0
Glumac Kelsi Gramer proslavio se osamdesetih godina prošlog veka u seriji "Kafić uzdravlje", da bi potom dobio i svoj sitkom "Frejzer".
Kelsi Gramer postigao je profesionalni uspeh, ali se privatno suočio sa nekoliko porodičnih tragedija koje su ga zauvek promenile.
On je sada napisao knjigu „Karen: Brat se seća“ u kojoj je otvoreno govorio o tragediji koja se dogodila 1975. godine, kada su njegovu sestru Karen silovali i ubili.
Karen Gramer je imala 18 godina tog 30. juna 1975. godine kada se našla na meti serijskog ubice Fredija Glena i dvojice njegovih saučesnika.
PROČITAJTE JOŠ:
Ona se u junu te godine preselila u Kolorado Springs, gde je radila u restoranu Red Lobster, a kobne noći je ispred restorana čekala svog dečka da završi smenu. Trojica muškaraca tada su došla sa namerom da opljačkaju restoran, ali su promenili plan kada su ugledali Karen.
Prišli su joj, uperili joj pištolj u glavu i naterali je da pođe sa njima. Ugurali su je u vozilo i odvezli u stan jednog od njih, gde su je vezali i silovali je više puta. Potom su je odvezli u mračnu uličicu gde ju je Fredi Glen, kako prenosi LA Times, nožem izbo 42 puta. Čak i u takvom stanju, uspela je da otpuzi 120 metara kako bi potražila pomoć u obližnjem naselju.
„Krvavi otisci prstiju pokazuju trag njenih poslednjih trenutaka… Bila je na kolenima, puzala, tražeći pomoć poslednjim atomom snage. Uspela je da stigne do vrata jedne prikolice i pokuca. Srušila se nakon što je pokucala, tražeći pomoć. To je bila njena poslednja nada, a onda je usledilo još jedno razočaranje“, piše Gramer u knjizi.
Kako je istakao, čovek na čija je vrata pokucala njegova sestra, pozvao je policiju, ali nije pružio Karen pomoć.
„Taj čovek nije pokušao da pomogne, već je samo pozvao policiju nakon što ju je ostavio da leži. Očima praznim, koje gledaju u nebo… Stegnuta pesnica iznad glave s jednim prstom koji pokazuje – negde ili nigde – samo pokazuje… Mrtvozornik je primetio da je kroz ranu na vratu mogao da vidi plućno krilo… Bilo je i odbrambenih rana na njenim rukama“, napisao je glumac.
Upravo je Kelsi bio taj koji je morao da identifikuje sestrino telo, sedam dana nakon što je prijavio njen nestanak.
Nažalost, Karenino ubistvo nije jedina tragedija koja je zadesila glumca.
Kada je Kelsi imao 13 godina, njegovog oca ubio je provalnik, a 1980. godine, pet godina nakon sestrinog ubistva, glumac je izgubio i dva polubrata. Blizanci Bili i Stiven su poginuli tokom ronjenja na Devičanskim ostrvima.
Fredi Glen je 1976. godine osuđen za Karenino ubistvo, kao i za još nekoliko ubistava i dobio je doživotnu kaznu. Njegov saučesnik Majkl Korbet je preminuo u zatvoru 2019. Glen je više puta tražio da bude pušten na uslovnu slobodu, ali je zahtev odbijan. Kelsi Gramer svaki put je išao da prisustvuje saslušanju, glasno se protiveći promeni kazne.
Iako je rekao da smatra da je u stanju da oprosti Frediju, čvrsto veruje i da on zaslužuje da zauvek ostane u zatvoru.
„Svako od nas će iskusiti neki užasni gubitak. Ja sam jednostavno dobio veliku dozu. Za svaku tragičnu priču koju čujete, postoji još jedna koja je jednako ili više tragična. Mislim da treba na to gledati kao na deo života“, rekao je on stranim medijima.
„Oduzeo joj je budućnost bez ikakvog obzira. Pretpostavio je da ima pravo na to“, kazao je glumac, reagujući na zahteve ubice da izađe na uslovnu slobodu.
Sve ovo, Gramera je dovelo do problema sa alkoholom i problematičnog ponašanja, ali kaže da se pisanjem knjige, konačno suočio sa bolom. Osim time, opisao je i da se sa tragedijom suočio i na drugi način – otišao je u Kolorado Springs kako bi prošao Karenine poslednje korake.
„Stajao sam tamo gde nisam mogao da budem pre toliko godina i plakao sam naglas kao dete. Dugo vremena tuga je bila toliko dominantna da nisam mogao da pronađem sreću. Knjiga mi je pomogla.
Dodao je i da mu je cilj da ovom knjigom pomogne drugima, onima koji su se suočili sa sličnim gubitkom.
„Predstavljajući im Karen, nadam se da će se ponovo povezati s voljenima koje su izgubili na isti način. Proveo sam dugo vremena razmišljajući o njenoj smrti, a veoma malo o njenom životu. I to je ono što se nadam da će ljudima pomoći – provedite vreme sećajući se života koji ste delili, a ne dana kada je taj život izgubljen“, istakao je Gramer.
