Piše Dragan Ambrozić: Olivia Rodrigo, rokenrol tinejdžerka

Kultura 24. jul. 202117:14 > 25. jul. 2021 09:28
Podeli:
Olivia Rodrigo. Foto: EPA-EFE/OLIVER CONTRERAS

Olivia Rodrigo bez sumnje je najveća nova pop senzacija u prvih 6 meseci ove godine, tim pre što je njena muzika zasnovana na rokenrol obrascima, a vlada listama širom sveta.

Dragan Ambrozić, Foto: Goran Srdanov

Bilo je potrebno malo vremena od kad je Olivia Rodrigo objavila svoj debi Sour (Geffen), da ustanovimo kako se radi o proizvodu koji nije sezonske prirode, nego autentičan tinejdžerski fenomen. Olivijin album, naime, već treći put se vratio na prvo mesto američke top liste, što je nezabeleženo postignuće – posebno ako imate u vidu da je po objavljivanju istovremeno bio instant broj jedan u SAD, Velikoj Britaniji, Irskoj, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, Danskoj, Švedskoj, Holandiji, Belgiji, Austriji, Češkoj, Španiji i Portugalu.

Mada nije bila poznata u muzičkom biznisu pre početka ove godine, mnogo veće iznenađenje od njene nenadane eksplozije, skriveno je u tome šta je svetu ponudila mlada Olivia Isabel Rodrigo (rođena  2003. u Kaliforniji, filipinsko-američkog porekla): to je pop čija osnova su razni žanrovi rokenrola. Dakle – u pitanju je uspela rokenrol stilizacija, u kojoj nema ničega od elektronike, niti hip hopa / trapa… Što je najinteresantnije od svega, Olivia se svuda pojavljuje kao koautor, uz Daniela Nigra, vernog saradnika, inače člana ne mnogo poznate, nekadašnje njujorške alternativne rok grupe As Tall As Lions. To nam daje za pravo da verujemo da se ne radi o prolaznoj pojavi.

Omot albuma Foto: Promo

Uostalom, iako je njena prvobitna slava bila vezana za ulogu u zabavno-muzičkom tinejdžerskom programu kanala Disney +, neobičnog imena – „High School Musical: The Musical: The Series“ – Olivia se u njemu istakla ne samo sjajnim izvođenjem numera, nego i autorstvom u nekim kompozicijama. Potreba da se iskaže kroz pesmu, vodila ju je ka čisto muzičkoj karijeri, koja je počela bukvalno nedavno, u januaru 2021, vanredno uspešnim singlom „Drivers License“. On je odmah po objavljivanju završio na vrhu Billboardove liste hitova, usput dva put srušivši rekorde u dnevnom strimovanju na Spotify, i konačno postavivši novi vrhunac u nedeljnom strimovanju sa nezamislivih 80 miliona „skidanja“, dolazeći danas do brojke od preko 750 miliona!

Olivia je tokom proleća imala još dva izuzetno uspešna singla: „Deja Vu“ i „Good 4 U“, te je zasluženo dobila ponudu da izda EP sa nekoliko svojih stvari. U nastupu neviđene umetničke samosvesti za nekog ko je tek napunio 18, odbila je ovaj predlog i zahtevala da se umesto toga objavi ceo album, „jer to od nje očekuje publika, a ona to može kao autor“. Koliko je bila u pravu, pokazao je sled zbivanja, pošto je krajem maja Sour postao globalni događaj – pop album o kome se najviše pričalo ove godine. Došlo je dotle da je predsednik Amerike Džo Bajden prošle nedelje pozove u Belu kuću, ne bi li se odatle obratila mladima i ohrabrila ih da se vakcinišu protiv covida-19, budući da je Olivia u roku od mesec dana postala najuticajnija tinejdžerka na svetu, takoreći njihova predsednica.

Sam album opravdava ovaj izuzetan status – Sour je priča o odrastanju i borbi sa svim mogućim tinejdžerskim strahovima i prvim većim ljubavnim bolom. Energične pesme preuzimaju modele pop punka, alternativnog roka, bubblegum zvuka i hard-pop balada, da bi nas ubacili u životne situacije u kojima se Olivija nalazi, a koje su tipične za taj uzrast. Naravno, procenat identifikovanja devojaka širom sveta sa njom ispostavio se kao 100%, još jednom potvrđujući da je internet samo pojačao devojačku tržišnu moć i uticaj (pogledajte samo Billie Eilish). Što se tiče inspiracija, Olivia ih sama navodi: pre svega to je kolekcija ploča njene majke Jeniffer, koja se uglavnom sastojala od ključnih ženskih alternativnih rok imena devedesetih, od Alanis Morrissett preko PJ Harvey do Elastice, a od kasnijih autorki – tu su Fiona Apple, St. Vincent, Cardi B i Gwen Stefani. Njeni najvažniji uzori su, međutim, Taylor Swift i Lorde (obe su inače imale albume posvećene tinejdžerskom odrastanju), te će Olivia sebe opisati kao najvećeg Swiftie (fana Swiftove) na svetu.

Stilizovan rokerski nastup Olivie Rodrigo svakako je znak vremena: devojčicama je više dosta svakojakog poziranja, one hoće taj glasni zvuk koji podrazumeva da imaš stav u životu i mnogo energije. Sour nas na slikovit način baca pravo tamo gde smo svi bili – u period srednje škole kad još nismo znali šta sve smemo i možemo, a toliko smo toga hteli, i to smesta. Deluje kao da smo iznenada našli nečiji spomenar iz tog doba i pročitali ga.

Emocije su dakle veoma realne, kako god bile naivne – već na otvaranju u čistoj indie rok numeri „Brutal“, sve nam je jasno objašnjeno: „toliko sam bolesna od svojih 17 / gde je moj tinejdžerski san? / ako mi neko još jednom kaže: ‘uživaj u svojoj mladosti’ / rasplakaću se“. Sve to sa zaključkom, do kog je svaki tinejdžer, pre ili kasnije došao – „God, it’s brutal out here“!

Hitčina „Drivers License“ zapravo je ozbiljna balada sa osnovnom temom kako ju je ostavio dečko, i razmišljanjem šta sad on radi dok je pored neke druge, uz iskrenu proživljenost koju ne srećemo baš svaki dan. Ali, ovo je samo jedna u nizu laganih numera ponetih istim motivom – tu su samoobjašnjavajuća „Traitor”, a kasnije i „Enough for You”, te „Happier“, uz koju ide dodatna razorna dilema – da li njoj pričaš isto što i meni? Sve su prepune žestoke mešavine ljubavi i ljubomore, te nam neposredno otkrivaju šta se sve dešava u glavi i srcu bilo koje tinejdžerske osobe uhvaćene vrtlogom ljubavnih jada.

Mega hit „Good 4 U“ intenzivan je, moderan rokenrol broj o osvetničkoj tendenciji napuštene mlade osobe, što se okončava sa one strane crte – paljenjem sobe bivšeg dečka. Podseća na početke Avril Lavigne, a kao singl je uleteo pravo na prvo mesto američke liste, dok je u Velikoj Britaniji bio pet nedelja na vrhu liste, što je za gitarsku muziku nezapamćena dužina boravka još od Evanescence 2003.

Slede dve ozbiljne saradnje, ni manje ni više nego sa vrhunskim timom Taylor Swift / Jack Antonoff, koji diktira oblik današnjeg popa – začarana „Deja Vu“ nastavlja iste teme opsednutosti, kroz još jednu rokersku baladu o tome kako ju je momak ostavio i sad je sa nekom drugom, ali ga ona ovde pita da li mu se i sama priviđa dok priča sa tom osobom? Konačno, nežna ljubavna pesma „1 Step Forward, 3 Steps Back“, spada u lepše trenutke albuma i najavljuje slobodniju i samouvereniju Oliviju.

Završne tri pesme daju nam širi pogled na našu junakinju, koja se ukazuje kao samosvesna ličnost, sposobna i da preispita sebe, kao na „Jealousy, Jealousy“ gde stiže malo da podseti na Billie Eilish, te potom da nam na „Favorite Crime“ ponudi slatku istoriju jedne ljubavi. Poslednja, „Hope Ur OK“, nije nimalo naivna kompozicija, jer nam donosi prvi jak socijalni komentar, pitajući se šta se dešava sa starim prijateljima kada pogubimo kontakt, a vi onda pomislite šta se zaboga dogodilo sa vašom celom školskom ekipom posle škole – što je jedna od važnijih životnih drama, koje su ostale nekako neopevane.

U verziji Olivije, ona želi sreću konkretnim osobama od kojih se odvojila, a jako ih je volela, sećajući se kako svi do jednog nisu imali srećan start u životu, pa prvi put ovde susrećemo neku tužnu mladost iz razbijenih kuća.

Izvesna korisnica youtubea ostavila je divnu zabelešku koja nam rečito objašnjava kako devojke doživljavaju Oliviju: „Slušajući njenu pesmu, isplakala sam se što me je ostavio dečko, a on čak i ne postoji!“ Sve mi se čini da mladi mnogo bolje razlikuju fantaziju i stvarnost, nego mi stariji, bez obzira koliko oni više vremena provodili na internetu.

Olivia Rodrigo svakako nije ostvarila samo svoje snove, nego i snove miliona cura širom sveta, kad je nastupila kao ono što jeste – samosvesna i energična, talentovana mlada dama – i uspela u tome. Jedan od prvih heroja Generacije Z je među nama.

Komentari

Vaš komentar