Kako kaže Ambrozić: Najbolji albumi 2021.

Dragan Ambrozić, Foto: Goran Srdanov

Hvala svima što ste pratili recenzije pop albuma na portalu Nova.rs, svake subote u rano popodne. Svedoci ste da – uprkos okolnostima – nije nedostajalo zanimljivih, pa i izuzetnih muzičkih izdanja. Opšta ocena trendova u svetskoj produkciji je jasna: nastavilo se brisanje razlika između žanrova, sve više je bilo donedavno još nezamislivih fuzija, što je muziku ponovo učinilo uzbudljivom.

Ali, iznad svega, 2021. su obeležile dame, svih generacija, kroz desetine izuzetnih izdanja. Ovo su njihove godine – one sad dosežu nove umetničke i komercijalne vrhove, a ženski princip pokazuje kojim putem umetnost pop muzike treba da ide u budućnosti.
Pred vama je izbor najboljih 30 albuma. Prednost je data onima sa umetničkom vrednošću, a ne sa velikim brojem hitova. Prvih 10 je rangirano, mesta između 11 i 20 i 21 i 30 nisu. Albumi uživo i kompilacije nisu uzimani u obzir.

Počasno mesto: ABBA „Voyage“

Album van konkurencije, povratak koji zaokružuje istoriju pop muzike 20. veka na najlepši mogući način. Niko nije očekivao da se najslavnija pop grupa svih vremena uopšte ponovo pojavi na sceni, a još manje da to bude praćeno odličnom pločom sa hitovima za odrasle. Neverovatan događaj, sam po sebi, ali šta reći osim da… živimo u neverovatnim vremenima.

1. Billie Eilish „Happier than Ever“

Ako neki autor uopšte pomera muzičke granice danas, to je Billie Eilish. Uz svu lepotu, pre svega njenog prisnog glasa, ovo je duboko uznemirujući, ispovedan album, koji otvara mnoga pitanja. Ono što je pre pola veka radila Joni Mitchell, praveći od svoje ranjivosti priručnik za preživljavanje, sada radi Billie Eilish, ne kopirajući je. Umetnost popularne muzike otpočela je svoje novo poglavlje njenom pojavom i taj utisak je sad još jači nego posle debija. Ona je tu da ostane dugo.

2. Adele „30“

Ploča koja se pravi jednom u karijeri, savršen soul iskaz koji govori u ime miliona povređenih, razočaranih i izdanih žena. Adele je sazrela kao umetnica i ne mari više za hitove, koliko za ljudsku težinu onog što peva svojim anđeoskim vokalom. Duboko plemenit ciklus pesama o raspadu porodice, ima samo jednu poruku: da se uteha može naći isključivo – opet u ljubavi.

3. Nick Cave & Warren Ellis „Carnage“

Sažetak Nick Caveovog pogleda na svet, nabijen bolnim emocijama, nežnošću i nadom. Neočekivano potresan epilog intimnog remek-dela kakvo je “Ghosteen” (2019). Dokaz njegove veličine je sama činjenica da Caveu čak i više nego ranije polazi za rukom da bude istovremeno artistički inovativan i društveno aktuelan. Kao umetnik na svom vrhuncu, u Warrenu Ellisu je našao idealnog saradnika.

4. Lil Nas X „Montero“

Nadilazeći uobičajene žanrove, Lil Nas X nam je na dugoočekivanom debiju ponudio apsolutno najsvežiji pop zvuk ove godine – dramatičan, duhovit i strastven istup, utemeljen u hip hopu. Mada sve zvuči poznato, zapravo nikad ne znamo čime će nas iznenaditi u sledećoj pesmi! Budućnost je u ovakvim neobuzdano maštovitim i emotivno snažnim umetnicima, koji iznad svega brane pravo na lični izbor i individualnu slobodu.

5. Lana Del Rey „Chemtrails over the Country Club“

Definitivan pokazatelj da je postmoderna kantautorska diva ušla u zrelost, bio je prelomni “Norman Fuckin’ Rockwell” (2019). Za nju sad više nema granica, te nam je ove godine priuštila dva albuma sa skoro dva sata nove muzike: „Chemtrails…“ je ozbiljan poetski iskaz o bespuću moderne Amerike, koji začarava pričama o običnom svetu što je uvek na margini zbivanja i nada se boljem.

„Blue Banisters“ nastavlja u istom smeru, izvlačeći i neke starije, neobjavljene kompozicije. Oba funkcionišu kao istorija raspada tamošnje srednje klase u protekloj deceniji, i još jedna zakletva na pesmarici Joni Mitchell.

6. The Black Keys „Delta Kream“

Najbolji rok zvuk ove godine utemeljen je u čistom brđanskom bluzu – prosto je neverovatno sa kakvom su lakoćom The Black Keys pretvorili bluzerski album odsviran sa starim majstorima, u fenomenalan rokerski iskaz. Sve što smo voleli u dobrom rokenrolu, ovde nalazimo na jednom mestu: emotivni fatalizam, stav otpadnika, i iznad svega – opasan groove. Ovo je briljantna studija o poreklu rok muzike, koju je ovaj bend oduvek obećavao.

7. Robert Plant & Alison Krauss „Raise the Roof“

Muzički letopis propalih ljubavi, kolekcija epskog zamaha koja obuhvata pesme nastale u rasponu od jednog veka, u izvođenju dve istorijske figure: Kraussova donosi emociju iz kantrija, a Plant otmenost iz roka i soula. U slavu ljudskog glasa i svega onog što pesma može da kaže, ovo je jedna od ubedljivo najtoplijih ploča prošle godine. Radovanje životu.

8. Arlo Parks „Collapsed in Sunbeams“

Najličniji savremeni autorski soul iskaz prošle godine došao je sa Ostrva, iz usta devojke od tek 20 leta. Arlo je prava heroina novog doba – sudbinski predodređena da se ne snađe u ovom surovo zbunjujućem svetu, boreći se da sačuva sebe i svoju nežnost, uspela je da kroz pesme ispiše dirljive stranice dnevnika konfuzne mladosti. Još jedna od mnogih unuka Joni Mitchell, koje su obeležile godinu.

9. Olivia Rodrigo „Sour“

U eri hip hopa i EDM, ispostavilo se da je najbolji novi pop ove godine utemeljen u slatko-buntovnoj rokenrol estetici, ekspresno osvojivši simpatije i najmlađih i najstarijih slušalaca. Olivia je bila praktično nepoznata početkom 2021, osim kao TV zvezdica, i kao da sve to nije dovoljno iznenađenje, već sredinom godine prijem za nju napravio je predsednik SAD Džo Bajden u Beloj kući, ne bi li zajedno pospešili interes za vakcinaciju protiv covida-19 kod mladih. I neka posle neko kaže da muzika nije uticajna?

10. Sons of Kemet „Black to the Future“

Sons of Kemet su već dugo u centru nove londonske muzičke scene na kojoj se stvara neverovatna nova fuzija džeza, hip hopa i afričke muzike. Konačno su nam doneli revolucionaran i komunikativan album kog smo očekivali – džez koji je izašao na ulice grada da se tamo suoči sa stvarnošću. Ritualna elegičnost ovog orkestra najbolje opisuje godinu za nama, sumrak ljudskosti, ali istovremeno i nadu da možda može biti bolje.