događa u razmerama kakve postoje u Kini, posledice postaju vidljive čak i na regionalnom nivou. Istraživači su utvrdili da vlaga više ne ostaje u oblastima gde je drveće posađeno, već je vazdušne struje premeštaju prema Tibetskoj visoravni.

Drugim rečima, pojedini delovi severne i istočne Kine počeli su da ostaju bez vode upravo zbog masovnog pošumljavanja.

Najveći problem predstavlja činjenica da sever zemlje već sada ima ozbiljan deficit vode. Na tom području živi skoro polovina stanovništva Kine i nalazi se više od polovine obradivog zemljišta, ali raspolaže sa samo petinom ukupnih vodnih resursa države.

Naučnici upozoravaju da sadnja neodgovarajućih vrsta drveća dodatno pogoršava situaciju. U mnogim oblastima prirodni sušni travnjaci pretvarani su u veštačke šume sa vrstama koje troše mnogo više vode nego što lokalna klima može da nadoknadi.

Istovremeno, drugi tim istraživača objavio je početkom 2026. godine novu studiju koja pokazuje da pošumljavanje Taklamakana ipak donosi veliku korist za planetu. Analiza satelitskih podataka pokazala je da novi zeleni pojas sada apsorbuje više ugljen-dioksida nego što ga pustinja prirodno emituje. To je prvi zabeležen slučaj da je ljudska intervencija pretvorila ekstremno sušan predeo u neto apsorber ugljenika.

Tako je Kina stvorila neobičan ekološki paradoks. Projekat je uspešno zaustavio širenje pustinja, smanjio peščane oluje i povećao vezivanje ugljenika, ali je istovremeno počeo da menja raspodelu vode nad ogromnim delovima zemlje.

Stručnjaci zato upozoravaju da buduće faze projekta više ne mogu da se oslanjaju samo na broj posađenih stabala. Ako se ne bude pažljivo pratilo kako se vlaga kreće kroz atmosferu i koliko vode troše nove šume, postoji opasnost da delovi severne Kine, koji hrane stotine miliona ljudi, postanu još suvlji nego danas, piše "N1 BiH".