“Nisam uhapšen kad sam najviše ludovao, glupost je da dilujem heroin u 60. godini”: Bane Vidaković u PopToku progovorio o aferi koja je tresla Srbiju

Tokom vožnje Beogradom, glumac Bane Vidaković govorio je o tome kako provodi svoje letnje dane – trenutno bez aktivnog snimanja, ali se dotakao i prošlogodišnje afere u kojoj je bio optužen za puštanje u promen opojnih droga, odnosno heroina.Pričao je o tome kako su se on i njegova porodica nosili sa pritiskom medija i okoline, kako se isčupao iz kandži depresije i loših misli, ali je govorio i o nekom drugom vremenu – osamdesetim godinama, rok n rolu, ratnim devedesetim godinama i slično.Kako ste po ovom vrelom vremenu?"Dobro sam, leto u principu dobro podnosim, nego sam sada malo nabacio kilažu i priznajem da je malo teže. Sam pao - sam se ubio. Lakše podnosim kad izađe sunce, nego kad su mrakače i kišurina."Kako izgleda jedan vaš dan tokom leta?"Kada ima posla radim. Prošlog leta sam uveliko radio jer su prošle dve godine bile nenormalne kada se snimalo po deset serija. Znao sam da to neće baš trajati. Ljudi iz Hrvatske mi kažu: 'Je l' ste vi normalni? Po 10, 15 serija.' To su oni nešto muvali sa Telekomom, Telekom je sad bankrotirao i sve je stalo. Čak i one koje su bile gledane i krenuli su u novu sezonu, sada je i to stalo. Sada provodim vreme tako da sam između dva posla. Bio sam u Tivtu ceo jun i jul i radio predstavu 'Ćelava pevačica'.Spomenuli ste hiperprodukciju i Telekom. Baš smo pre par meseci imali situaciju gde su vaše kolege glumci bili na udaru. Kako je sve to vama izgledalo?"Neverovatno, kao da uzimaju glumci nekome iz džepa. Ja sam mator čovek i svašta sam doživeo. Mi nikada nismo imali tako loš sastav skupštine, gde će u skupštini neko da se bavi glumcima. Zar nemate vi neka preča posla, ljudi? Ne sviđa im se što se protestuje, pa protestuju ljudi protiv nasilja. Pa onda pitaju: 'A šta će onda opozicija tamo?'. Pa hoće, opozicija je opozicija, hoće da se progura. Vi to kao ne znate, šta? Izađite na neki duel, nekako ne vidim da izlaze na neke televizijske duele. Niti predsednik, niti predsednica vlade, ali im jako smeta ovo. Pa gde da izađu ljudi nego na ulicu? Svakome ko je iole pismen je jasno da su to njihovi očajnički potezi, pošto ne znam kakav je to potez kritikovati umetnike na taj način. Razumeo bih da je neko od umetnika prozvao Telekom - 'Gde su vam pare?' Pa da se onda oni osete prozvani. Kolki su honorari glumaca? Pa, bedni su, da vam kažem. To što se snima 10 serija, pa neko snimi više od jedne, pa se skrpimo. Prošle godine sam snimio dve i bio presrećan. Šta će ovi mladi ljudi kada više ne bude toliko serija?"

Na sceni ste toliko godina. Da li možete da uporedite neko prethodno vreme sa ovim sada? I snimanja, odnos glumaca, kulture?"Kada pričam mojoj deci kako smo živeli u prošlom veku, nekad se zaustavim i zapitam da li pričam bajke ili je tako bilo. Teško je uporedivo i život generalno, a i posao. Nikada ovde nisu bili neki honorari. Sami smo mi glumci krivi kada udarimo tako neke premijere, Sava Centar, a nema niko za kafu. U principu, ovde su honorari uvek bili skromni. Malo je bolje na filmu i televiziji, u pozorištu je katastrofa uvek. Ja sam u Narodnom pozorištu skoro 40 godina. Uvek mi je pozorišna plata služila za taksi i cigare, ali smo radili sa strane, snimali. Bila je velika država, ako vas pritisnu u Beogradu, vi odete u Sarajevo da snimate. Tako je jadna Sonja Savić pred kraj života jedino tamo i radila. Bilo je više posla, veća država i veće tržište. Sada je problem što su već dugo izgubljeni kriterijumi vrednosti, pa je i kultura na niskim nogama, kao i prosveta i zdravstvo. Nekada sam ja strepeo da me ne prozove profesor u gimnaziji, a ovi im lupaju šamare. Pogledajte šta se dešava ozbiljnim muzičarima. Oni mogu da umru od gladi, zato što ih ova država ne poznaje."Kako objašnjavate svojoj deci sve ono što se ovde dešava, oni ne žive u Srbiji?"U stalnom smo kontaktu i oni imaju problem da shvate šta se ovde dešava, ali su dovoljno sada već odrasli i svoji ljudi. Sin mi ima 38, a ćerka 33. Imaju profesije kojima se bave. Srećom nisu glumci. Ona se bavi fotografijom, a Mateja je scenarista za video igrice. Nisam ni znao da je to tako veliki posao. On živi u Francuskoj zbog toga. Žive u normalnim državama, iako umetnicima nigde nije lako. Ćerka je završila Kraljevsku umetničku akademiju u Amsterdamu i bavi se fotografijom, ali je našla način. Pravi izložbe sa trodimenzionalnim fotografijama."Zašto je važno da umetnici postoje i da u državi budu na nekom određenom mestu?"Možda nismo važni uopšte. Činjenica je da ovaj narod ima pamćenje o uređenoj državi i umetnicima i sportistima koji sa ovih prostora uspevaju. To se dešava mimo države i uprkos svemu. To me drži u nekom stanju optimizma. Strašno je da zemlja koja je u Prvom svetskom ratu imala toliku oružanu snagu sada ima za vojnog ministra Vulina."Da li više volite pozorište ili televiziju?"Ma ja sam radodajka, ništa ne odbijam. Dobro se osećam i u jednom i u drugom žanru. Bioskopsko platno, ali i pozorište imau svoju čar. Imao sam dve premijere. Imao sam predstavu "Urnebesna tragedija", koja je bila dva puta odgađana zbog ubistava po školama, a nama je glavni glumac u predstavi dečkić od 13 godina, koji je fenomenalan glumac, koji na kraju komada izlazi i kaže publici: 'Ko sam ja?' i počinju žene da plaču. Drugu sam imao u Tivtu."Kako vi uspevate da se izborite sa svim stvarima sa kojima se stalno susrećemo?"Nemam neki recept. Svi smo mi posebne jedinke i nismo ni svesni šta sve možemo. Da je meni neko pričao da će moja generacija, koja je krenula fenomenalno, a onda odjednom mi poumirali drugari iz gimnazije, heroin satro sve po Beogradu. Nemam nikoga iz detinjstva živog više,m ili su dobili sidu ili se odselili. To su sve bili lepi, mladi i talentovani ljudi. Onda su počele devedesete, niko nije baš bio spreman da ćemo da se koljemo. To je porazilo celu moju generaciju. Milan Mladenović je umro zbog toga. Mama mu je bila iz Istre, Boris Komnenić moj je isto iz Istre. Normalni ljudi su uspevali da se održe. Pisali su nam, kako snimate vaše komedije u vreme kada ovde ljudi ginu u Vukovaru, a Gaga Nikolić kaže: 'Ma nemoj ništa da odgovaraš na te gluposti.' Svako se borio na svoj način. Neki su poklekli, neki nisu, a neki smo izginuli. Od osamdesete do devedesete snimio sam jedno 40 filmova, a onda u narednih deset sam snimio samo tri."Kako ste se vi izborili sa ovim sada skandalima po novinama?"Moja je greška, seo sam sa pogrešnim čovekom u kola. Tako se namestilo. Tako sam devedesetih sedeo samo u kući da me slučajno ne bi uslikali sa Arkanom. Sve što sam divljao divljao sam u mladosti. Nisam pazio i sudija me je na kraju novčano kaznio. Našao sam se u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Kajem se što nisam bio oprezniji, ali se ne kajem, jer je naše drndavo pravosuđe shvatilo šta je bilo. Štampa me je drndala 10 dana. Sreća da su mi deca velika i da znaju sve. Mada me je ćerkica zvala da pita šta je to bilo."

Da li osećate neku vrstu srdžbe zbog nepravde?"Niskih udaraca je bilo mnogo, čovek mora da se navikne na to. Sve sam prevazišao. U mladosti mi je to bilo interesantno, ludovao sam, a nikada nisam uhapšen tada kada sam se najviše zaje*avao oko tih stvari, nego sada. Zar stvarno mislite da sam čekao 63 godine da bih postao diler? Gluma je i terapeutska stvar, izbacujete sve iz sebe. "Početkom ove godine postali ste prvak Narodnog pozorišta?"Bio sam i ranije prvak, pa su me degradirali. Sada me Bule Goncić, koji je SNS vratio u prvake. Prvaštvo mi znači manje-više. Sada je sve došlo na svoje mesto."Da li ste razmišljali da napustite Srbiju?"U vreme osamdesetih sam imao par prilika. Problem je što tada ovde nije bilo toliko loše, a i moja umetnost se temelji na jeziku. Ja znam engleski dobro, ali da bi se bavio glumom moraš da misliš na engleskom. Sećam se da su Milana EKV jednom molili dve pesme da prevede na engleski da potpiše ugovor neki sa Britancima, njemu se to nije svidelo. Rekao je da ne može da misli na engleskom."BONUS VIDEO: Konstrakta u PopTok-u: Šta ću ja u Areni, ne mogu to da napunim, niti imam para da to napravim