Matija Bećković: Guča je za umetnost i kulturu, a ne za politiku

Iako nije posetio ovogodišnju trubačku feštu signali koje dobija mu ukazuju da se truba vraća na puteve stare slave, ali smatra da je za to neophodno više od jedne godine."Na saboru treba da učestvuju trubači, umetnici i književnici, on ne treba da se politizuje. Moj kum i veliki prijatelj je bio Branko V. Radičević i skoro najzaslužnija osoba za osnivanje manifestacije u Guči. I on je,nažalost, zaboravljen, iako je jedan od najoriginalnijih poeta iz buketa pesnika čačanskog kraja", ocenio je Bećković, dodajući da je njegov angažman oko sabora istovremeno i način da se oduži svom kumu.Ranije je posećivao redovno dragačevsku feštu, a prisetio se da je jednom i govorio na njoj."Sećam se da sam tada rekao da je bolje da ljudi duvaju u trubu, nego u lepak", kroz smeh nam je ispričao ovaj istaknuti književnik i filolog.

Prema Bećkovićevim rečima, festival u Guči bi trebalo da bude stecište kulturnih poslenika, čuvara tradicije i onoga što je najizvornije kod Srba."Iskreno se nadam da ćemo uspeti u našim namerama", zaključio je on svoje izlaganje.Zbog trube i sabora se čak iz Bazela zaputio i Zoran Krljar koji kaže da nije prvi put u Guči.

"Volim zvuke i melodije trube. Ona budi posebne emocije kod mene, a najviše me oduševio koncert Dejana Lazarevića. Žao mi je samo što ova varošica, prema mojim informacijama, uslovno rečeno, "živi" samo u vreme sabora. To bi trebalo promeniti, unaprediti turizam, jer je ovo veoma lep kraj koga krase brojna prirodna bogatstva i potencijali", rekao je naš sagovornik, inače poreklom iz kraljevačkog sela Stubal.Petnaestogodišnji Aleksandar Ristić iz Vladičinog Hana se sa svojim istoimenim orkestrom zaputio u Guču jer je, kako kaže, truba njegov život."Ovaj instrument je svirao i moj deda, a otac je harmonikaš. Pre tri godine sam učestvovao na predtakmičenju pod nazivom " Oj Moravo" u mom gradu gde sam pobedio, a ovde osvojio treće mesto u kategoriji pionira. Nakon toga, 2019. u ovoj varoši je moj orkestar pobedio u omladinskoj kategoriji", ispričao je Ristić za naš list.

Ove godine nije učestvovao u takmičarskom delu, jer mu nije bilo izvesno da li će u Guču stići sa svojim kolegama u punom sastavu zbog epidemije koronavirusa."Išao sam u Mužičku školu i sviram sve, počev od džeza, preko vlaške, bugarske i tradicionalne i izvorne srpske muzike. Vežbam oko šest sati dnevno. Guča je za mene, moju porodicu i okolinu - sve, centar sveta. Mi živimo za ovaj festival, a da nije održan ne znam kako bismo preživeli", zaključio je ovaj mladić, čiji je san da jednog dana bude Majstor trube, poput Dejana Jevđića.Naša ekipa posetila je i Muzej trube koji se nalazi u "srcu" ove dragačevske varošice i, nažalost, radi samo u vreme trajanja sabora. Sofija Radić iz ove ustanove nam je pokazala kakve lepote se skrivaju u njoj, između ostalog i sliku dobijenu od Udruženja slikara Srbije 2010. godine kada je muzej i otvoren."To je bio 50. jubilarni sabor i trajao je deset dana. Srpska istorija, pa i našeg, dragačevskog kraja je veoma teška i bolna. Srbi su uvek branili svoja ognjišta i išli u rat, a vojnik u borbu najčešće, pored puške, nosi i trubu. To je instrument koji je objavljivao sve važne događaje, a melodije su naglašavale da li će vesti biti dobre ili loše. Uz trubu se slavilo, tugovalo, plakalo, snevalo i veselilo, a čini mi se da je i dan danas tako", ispričala nam je Radić.

Ona je dodala da je u muzeju otvorena i postavka samoukih slikara i vajara dragačevskog kraja, kao i naivne umetnosti Kovačice i Uzdina, kao i rukotvorina Nacionalne asocijacije "Naše ruke".Inače, jubilarni, šezdeseti dragačevski Sabor trubača otvoren je u petak, a okončan je sinoć koncertom Gorana Bregovića. Guča je prestonica trube od 1961. godine, kada je prvi put održan. Jedan je od najvećih i najposećenijih muzičkih festivala u Evropi, najznačajnijih kulturno-umetničkih dešavanja autentičnog narodnog stvaralaštva, jedinstvene muzike srpskih i balkanskih trubačkih orkestara. Našao se i na internet stranici popularnog magazina National Geographic, među deset najvažnijih događaja u svetu.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.