Gde je i da li je uopšte moguća ekološko-osvešćena umetnost, pitanje je koje je sebi postavilo desetak umetnika s ovih prostora. Ekološka kriza, odnos prema prirodi, budućnost čoveka teme su koje su kroz svoje radove pokušali da reflektuju umetnici okupljeni na grupnoj izložbi "A(r)tlantida" u Galeriji Novembar.
Postavka, otvorena pre neki dan u Novembru, predstavlja dela autora različitih senzibiliteta i pristupa koje objedinjuje tema odnosa prema prirodi, promišljanja ekološke krize, zamišljanja moguće budućnosti čoveka, kao i poziciju i osećanja umetnika njih samih spram ovih tema.
Pred publikom su radovi koje su potpisali Nina Ivanović, Marija Avramović, Adrijenn Ujhazi, Milija Čpajak, Anastasija Pavić, Dunja Đolović, Marina Milanović, Kemil Bekteši, Nebojša Yamasaki Vukelić i Lazar Stojić.
„Radovi na ovoj izložbi upravo stvaraju utočište“, zabeleženo je u katalogu postavke „A(r)tlantida“. Umetnici predstavljaju svoj pokušaj da postave, a i odgovore na pitanje ekološke krize i odnosa prema životnoj sredini, ali osvrću se i na svoja osećanja na postojeće stanje životne sredine i prirodnih dobara, i to na koji način nas ovakve okolnosti menjaju i za šta nas u budućnosti spremaju.
„Ovi radovi delom i sami sebe preispituju, pred sebe stavljajući zadatak da odgovore na nešto mnogo izazovnije – na pitanje gde je (i da li je), uopšte, moguća ekološko osvešćena umetnost? Možemo li naučiti da živimo sa drugim bićima, vodeći računa o širini štete koju za sobom ostavljamo, i da li je saznanje da u tome nismo sami dovoljno jaka uteha“, zaključuje se u katalogu izložbe.
A šta kažu sami umetnici? Marina Milanović ističe za Nova.rs da nikada nije dovoljno pričati o ekologiji:
– Publika treba da vidi kako se svi mi kroz naš rad bavimo ekološkim temama, problemima, onome što nas tišti. Nažalost, imala sam tužan povod za moje radove. Živim u delu Novog Sada, Veterniku, u kome inače ima dosta zelenila. Međutim, jednoga dana desilo mi se da mi je u sobu kroz otvoren prozor uleteo detlić. I uginula je ta prelepa ptica, jer nije mogla da nađe put da izađe. Tokom tri nedelje desilo se to čak dva puta. I smrt te prelepe ptice naterala me je da se zapitam ko je zapravo kome ušao u prostor. Postavila sam sebi pitanje koliko smo mi stali njima na putanju, i sve to pokušala da dočaram kroz crteže – priča Milanovićeva.
Za umetnicu Adrijenn Ujhazi ekologija nije „vest od juče“. Ova tema joj je, kako ističe za naš sajt, inspiracija već godinama:
– Još tokom studija sam se okrenula ekologiji, i počela sam da koristim alternativne materijale, poput pšenice. Uzgajala bih je na gazi, koristeći je umesto platna, što je simbol ranjivosti. Cilj mi je bio da napravim organsko platno, i da ono bude što jedinstvenije. Tražila sam i ostale bio-materijale, bio-plastiku koja se sastoji od nekoliko elemenata-glicerina, kukuruznog skroba, a tokom istraživanja sam naleleta na kombuhu i simbiozom napravila skobi – seća se umetnica.
Nebojša Yamasaki Vukelić smatra da je ideja o ekološkoj svesti u specifičnoj poziciji u odnosu na našu svest:
– Posebno danas. Čini mi se da nas ideja o kraju sveta tera da drugačije razmišljamo o ekologiji. To je veliki izazov za imaginaciju u smislu toga da se danas suočavamo s nečim što je u svakom smislu nepoznato, naročito je to inspiracija za umetnike. Moj utisak je da svi mi imamo osećaj kao da nećemo još dugo biti prisutni na planeti – naglašava za Nova.rs Vukelić.
Na postavci „A(r)tlantida“, kako ukazuje Marina Milanović, napravljen je odličan izbor umetnika, od kojih svako ima različit pristup, a pride se svi kroz radove bave komentarom sadašnjice.
– Ekologija je danas tema broj jedan. Ne možemo je zaobići. Ostaje pitanje da li mi kao umetnici ostajemo u ovoj temi samo na vizuelnom karakteru, ili dočaravamo šta to znači za nas lično kao subjekte. Sve se ovde uvek pretvori u politiku, ali smatram da možemo da pričamo lično, a da ne ulazimo u politiku. Ako se makar pomeri svest jednog čoveka zbog ptice koja je uginula, onda smo uradili nešto – misli Milanovićeva.
U svojim delima, od crteža, preko objekata, do video radova, kako naglašava Ujhazi, fokus uvek stavlja na održavanje naše životne sredine:
– Umetnik ne može da promeni društvo, ali može da utiče na svest publike da se zapitaju. Ili da bar postave pitanja sebi ili umetniku i onda je nešto postignuto – zaključak je Adrijenn Ujhazi.
S druge strane Vukelić ističe da svojim umetničkim radom ne pokušava da podigne svest publike, jer je ona po njegovom mišljenju već na visokom nivou, ali tu postoji i jedna „kvaka“:
– Baš ta svest nas parališe da nešto preduzmemo… U izloženim radovima bavio sam se referencom na projekat izgradnje Novog Beograda i humanističkog stanovanja, i poređenjem ondašnjeg sa današnjim vremenom. Vidimo danas da se društvo radikalno promenilo i čini mi se čak da je moderna ideja stanovanja dovedena u pitanje – ocenjuje Nebojša Yamasaki Vukelić.
I dok je ekologija dosta aktuelna u umetnosti, Anastasija Pavić tu uočava i jedan problem:
– Ekologija se uglavnom obrađuje na način koji je uobičajen, očekivan. Ne smemo zaboraviti da klimatske promene loše utiču na individuu. Svi smo mi danas na neki način krhki – naglašava Pavićeva zbog čega joj je inspiracija za rad bio tekst pesme „Breathin“ Arijane Grande.
Američka pevačica jedna je od ikona popularne kulture, domena koji Pavićevoj, kao i mnogima drugima, pruža neku vrstu distrakcije, utočišta od surove realnosti koja nas okružuje.
– Teško je, gotovo nemoguće da umetnici svojim delima donesu promenu. Jedino čime mi kao pojedinci možemo da doprinesemo danas jeste da uperimo prst u problem. A na publici je da se zamisli. Jedini koji mogu nešto da promene, nažalost, jesu oni koji imaju političku moć – zaključak je Anastasije Pavić.
Izložba „A(r)tlantida“ trajaće do 13. marta u Galeriji Novembar.
Bonus video:
Umetnost Pabla Pikasa
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar